Машински факултет у Београду биће домаћин предстојеће Међународне конференције “САД-ЕУ-Далеки исток-Србија/Технолошки самит 2016“ у чијем је фокусу Ново-индустријализација Србије и с тим у вези дефинисање нове индустријске политике наше земље. Око 40 еминентних домаћих и страних стручњака, од 31. маја до 2. јуна, разговараће на тему светске индустријске политике засноване на новим технологијама и могућностима примене искустава развијених земаља у тој области на индустријски развој Србије.
Овај научно-стручни скуп је изузетно важан за Србију која ће у прступним проговорима са ЕУ за Поглавље 20, које се односи на индустријску политику и иновације, морати јасно да дефинише ту област, као и акциони план за њену примену у пракси, изајавио је за сајт Машинског факултета, организатор конференције, професор др Видосав Мајсторовић са Катедре за производно машинство. У том контексту, нагласио је наш саговорник, конференција би требало да донесе Белу књигу о ново-индустријализацији Србије и постави оквире за дефинисање нове индустријске политике Србије и акционог плана за њено спровођење. Тај документ предложићемо релевантним државним институцијама у преговорима за Поглавље 20 са ЕУ, пре свега Влади Републике Србије и Министарству привреде, истакао је професор Мајсторовић.
Основно тежиште тог документа, према речима професора Мајсторовића, биће дефинисање концепта ново-индустријализације Србије. Будући развој Србије морамо да заснивамо на новим производним технологијама и њиховој примени, пре свега у малим и средњим предузећима. Само на тај начин, истакао је наш саговорник, отварамо простор не само за развој нових и конкурентних производа заснованих на знању, него и за позиционирање Србије као индустријске земље, а не државе која ће свој развој заснивати на јефтиној радној снази, нагласио је професор Мајсторовић.
Осврнувши се на долазак водећег светског стручањака у области политике и стратегије индустријског развоја професора Џун Ниа, са Цоллеге оф Енгинееринг, Университy оф Мицхиган, Анн Арбор, УСА, професор Мајсторовић је рекао да је то изузетна част. Професор Ни је саветник америчког преседника за ту област, као и председника Кине, Јужне Кореје и Хон-Конга. Чињеница да је прихватио позив за конференцију, потврђује његову ранију изјаву дату приликом прве посете Србији, да наша земља има добру основу и добре перспективе да крене путем развоја и примене нових производних технологија.
Иницијативу Машинског факултета у Београду о одржавању једног великог научно-стручног скупа о новој индустријској политици Србије, подржали су и представници надлежних институција, пре свега Министарство привреде у Влади Србије, као и представници привредних асоцијација – Привредне коморе Београда и Србије, али и водећих индустријских предузећа. Ових дана на Машинском факултету одржано је низ састанака, радних група и панела на којима је разговарано о садржају документа који ће током скупа бити дефинисан као оквир нове индустријске политике Србије засноване на новим технологијама.
Израда једног тако важног документа, као што је индустријска политика заснована на новим основама мора да чује и уважи потребе, захтеве и очекивања свих заинтересованих страна, зато смо у припреми конференције покушали да идентификујемо све заинтересоване стране, истакао је професор Мајсторовић. То је резултирало, додао је, формирањем једног, рекао бих, националног тела које обухвата све релевантне чиниоце – представнике надлежних министарстава и привредних асоцијација, индустријска предузећа која имају резултате у области примене нових технологија, научноистраживачке институте, као што је Институт Михајло Пупин који се бави истраживањима у области нових технологија, и машинске факултете у Србији у чијем су домену образовање, истраживање и развој у области инжењерства.
Одговарајући на питање шта је мотивисало Машински факултет у Београду да организује овај научно-стручни скуп професор Мајсторовић је рекао да основни мотив лежи у тези да је индустрија мотор развоја сваке земље. Машински факултет као одговорна и у свету призната институција за научно исраживање и образовање машинских инжењера мора да укаже на чињеницу да се развоју Србије, у контексту приближавања ЕУ и приступних преговора, мора прићи на потпуно нов начин. То значи, нагласио је, да се тежиште развоја мора ставити на примену нових производних технологија, пре свега у области инжењерства, јер само на тај начин Србија може напредовати, повећати свој БНП и допринети порасту благостања целог друштва.
(Извор: Машински факултет)