Нови технолошки развој акцелераторског система у ЦЕРН-у је највећи инжењерски изазов данас и зато су тој научној организацији преко потребни инжењери, изјавио је у разговору за сајт МФ, проф. др Петар Аџић, вођа једног од српских тимова у ЦЕРН-у и редовни професор Физичког факултета Универзитета у Београду.
Области нових истраживања у којима доминира инжењерство, према речима нашег саговорника, су многобројне. Од развоја нових R&D (Research end Development) детектора и акцелераторских технологија, супер проводних и вакуумских технологија до модерне примене грађевинарства, машинске технике, расхладне технике, класичне механике, транспортних система и незаобилазне статике. Наши истраживачки захтеви и амбиције гурају развој нових технологија до крајњих лимита, зато су нам потребни млади и стручни инжењери, рекао је професор Аџић. Он је позвао студенте Машинског и осталих техничких факултета у Србији, да конкуришу за студентске стипендије које додељује ЦЕРН, придруже се истраживачким тимовима и раде на свом даљем образовању и стручном усавршавању.
Европска организација за нуклеарно истраживање, према речима нашег саговорника, веома отворена за сарадњу са домаћим научно-образовним институцијама. ЦЕРН нуди бројне могућности у широком спектру дисциплина и на свим нивоима – од студентских пракси и докторских и постдокторских студија, па све до сталних позиција. ЦЕРН такође нуди разноврсне програме за тренинг ђака, студената, наставника, инжењера, као и техничара различитих профила. Заинтересовани за сарадњу са овом научном институцијом могу се пријавити индивидуално, а београдски студенти и посредством својих факултета, што је од новембра пропшле године омогућено Уговором о сарадњи Београдског универзитета и ЦЕРН-а.
Домаћа наука има капацитете да равноправно учествује у свим истраживачким пројектима у ЦЕРН-у. То, међутим, није случај када је реч о домаћој индустрији. Зато, професор Аџић сарадњу са ЦЕРН-ом види као прилику да се то исправи. ЦЕРН због својих потреба школује и тренира различите кадрове из целог света, укључујући и Србију. Ако буде добре воље, та искуства и технологије, уз помоћ ЦЕРН-а, можемо развијати и примењивати и у нашој земљи. С друге стране, додао је он, постоји и идеја да се оснује један технолошки центар, попут центара у другим европским земљама, у којем би наши стручњаци радили на ЦЕРН-овим пројектима у Србији.
Професор Аџић је на Машинском факултету одржао веома посећено предавање на тему ЦЕРН – Откривање тајни савремене науке на којем је, између осталог, било речи о настанку универзума, трагању за Божијом честицом и даљем развоју Центра за истраживање елементарних честица.
Нас је интересовало и то да ли су научници у ЦЕРН-у у могућности да поставе неку нову универзалну теорију која би објаснила настанак света. Према речима нашег саговорника такве теоријске поставке постоје. Једна од њих је суперсиметрија која претендује да обједини многе друге теорије и прошири стандардни модел који би био један спецификум на ниским енергијама те глобалне теорије. Међутим, суперсиметрична теорија биће важећа само ако добијемо прве експерименталне обрисе да ли има индиција да постоји једна таква честица коју теорија предвиђа. До сада нисмо видели такву честицу, али је и даље тражимо, закључио је професор Аџић.
(Извор: Машински факултет)