Мултидисциплинарност у науци је императив новог времена, али и одговор науке на изазове Четврте технолошке револуције. У свету постоји велики број научних центара, који у истраживањима увелико применују мултидисиплинарни приступ. Један од њих је и Централно-европски институт за технологију у Брну. Истраживачи CEITEC-a били су гости Машинског факултета у Београду где су се студентима машинства и њиховим колегама са других факултета, представили предавањем на тему “Машинство и биомедицина – повезивање искуства из Чешке”. Током предавања било је речи и о најновијим истраживањима у области технологија напредних материјала, микрофлуидике и тзв. ”лабораторије на чипу”.
Студент докторских студија на Институту у Брну Јелена Пејовић Симеуновић, иначе дипломирани инжењер на Катедри за биохемијско инжењерство и биотехологију Технолошко-металрушког факултета у Београду, говорила је о истраживањима „Lab on a chip“ технологије. То је технологија која интегрише једну или више лабораторијских функција на једном микрофлуидном чипу од само неколико милиметара. На тај начин, како је истакла, уместо традиционалне лабораторије, где имамо велики број људи, узорака и велике машине, имамо један чип на којем су нанотехнологијом смештени сви параметри, а прецизност анализе иде до једног молекула.
Говорећи о предностима квантних честица, наша саговорница је указала на њихову коњугацију са различитим биолошким молекулима. Основна мана је величина нано честица и зато се та технологија применујује искључиво у дијагностици. Иако су истраживања у свету, довела до развоја тзв. нано другс, односно методе која посредством нано честица омогућава да се одређени лек циљано шаље до оболелог места у организму, она је још у фази испитивања и за сад не може да се примењује на људима. Нано честице су веома мале и још увек не знамо где могу да заврше у организуму, објаснила је Јелена.
Инжењер, др Вацлав Поухли представио је пројекат синтезе и анализе прашкастих керамичких материјала, са фокусом на синтереовање напредних керамичких материјала и њихову примену у медицини. У овој области остварена је успешна сарадња између Универзитета у Новом Саду и CEITEC-a, навео је Поухли, нагласивши да постоји широки оквир за успостављање сарадње и са Универзитетом у Београду.
Представљајући Институт, који је 2011. године основала Европска комисија, директор CEITEC-a Маркус Детенховер је рекао да је то прва научна установа у Чешкој Републици која на једном месту обухвата истраживање из области природних наука, материјала и нанотехнологије. Говорећи о начинима повезивања инжењерских дисциплина, он је указао и на чињеницу да Институт обухвата 61 научну групу и 7 научних програма. CEITEC је данас конзорцијум од 6 универзитета и истраживачких института у Брну, и броји више од 550 научника, навео је, између осталог, Детенхофер.
Током предавања, представљене су и могућности за сарадњу CEITEC-a и Београдског универзитета, заједничко учествовање на међународним пројектима, као и опције за докторске студије студената из Србије.
*************
Ивана Гађански: Вишеструке користи сарадње са CEITEC-ом
Успостављање сарадње са CEITEC-om имало би вишеструке користи за научну заједницу у Србији, изјавила је након предавања доцент др Ивана Гађански, научни сарарадник у Иновационом центру Машинског факултета.
Чешка исксутва у коришћењу разних грантова ЕУ за истраживачке пројекте, према њеним речима, могу да буду од велике помоћи истраживачима у Србији, где није једноставно доћи до тих пројеката. Искуства у повезивању науке и привреде и развоју стартап система, тренутно су веома актуелне теме и у Србији, посебно интересантне за ИЦ. Представљени примери истраживања у области технологија напредних материјала, микрофлуидике и лабораторије на чипу, у којима заједно учествују инжењери и стручњаци из различитих научних области на најбољи начин говоре о међусобној условљености развоја науке и повезивања различитих научних дисциплина.
Др Гађански посебно истиче добро опремљене лабораторије Института у Брну. Та опрема је набављена управо кроз разне европске пројекте, уз услов да се користи на међународном нивоу, а не само у оквиру Чешке. У том смислу охрабрује што сарадња са CEITEC-ом није условљена реализацијом европских пројеката, него је довољно директно контактирати његове истраживачке лабораторије. Олакшавајућа околност су и интерни грантови за коришћење тих лабораторија.
Нашу саговорницу посебно су заинтересовали резултати Лабораторије за истраживање технологија микрофлуидике и лабораторије на чипу, јер би та искуства, како је навела, могла да се примене и у пројекту њеног колеге др Ђорђа Чантрака, који ради на развоју технологије визуелизације протока течности у каналима микродимензија. Ми имамо технологију визуелизације, али још увек не можемо да правимо микрофлуидне чипове, а сарадња са CEITEC-om би нам то омогућила. С друге стране, додала је, на Машинском факултету започели смо биолошка истраживања у вези примене микрофлуидике у биологији матичних ћелија. Сарадња у тој области омогућила би нам да сами узгајамо ћелије, нагласила је на крају др Ивана Гађански.
(Извор: Машински факултет)