Представљањем завршног документа – “Ново индустријализација Србије – Поглед на 2020/2030. годину”, који садржи препоруке за дефинисање нове индустријске политике Србије, на Машинском факултету у Београду, завршена је Међународна конференција “САД-ЕУ-Јапан-Србија/Технолошки самит. После тродневних, интензивних разговора на тему новог концепта глобалних индустријских политика, и свестране анализе научноистраживачких и привредних потенцијала Србије, главни закључак самита је да су нове технологије нова шанса за убрзан индустријски развој наше земље и њено боље позиционирање на светском тржишту. Наредна конференција заказана је за 7. и 8. јун 2017. године.
Сумирајући резултате самита, професор др Видосав Мајсторовић, редовни професор Машинског факултета у Београду и организатор конференције, указао је на две основне поруке овог скупа. Организовањем и припремом једног оваквог догађаја, Србија је показала да има веома стручне научноистраживачке кадрове, али и способне људе у привреди који препознају значај нове технологије и њене примене у индустрији. С друге стране, нагласио је наш саговорник, направљени су оквири документа којим желимо да скренемо пажњу, пре свега доносиоцима политичких одлука, на неопходност развоја инжењерства и производње у потпуно новом смеру. Само на тај начин Србија може поново да гради своју индустрију и дође до позиције индустријски развијене државе која у структури свог БНП има велики удео индустријске производње, нагласио је професор Мајсторовић. С друге стране, то је веома важно и због предстојећих преговора са ЕУ о Поглављу 20 које се односи на индустријску политику, јер ће Србија морати јасно да дефинише ту област, као и акциони план за њену примену у пракси,
Завршни документ Конференције садржи неколико битних препорука које су, по оцени нашег саговорника, важне за дефинисање нове индустријске политике Србије. Свет се налази на почетку Четврте технолошке револуције и свој пут траже и развијене индустријске земље, што је велика шанса за Србију. Да би ухватила корак са светом Србија, која је своју политику индустријског развоја донела 2010./2011 године у потпуно другачијем окружењу од садашњег, мора непрестано да прати елементе тог убрзаног технолошког развоја, посебно у области ИЦТ технологија и стално преиспитује концепт своје индустријске политике. Друга важна препорука, истакао је професор Мајсторовић, односи се на формирање центара изврсности за инжењерство при техничким факултетима и институтима. Ти центри, додао је он, били би основа за развој малих старт уп компанија које би коришћењем модела Индустрија 4 (високософистицираних технологија у области инжењерства) радиле на истраживању, развоју и прављењу нових иновативних производа.
У документу је идентификовано и неколико области које би могле да буду окосница индустријског развоја Србије заснованог новим технологијама. Пре свега то је област производње алатних машина, која у Србији има дугу историју. Наша индустрија има велику потребу за иновативним алатним машинама, али се оне у таквом облику сада не производе, рекао је професор Мајсторовић, нагласивши да је то једна од инжењерски области у којој Србија може да има будућност. Друга област се односи на процесну индустрију, односно производњу опреме за различите области процесне прерађивачке индустрије, која је у ранијем периоду представљала основу индустријског развоја Србије. Уз додатне напоре и нови концепт производње, области попут ваздухопловне индустрије или индустрије за производњу шинских возила могле би такође да буду у функцији индустријског развоја наше земље, нагласио је професор Мајсторовић.
Добра идеја је и производња аутомобила на погон електричне енергије за коју постоји концепт и која је идентификована као један од могућих развојних потенцијала. Када је реч о индустријама будућности, ту су као потенцијал наведне персонализова електроника и биоинформатика, јер не захтевају велика улагања, а имају велико тржиште које је на самом почетку и где Србија са својом јаком научном и инжењерском базом има компаративне предности у односу на друге.
Једно је сигурно, пред Србијом су велики изазови, али и велике шансе да крене путем индустријски развијене земље. Ова Конференција је један од корака у том правцу. Сада предстоје анализа пепорука и усаглашавање завршног документа, који ће надлежним државним институцијама бити предложен као оквир за нову индустријску политику Србије. Иницијатива је покренута, али од нас самих зависи да ли ћемо и колики искорак направити, закључио је професор Мајсторовић.
(Извор: Машински факултет)