Машински факултет Универзитета у Београду био је домаћин научне конференције „Интензивни ласери и њихова употреба: ELI перспективе“, која је одржана у среду, 11. децембра, у сарадњи са са ELI ERIC (Extreme Light Infrastructure European Research Infrastructure Consortium). Организатори скупа су проф. др Ђорђе Чантрак, шеф Катедре за хидрауличне машине и енергетске системе, амбасада Мађарске у Републици Србији, као и проф. др Предраг Ранитовић са Физичког факултета Универзитета у Београду.
Циљ конференције је био да се успоставе још боље истраживачке везе између српских и мађарских научника, као и да се српској научној заједници представи ELI ERIC, водећa светскa инфраструктурa за истраживања заснована на ласерима, која омогућава истраживања у физици, хемији, материјалима, медицинским наукама и технолошким иновацијама. Учесници су имали прилику да сазнају више о најновијим истраживањима и могућностима за ангажовање кроз ELI User Programme, а током догађаја је разговарано и о могућностима ангажмана Србије у оквиру ELI ERIC пројекта. Ова сарадња подразумева укључивање српских институција у напредна истраживања у области ласерских технологија, што отвара нове могућности за развој и иновације у Србији.
Пројекат ELI је део Европског стратешког форума за истраживачку инфраструктуру (ESFRI) од 2006. године. ELI ERIC послује као јединствена мултидисциплинарна организација са два комплементарна објекта специјализована за различите области истраживања са екстремним светлом: ELI Beamlines у Долној Брежани (Чешка Република) и ELI ALPS у Сегедину (Мађарска). Очекује се да се ERIC-у у будућности придружи и трећи објекат, ELI Nuclear Phisics у Магурелеу у Румунији.
Конференцију је отворио декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић који је нагласио значај конференције, као важног корака у јачању партнерства и унапређењу научних истраживања у региону. Он је навео да је током периода док је обављао дужност државног секретара задуженог за науку и технолошки развој имао прилику да упозна сличне инфраструктуре као што је ELI ERIC, укључујући и CERiC (Central European Research Infrastructure Consortium) у Трсту.
Указујући на важност сарадње између истраживача из различитих земаља, проф. Поповић је навео да Машински факултет, као најстарији и највећи факултет у области машинства у овом делу Европе, тренутно има око 4.200 студената и 200 наставника и сарадника, те да покрива скоро све области машинског инжењерства. „Веома смо поносни на вишедеценијску традицију Машинског факултета и наставићемо да развијамо његове капацитете и у наредном периоду. Овај овај скуп је лепа прилика за интензивирање сарадње и даљи развој факултета“, поручио је проф. Поповић и учесницима пожелео успешан рад конференције.
Присутне је поздравио и амбасадор Републике Мађарске у Србији, Његова Екселенција Јожеф Мађар и том приликом указао на значај међународне сарадње у области науке и технологије, посебно у контексту партнерства између Србије и Мађарске.
Он је подсетио да су Србија и Мађарска недавно потисале Меморандум о разумевању између Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије и Министарства културе и иновација Мађарске, чиме је отворен пут ка успостављању заједничких иновативних програма и сарадње између универзитета, са посебним фокусом на дигиталне иновације, биотехнологију и зелену транзицију. „У том смислу, ова конференција представља важан корак ка јачању тих односа и унапређењу заједничких истраживачких напора“, истакао је мађарски амбасадор и изразио наду да ће ELI ERIC играти кључну улогу у повезивању истраживачких институција из обе земље и омогућити српским институцијама да се укључе у врхунска истраживања у области ласера.
Г-дин Јожеф је говорио и о европској истраживачкој агенди, наглашавајући важност иновација и конкурентности. Он је истакао да је током мађарског председавања Саветом ЕУ фокус на јачању јачање европске позиције у глобалном истраживању и иновацијама, посебно у области дисруптивних технологија. У том контексту, амбасадор је споменуо „Будимпештанску декларацију о конкурентности“, чији је циљ конкурентнија, продуктивнија, иновативнија и одрживија Европска унија. Амбасадор је такође нагласио потребу за постизањем циља од 3% БДП-а за истраживање и развој до 2030. године, као и важност пете слободе – слободног кретања истраживања, иновација, знања и образовања, која би омогућила повезивање истраживача изван граница ЕУ са онима унутар ЕУ. Ова слобода, како је истакао, требало би да олакша сарадњу и размену знања, чиме би се додатно унапредила истраживачка агенда ЕУ.
Ивана Вукашиновић, помоћник министра за науку, технолошки развој и иновације Републике Србије истакла је значај конференције као кључног догађаја за унапређење међународне сарадње у науци и технологији, посебно између Србије и Мађарске.
„Продубљивање сарадње Србије са Мађарском, укључујући недавно потписани Меморандум о разумевању између наших министарстава, наглашава нашу заједничку посвећеност иновацијама. Посебно се захваљујемо амбасадору Јожефу Мађару, уваженим колегама из Мађарске, ЕЛИ заједници и Машинском факултету на домаћинству и доприносу овом догађају. Заједно, не само да унапређујемо науку, већ и негујемо јаче регионалне везе које покрећу економски и технолошки развој”, поручила је Вукашиновић.
На конференцији се присутнима обратила и менаџерка за правне, административне и финансијске послове Фонда за науку Наталија Радошевић.
Она је истакла да ELI ERIC представља сјајан пример сарадње истраживача и додала да ће један од главних циљева Фонда за науку у наредном периоду бити креирање билатералних и мултилатералних програма који ће омогућити сарадњу између истраживача из Србије, ЕУ и других земаља, као и заједничко аплицирање за истраживачке грантове.
Радни део скупа отворило је предавање директора ELI ERIC-а Алана Викса, који је представио ELI као водећу инфрастуктуру која се фокусира на високоинтензивне ласере и пружа јединствене могућности за истраживање у различитим научним дисципинама.
Посебно се осврнуо на фемтосекундни и аттосекундни ласер, објашњавајући како се користе за генерисање високоенергетских светлосних пулсева који омогућавају истраживање на веома кратким временским скалама. Ове технологије су кључне за напредак у областима као што су медицинска дијагностика и терапија, као и за истраживање плазме и фузионе енергије.
Викс је нагласио да су ELI објекти отворени за истраживаче из целог света. „ELI је посвећен јачању знања и стручности у области ласерске науке и физике у Централној Европи и доприносу глобалној конкурентности Европе.Заинтересовани смо за сарадњу са новим партнерима, посебно у региону, и заједнички рад на развоју ове области. Удруживањем снага можемо даље проширити наше истраживачке способности и допринети континуираном развоју револуционарних технологија које ће обликовати будућност науке“, поручио је, између осталог, директор ELI ERIC-а.
На конференцији су представљени резултати најновијих истраживања у ELI Beamlines и ELI ALPS, као и у научним институцијама у Србији.
Агенда скупа је била веома богата, а своје радове су представили истраживачи из осам лабораторија ELI ERIC-а, као и истраживачи Машинског, Физичког, Електротехничког и Грађевинског факултета Универзитета у Београду, као и предавачи са Факултета техничких наука у Новом Саду, Машинског факултета Универзитета у Нишу, Института за нуклеарне науке „Винча“, Војнотехничког института, Криминалистичко-полицијског Универзитета, као и из Министарства унутрашњих послова Републике Србије. У паузи између предавања учесници конференције су имали прилику да обиђу две лабораторије Машинског факултета које интензивно користе ласере у истраживањима и то, Аеротунел Катедре за ваздухопловство и лабоарторију Катедре за хидрауличне машине и енергетске системе.
На скупу је било речи и о потенцијалном учешћу Србије у ELI ERIC-у, са перспективом да постане посматрач или члан ове истраживачке инфраструктуре. Учесници су се сагласили да ће укључивање у пројекат ELI и добијање приступа најсавременијим експерименталним објектима бити од велике користи српској научној заједници и допринети даљем развоју релевантне области истраживања у Србији. С тим у вези, договорени су заједнички рад на промоцији укључивања српских истраживача у рад ELI ERIC-а, као и заједничко аплицирање за истраживачке грантове доступне на билатералном и мултилатералном нивоу.
(Извор: Машински факултет)