Активнијим укључивањем у мреже као што je Vision 2020: The Horizon Network, отвара се простор, не само за боље позиционирање Србије у европским научно-истраживачким пројектима, него и за додатне изворе финансирања научних истраживања, оцењено је на Машинском факултету у Београду током представљања те британске мреже. Научној заједници у Србији са скупа је упућен апел да појача активности у том правцу.
Машински факулет у Београду је недавно добио званичан позив да се прикључи мрежи Vison 2020: The Horizon Network, која повезује учеснике програма Horizon 2020 са универзитетима и компанијама, што је оцењено као охрабрење домаћој научној заједници и прилика за олакшан приступ ЕУ фондовима и програму Horizont 2020.
Простор за побољшање учешћа Србије у међународним научно-истраживачким пројектима је велики, али недовољно искоришћен, рекао је државни секретар за науку у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, проф. др. Владимир Поповић. Као пример навео је Словенију која је, са три пута мање истраживача него Србија, кроз Horizon 2020 пројекте привукла три пута више новца. Зато, додао је, не стоје тврдње да је пролазност у оквиру позива за пројекте мала и да због тога нема сврхе да се у њима учествује. У прилог томе говори и информација да је Institut BioSens из Новог Сада освојио прво место у Европи у оквиру позива Horizon 2020-Timing. Пролазност јесте мала, али позива има пуно и велики број истраживача из земаља ЕУ, али и Централне и Источне Европе учествује у пројектима Horizon 2020 и сличним позивима. У том контексту, активности као што је мрежа Vison 2020 отварају простор домаћој научној заједници да се активније укључи у мрежу међународних истраживачких пројеката, нагласио је Поповић.
Сличног мишљења је и декан МФ, професор др Радивоје Митровић. Укључивање у мрежу Vision 2020 је прилика да домаћа научна заједница направи велики помак у учешћу у међународним научним пројектима. Међутим, додао је, помак ћемо направити само уколико будемо постигли изврстан научни резултат који ће у партнерству са привредом бити комерцијализован и који ће на најсавременији могући начин решавати одређени друштвени изазов. Имамо научни потенцијал, зато направимо резултате и повећајмо видљивост наше научне заједнице у оквиру ЕУ и програма Horizon 2020, а тиме ћемо постати интересантни и за привреду, поручио је професор Митровић.
Vision 2020 је најуспешнија мрежа научних установа, истраживачко-развојних центара, великих индустријских, али и малих и средњих предузећа Европе, по броју реализованих пројеката програма ЕУ, H2020. Основана у априлу 2013. године, Vision 2020 мрежа данас обухвата 253 члана из 38 земаља, 169 малих и средњих предузећа, 58 научно-истраживачких оргнизација, 15 експерата, корпорација и партнера и 1130 добијених H2020 пројеката. О самој мрежи и свим предностима умрежавања, чији је циљ лакше аплицирање на H2020, говорили су г. Абдул Рахим, директор Vision 2020 и г. Мајкл Браун, ко-оснивач мреже и стратешки саветник у Vision 2020. Скуп су организовали Машински факултет и компанија Енергопројект Ентел, која је већ укључена у ту мрежу, уз подршку стратешког партнера – Теслианум д.о.о.
************
МФ препознат као установа изврсности у науци
Позив да се прикључимо мрежи Vision 2020 говори о томе да је Машински факултет у у иностранству препознат као установа која може да омогући изврност у науци, оценио је продекан МФ за међународну научну сарадњу, професор др Ненад Зрнић. Истовремено, додао је, то је још једна од великих прилика да повећамо број пројеката у оквиру позива Horizon 2020. За сада имамо два Horizon 2020 пројекта, а жеља је да сваке године добијемо барем један. Умрежавање у великој мери отвара простор за то, не само зато што МФ има велики број истраживача са искуством на међународним пројектима, него пре свега због младих истраживача који имају веома добре идеје и којима су потребни партнери из иностранства, закључио је професор Зрнић.
МФ може да идентификује проблеме индустрије
Mирјана Прљевић, председник Енергетског иновационог центра Теслианум д.о.о, иначе стратешког партнера мреже Vision 2020, изјавила је за сајт Машинског факултета, да је МФ препознат као научна инсититуција која има вишедеценијску мрежу односа са индустријом у Србији. То је јако добар спој академских грађана, који су истовремено и научници, али и практичари у индустрији. Оно што се од Машинског факултета очекује јесте идентификовање проблема са којима се домаћа индустрија суочава. Зато је важно да МФ да свој глас, јер само заједно можемо да решавамо проблеме, нагласила је госпођа Мирјана Прљевић. На крају, додала је, основа онога што се назива енергетска ефикасност, а што је ужа специјалност Тесланиума, настала је управо у машинској индустрији.
(Извор: Машински факултет)