Студентски тим Overtake са Машинског факултета у Београду, као и мешовити студентски тим Blink који чине студенти Машинског и Електротехничког факултета у Београду, пласирали су се у другу, завршну фазу међународног такмичења Bosch Future Mobility Challenge 2025 (BFMC), која ће бити одржана 24. и 25. јуна у Клужу, у Румунији.
Bosch Future Mobility Challenge је једно од најпрестижнијих студентских такмичења у области мобилности у којем учествују студентски тимови из целог света. Њихов задатак је да развију алгоритме аутономне вожње, односно да развију модел аутономног возила, које је оспособљено да се креће у претходно дефинисаном окружењу, под одређеним условима. Такмичење се ове године одржава девети пут, а организатор је Bosch Инжењерски центар у Клужу.
За овогодишњи BFMC квалификовало се чак 79 студентских тимова, који су своје пројекте презентовали кроз неколико фаза. У завршну фазу такмичења пласирали су се 24 најуспешнија тима, међу којима су и тимови с Београдског универзитета.
Overtake тим чине Адријана Симеуновић, Лена Фодуловић, Душан Мирковић, Војислав Хоц и Марко Симић, студенти завршне године мастер студијског програма Индустрија 4.0 на Машинском факултету у Београду, који су на претходном нивоу завршили Информационе технологије у машинству, под менторством Александра Јокића, асистента на Катедри за производно машинство.
Blink је мешовити тим који чине Ива Аврамовић и Александар Љубић, студенти мастер студија на Модулу за моторна возила Машинског факултета, Ана Петровић и Тина Трифуновић, студенткиње Електротехничког факултета, као и и Ноелле Гарјетовић, која истовремено студира и на Машинском и на Електротехничком факултету. Њихов ментор је Милош Митровић, истраживач приправник на Катедри за моторна возила Машинског факултета у Београду.
Ови млади талентовани људи од новембра, заједно са менторима, вредно раде на пројектима, а своје умеће показаће у јуну у Клужу. Пројекте развијају на моделима возила скалираним 1:10 у односу на стварна возила и опремљеним рачунарском платформом Raspberry Pi, микроконтролером и електромоторима.
Са менторима два тима разговарали смо о мотивацији, изазовима, као и бенефитима за студенте који учествују на једном оваквом такмичењу у чијем су фокусу је развој и примена нових технологија, као што су вештачка интелигенција и вештачке неуронске мреже.
Они су сагласни да главна мотивација студената за учешће у такмичењима у области аутономних возила лежи у самој актуелности теме, која се сматра будућношћу. Овакви пројекти, како су навели, не само да допринесе развоју вештина и знања студената, већ их подстичу да се активно укључе у остваривање иновација у области аутономних возила.
Као највећи изазов у развоју аутономног возила наши саговорници наводе интеграцију различитих подсистема у један функционални систем. То подразумева да сви делови, као што су сензори, актуатори и управљачки алгоритми, морају радити заједно као један интегрисан систем.
Аутономна возила морају да препознају знакове, линије на путу и друге важне елементе у окружењу. У складу са овим захтевом, тим Overtakе је развио систем који функционише на основу процеса који се одвијају паралелно у реалном времену. Ти паралелни процеси укључују интеграцију вештачке интелигенције, односно неуронских мрежа, које су примењене за визуелно препознавање знакова. Затим, ту је и систем за управљање кретањем возила који се базира на доношењу одлука на основу података добијених од подсистема за обраду информација са сензора.
„Обрада података мора бити брза и ефикасна, јер возило мора да реагује на промене у окружењу у реалном времену, а то захтева напредне алгоритме који могу да идентификују знакове, препознају препреке и одређују путaњу. Поред тога, велики изазов је и коришћење вештачке интелигенције и неуронских мрежа јер је потребно оптимизовати моделе за рад на ограниченим ресурсима рачунара у аутономном возилу. Ово подразумева смањење сложених модела на верзије које могу да функционишу на рачунарима слабијих перформанси, а све у сврху препознавања знакова и других важних елемената са фреквенцијом од преко 15 херца, што представља значајан технички изазов“, објашњава Александар Јокић.
Са сличним изазовима се суочавао и тим Blink. „Наш највећи изазов био је праћење саобраћајне траке. Овај процес укључује развој алгоритама који морају да функционишу у реалном времену и да обрађују податке са сензора, као што су камере, како би правилно идентификовали и следили саобраћајне линије. Проблеми се јављају услед различитих услова, као што су промене у осветљењу или стању пута, што може утицати на способност система да препозна границу саобраћајне траке“, истиче Милош Митровић.
Наши саговорници су веома поносни успехом београдских академаца на овогодишњем BFMC такмичењу. Пролазак у завршну фазу такмичења за њих је, кажу, био очекиван, с обзиром на висок ниво знања и способности студената, као и на њихову посвећеност и труд у развоју аутономног возила. С тим у вези, указали су и на важност учествовања на оваквим иновативним пројектима.
Како су навели, такмичења као што је BFMC студентима пружају прилику да примене теоријска знања стечена током студија у практичним ситуацијама. Учествовање у оваквим пројектима омогућава студентима да развију практичне вештине у области програмирања, инжењерства и управљања пројектима. То им помаже да боље разумеју концепте и технике. С друге стране, рад на захтевним пројектима као што је развој аутономних возила, представља значајну референцу за студенте, која може бити од велике важности при запошљавању. Студенти имају прилику да раде са стручњацима из индустрије, што им омогућава, не само да стекну нова знања и вештине, него и да започну своје истраживање и развој у области аутономне вожње, а то је кључно за њихово образовање и будућу каријеру, поручују наши саговорници.
(Извор: Машински факултет)