Машински факултет – Научна дипломатија у служби развоја

Tehnoloski samit3Машински факултет у Београду биће домаћин тродневне Međunarodne konferencije –  “Advanced Manufacturing as the Foundation for a Successful Society – Challenges and Opportunities for Advanced-industrialization of Serbia / Horizon 2020/2030 INDUSTRY 4.0.0 Serbian Program“, на којој ће од 31. маја до 2. јуна учествовати више од 200 експерата из земље и иностранства. Централна тема скупа су нови изазови у производњи, односно напредни производни системи, Индустрија 4 и могућности за укључивање Србије у тај програм.

Овај скуп је, према оцени стручне јавности, изузетно значајан догађај за Србију.  Уводно предавање одржаће водећи стручњак у области политике и стратегије индустријског развоја, професор Јун Ни, College of Engineering, University of Michigan, Ann Arbor, USA, који је светски компетентна особа за политику и стратегију индустријског развоја. Он је саветник Председника Обаме за технолошки развој и индустријску политику, као и председника Кине, Јужне Кореје и Хон-Конга, за исту област. На Светском економском форуму у Давосу, он је председвајући Панела за производњу. Завршни документ конференције биће предложен као основа за Нову политику и стратегију Владе Србије у области индустријског развоја заснованог на новим технологијама.Завршни документ конференције биће предложен као основа за Нову политику и стратегију Владе Србије у области индустријског развоја заснованог на новим технологијама.

Конференција је, свакако, једна најзначајнијих скупова које ће Машински факултет организовати у наредном периоду. Други значајан догађај је Научно-пословна конференција италијанско-српске сарадње која је посвећена новим производним технологијама. Тај скуп биће одржан 19. маја у оквиру 60. Међународног сајма технике, изјавио је продекан Машинског факултета за међународну сарадњу, професор др Ненад Зрнић, са којим смо разговарали о међународној сарадњи коју реализује Машински факултет у Београду.

Институционална међународна сарадња

Машински факултет поклања велику пажњу међународној сарадњи, а приоритети у тој области су у складу са Програмом интернационализације Универзитета у Београду, наглашава професор Зрнић. Према његовим речима споразуме о сарадњи и меморандуме о разумевању са иностраним универзитетима потписује Универзитет у Београду, а активности везане за Машински факултет дефинишу се кроз анексе.

Тренутно разговарамо са Дјао Тонг универзитетом  из Шангаја у Кини, једном од најпрестижнијих високошколских инсититуција у свету. Тај универзитет је један од твораца Шангајске листе, на којој је Универзитет у Београду високо рангиран и заузима између 300-тог и 400-тог места. На прагу смо потписивања уговора о сарадњи и са још једним престижним кнеским унивезитетом – Анхуи.  Зато, нагласио је наш саговорник, веома водимо рачуна о томе да успоставимо сарадњу са еминентним високообразовним установама… Тренутно имамо веома успешну сарадњу са многим универзитетима, не само из региона него и из већине земаља ЕУ укључујући и оне најразвијене, САД…

Други аспект сарадње је размена студената и наставника кроз програме ЕУ Еразмус плус, који се такође реализују преко Универзитета у Београду. Они обухватају три групе програма: КА1 -Мобилност студената и наставника, КА2 – Изградња капацитета у високом образовању и КА-3 Подршка реформама образовних политика. Машински факултет тренутно учествује у два Еразмус плус програма. Један, у који су укључене колеге са одсека за термотехнику, реализује се у конзорцијуму са учесницима из Турске, Италије и Португала, а други се реализује са Политехничким универзитетом у Темишвару, наводи професор Зрнић.

Крајем јуна и почетком јула очекују се оцене за девет пријављених пројеката у новом Еразмус плус пројектном процесу у које је укључен Машински факултет. Према речима професора Зрнића на факултету се надају да ће бар неки од њих добити „зелено светло“.

Један од пријављених пројеката односи се на мерење компетенција студената технике. Идеја је, да се кроз анкетирање студената види каква су њихова предзнања из предмета који су релевантни за те студије, пре свега математике и физике, и евентуално побољша настава из тих области у средњим школама… На тај начин спремно би дочекали најављено увођење матурског испита у средњим школама, што је предвиђено Стратегијом развоја Србије до 2020. године, нагласио је професор Зрнић. За нас је, додао је он, важан и пројекат који се односи на запошљавање инжењера, односно на знања и вештине које би студенти требало да стекну током студија како би пратили кретања на веома динамичном тржишту рада. Врло брзо ће, упозорио је професор Зрнић, и код нас доћи ће до онога што већ постоји у многим земљама, а то је да ће се као критеријум за рангирање универзитета, поред степена интернационализације, узимати и брзина запошљавања студената, али и квалитет послодавца.

Научноистраживачки пројекти и сарадња са водећим светским компанијама

Машински факултет посебно води рачуна о томе, и интензивно ради на успостављању и проширивању сарадње са водећим компанијама, укључујући и иностране, истакао је професор Зрнић. Као пример навео је сарадњу са компанијом „Даниели“, италијанским гигантом у области процесне индустрије. Та сарадња нашим студентима омогућава да проведу пар месеци у њиховим постројењима у Италији и тамо раде мастер радове везане са проблеме које та компанија практично има.Такав вид сарадње је веома корситан и за Факултет, али и за студенте који, примењујући знања и вештине стечена током студија, стичу и практично искуство.

Научноистраживачки пројекти су веома важан аспект међународне сарадње. У току је један велики пројекат Хоризонт 2020 FLEXTURBINE у који је укључен одсек Машинског факултета за термоенергетику којим руководи професор др Милан Петровић. Он се реализује у конзорцијуму који сачињавају више од 20 универзитета и водећих компанија из области енергетике. У међувремену пријављен је још један пројекат Хоризонт 2020. Машински факултет је веома активан и када је реч о регионалној сарадњи. Према речима професора Зрнића поднет је одређен број пријава и за ЕУ Интеррег пројекте, којима се подстиче сарадња у оквиру регија. Реч је о Дунавском транснационалном програму и пројектима Јадранско-јонске иницијативе. Истовремено, додао је професор Зрнић, Машински факултет има редовне и веома успешне пројекте билатералне сарадње, које подстиче и финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије.

Повезивање са научном дијаспором је такође један од приоритета Машинског факултета. Наша дијаспора може да има велику улогу у конкретизацији међународне научне сарадње. Пример је HERD пројекат који се реализује у сарадњи са Владом Норвешке и Универзитетом у Трондхајму, у чему је много помогао професор др Војислав Новаковић, који је дипломирао на Машинском факултету у Београду, а сада предаје на том престижном универзитету, који у својим редовима има једног Нобеловца.  Не треба се плашити „одлива мозгова“. Миграција ради боље плаћеног посла је тренд у целом свету. Из тог разлога изуетно је важно да одржимо контакт са младим инжењерима који ће посао можда потражити у иностранству, јер ће они бити карика будуће међународне сарадње, закључио је продекан за међународну сарадњу проф. др Ненад Зрнић.

(Извор: Машински факултет)

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.