Хуманоидни роботи све су заступљенији у нашој свакодневици. Иако тешко могу заменити људски рад, вредни су помоћници у обављању рутинских послова. Већ су нашли примену у производњи, здравству, образовању и другим сегментима дрштва. Они су будућност интеракције два света, људи и робота. На жалост, многи заборављају да је колевка савремене роботике управо Београд.
Прва интензивнија истраживања на пољу роботике у Србији почела су шездесетих година прошлог века, када је настала такозвана Београдска школа роботике, чији су оснивачи академици, проф. Рајко Томовић и проф. Миомир Вукобратовић. Најзначјаније истраживање и уједно најважнији корак у развоју Београдске школе роботике био је рад проф. Вукобратовића о тачки нула момента, објављен још 1968. године. Реч је о теоријском моделу кретања хуманоидног робота на коме се и данас заснива кретање свих врста андроида. Професори Рајко Томовић и Миодраг Ракић заслужни су за настанак прве мултифункционалне, бионичке протезе на екстерно напајање, у свету веома познате, тзв. „Београдске шаке“, настале давне 1963.
На Машинском факултету у Београду, област индустријске роботике се као наставни предмет изучава од 1991. године, научноистраживачки почеци датирају крајем седамдесетих година 20. века, а данас се у његовим лабораторијама развијају и друге напредне технологије, као што су вештачка интелигенција, посебно машинско учење и биолошки инспирисани алгоритми вишекритеријумске оптимизације у домену развоја когнитивне мобилне роботике. О будућности и предностима ових технологија, за Newsmax Balkans, говорио је проф. др Зоран Миљковић, шеф Катедре за производно машинство и руководилац Лабораторије за индустријску роботику и вештачку интелигенцију (ROBOTICS & AI).
Проф. Миљковић је гостовао у емисији „Пресек“, а разговор са њим можете погледати у наставку (почетак на 11.10)