„Никола Тесла машински инжењер“ – назив је изложбе којом је Машински факултет у Београду дочекао нову генерацију студената. Поставка је по много чему јединствена. По први пут, не само у Србији, него и у свету, наш велики научник је приказан као машински инжењер. Изложба је организована у сарадњи са Музејом Николе Тесле, са идејом да изложени експонати буду инспирација новој генерацији будућих машинских инжењера.
Тесла је био један веома озбиљан машински инжењер. После неуспеха његовог пројекта са безжичним преносом енергије, скоро четврт века радио је у области машинства, где је имао врло интересантне проналаске. То су пре свега његове турбо машине са дисковима без лопатица, на којима је базирао практично цео свој истраживачки рад у машинству, изјавио је за сајт Машинског факултета, директор Музеја Никола Тесла др Бранимир Јовановић.
На изложби је приказана хронологија Теслиног истраживачког рада у области машинства и представљене најважније идеје на којима је радио. Према речима нашег саговорника, веома је тешко да се на једној малој изложби, попут ове у холу Машинског факултета, прикаже цео Теслин генијални рад. На 20-так паноа пиказане су његове идеје у различитим формама развоја – од скица, преко патентних пријава, до машина које су испитиване у лабораторијама или које су, попут Теслиних турбо машина, нашле примену у неким америчким компанијама. Поред тога, представљено је и неколико радних модела који илуструју један од Теслиних проналазака – принцип размене енергије флуида и дискова турбо машина. Студенти могу да виде и како ради Теслина турбина, како је замишљао да треба да изгледа механички осцилатор, а ту је и механички аналог Теслиног трансформатора.
Говорећи о значају изложбе, господин Јовановић је указао на њена два најважнија циља. Првенствено, намера је да студентима укажемо да без развоја научне културе нема развоја. Специјализација знања јесте кључна за развој науке, али у данашњем свету где се све више прожимају различите дисциплине, генерализација знања, у коју спада и научна култура, има све значајну улогу. Зато је веома важно да студенти развијају осећај мултидисциплинарности. Други важан циљ изложбе јесте успостављање трајније сарадње Музеја Николе Тесле и Машинског факултета. Према речима нашег саговорника, Машински факултет је право место на коме треба да остане траг за будуће генерације и где сећање на Теслу и понављање његових експеримената треба да постане део образовног процеса.
Актуелна изложба о Николи Тесли је добар начин да се студенти мотивишу за научно-истраживачки рад у којем ће, комбинујући старо и ново, развијати нове идеје. Ту увек постоји потенцијал, рекао је Јовановић, и као пример навео америчку компанију DISCFLO која већ 20 година експлоатише Теслине патенте из области турбо машина. Они су репатентирали Теслину пумпу и освајају светска тржишта. Не видим зашто и ми не би ишли тим путем. Уосталом, Никола Тесла је наш научник, и велики број његових проналазака се чува управо у музеју у Београду, нагласио је на крају Бранимир Јовановић.
На крају подсетимо да се у Музеју Николе Тесле у Београду чува више од 160 хиљада оригиналних докумената. Од тог броја 40 хиљада обухвата научни рад Николе Тесле. Само из области машинства постоји 10 хиљада докумената.
(Извор: Машински факултет)