Машински факултет Универзитета у Београду, већ трационално, последње седмице октобра обележава Дан факултета. Ове године то је 69 година постојања савремених студија машинства и 144 године високошколске наставе у области машинства у Србији. Тим поводом, биће одржано низ пригодних свечаности, предавања, стручних скупова, који су увод за централни догађај – Свечану академију, која ће бити одржана у суботу, 28. октобра.
Дан Факултета је прилика да се истакну важни резултати, награде најбољи студенти и доделе признања и плакете заслужним појединцима, организацијама и предузећима који су допринели развоју образовања и научног истраживања.
За постигнуте резултате на основним и мастер студијама у протеклој школској години награде и признања заслужено је добило 195 студената. Најбољи међу најбољима су – студент генерације Ђорђе Петковић, мастер инжењер машинства – термоенергетика, са просечном оценом 9,93 на основним и 9,95 на мастер студијама. Ђорђе је такође понео титулу и најбољег на мастер студијама . Најбољи студенти на Основним академским студијама су Милана Шумарац и Марко Вег са просечном оценом 10.
Машински факултет брижљиво негује вишедеценијску традицију водеће високошколске и научне институције у области машинског инжењерства, коју су стварале многе генерације професора и студената. Тим поводом, професорима који су ове и ранијих година напунили 80 година живота, као знак пажње биће уручене пригодне захвалнице, а инжењерима који су дипломирали давне 1967. године – традиционалне Златне дипломе.
У оквиру обележавања Дана Факултета, у петак. 27. октобра, биће одржана и панел-дискусија на тему „Индустрија 4.0 –дигитализација индустрије као императив за бржи економски развој Србије“.
Машински факултет је од својих најранијих дана пратио потребе друштва, пре свега привреде која је његово природно окружење – образовно, научно и пословно. Због објективних околности Србија је претходних деценија остала без доброг дела индустријске производње, посебно машинске индустрије. У тренутку када се у технолошком развоју на глобалном плану дешавају невероватне промене, Машински факултет је формулисао нову мисију – да буде један од носилаца новог индустријског развоја Србије, заснованог на знању.
Kао један од иницијатор нове индустријализације Србије, Машински факултет је током протеклих годину дана анимирао најпре стручну јавност, а затим и доносиоце политичких одлука да се у јавности интензивирају разговори о новом индустријском развоју земље на моделу индустрија 4.0. С тим циљем је организовао низ панела и скупова на којима су отворена питања будућег индустријског развоја Србије који, како је речено, мора да се заснива на новим производима и произвоним технологијама.
Ново време, такође, тражи нови профил инжењера који су спемни да одговоре на изазове које доноси нова технолошка револуција. Зато је Машински факултет иницирао и разговоре о новом приступу образовања инжењера, где је указано на неопходност модернизације инжењерских знања, одн. њихову интеграцију са ИЦТ технологијама.
Студијски програм Машинског факултета је усклађен са европским и светским стандардима и прати технолошки развој и захтеве тржишта за квалитетним стручњацима у области машинског инжењерства. О томе најбоље говоре акредитације Британског краљевског друштва бродограђевних инжењера и немачке националне Агенције за акредитацију и проверу квалитета рада машинских факултета. То је уосталом, један од главних разлога због чега машинство из године у годину привлачи све већи број студената.
Ове године, број пријављених кандидата на ОАС је удвостручен у односу на пре седам година. година. Прву годину ОАС уписало је укупно 647 бруцоша, од тог броја 527 студената се финансира из буџета, а 120 студената су у статусу суфинансирајућих студената. Повећан је и број страних студената, а настава се одвија на српском и енглеском језику. У шк. 2016/2017. године на Машинском факултету је одшколовано 269 инжењера машинства и 169 мастер инжењера машинства. Поред ОАС и МАС на Факултету се организују и Докторске академске студије, а само протекле године одбрањено је 15 докторских дисертација.
Унапређење квалитета наставе, научних истраживања, међународно-научне сарадње и сарадње с привредом остају основни приоритети Машинског факултета и у будуће.
Од осталих активности које су облежиле рад МФ у протеклих годину дана свакако треба издвојити издавачку делатност. Објављено је 15 уџбеника, шест приручника, четири збирки задатака из различитих области машинства, четири монографије и Зборник радова 16. Међународне конференције о стабилитету бродова. Међу издањима, посебно се издваја Зборник биографија натавног особља МФ од 1948 до 1973. године. Тај временски оквир није случајно одабран – то је био период ударног развоја Машинског факултета српске индустрије.
(Извор: Машински факултет)