Докторослов Машинског факултета, јединствени пројекат генеалогије у машинству, свечано је представљен у четвртак, 11. јула, у Свечаној сали факултета. Реч је о бази података о докторима машинства и њиховим менторима, која јасно осликава историјски развој академског и научног стабла Машинског факултета, са релацијом „родитељства“ заснованом на менторству дисертација.
Пројекат је рађен по узору на Mathematical genealogy project Америчког удружења математичара, а основна база за формирање докторослова биле су библиографије одбрањених дисертација на Машинском факултету (Д1-Д4). Последње издање садржи наслове и основне податке за 1000 докторских дисертација, које су одбрањене у пероду од 1955. до 2022. године и то, од првог докторанта, проф. Косаре Јојић, која је докторирала 1955. године, до доцента Драгана Стаменковића, који је докторски рад одбранио 2022. године.
Поред тога што је пројекат јединствен на нашој академској сцени, оригиналан је и његов назив „Докторослов“ на српском језику. Ова реч до сада није постојала , због чега је консултован Институт за српски језик САНУ и незванично добијена сагласност да ова реч може да се користи. Mашински факултет са овим Институтом има развијену сарадњу .
„Сви ми на Машинском факултету смо везани за некога на различите начине, али постоји и једна веза која је за сва времена и која нас на неки начин одређује у академском и научном смислу, а то је ментор код кога смо докторирали“, рекао је у поздравној речи декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић.
Како је навео, сама идеја о докторослову је већ на први поглед деловала изванредно, као једна од активности на очувању традиције и имена Машинског факултета. „Ово је врло афирмативна ствар за Машински факултет. Није ми познатно да још нека институција у Србији има овакву базу података. Зато је веома важно да свако од нас пронађе неку „нишу“ којом ће подржати Машински факултет и на најбољи начин приказати његову академску и научну баштину“, истакао је декан Машинског факултета.
Проф. Поповић се захвалио уредницима сајта, проф. др Александру Обрадовићу, научном саветнику и ван. проф. др Горану Воротовићу, као и осталим сарадницима на пројекту, на изузетном ангажовању и ентузијазму и поручио да ће управа факултета наставити да подржава даљи развој и унапређење ове платформе, јединствене у Србији.
О настанку Докторослова, од идеје, преко развоја концепта, до визуелизације и електронског публиковања, говорио је проф. Александар Обрадовић.
„Сама идеја да визуелно представимо менторске односе више генерација дисертација одбрањених на Факултету, потекла је од проф. др Александра Симоновића. Од самог почетка имали смо велику подршку управе факултета, а велики допринос у реализацији пројекта, посебно у делу припреме базе података, дали су колегиница Адријана Зубић и њен радни тим Библиотеке Машинског факултета, као и колега Драган Крстић. Када је реч о програмерском делу посла, кључну улогу су имали проф. др Горан Воротовић и др Јела Воротовић, виши научни сарадник, а свој допринос су дали и студенти Модула за Машинство и информационе технологије. За техничку подршку били су задужени колеге из Центра за информационо-комуникационе технологије Владимир Миковић и Предраг Недељковић“, навео је проф. Обрадовић.
На презентацији је најпре приказано пет најбројнијих „породица“, односно, менторски ланци чувених професора Машинског факултета Јакова Хлитчијева, Павла Станковића, Душана Витаса, Мирослава Ненадовића и Вукана Дешића, који садрже податке за више од 100 докторских дисертација, а које су присутни могли да погледају и на постерима изложеним испред Свечане сале. У наставку презентације, приказани су и остали менторски ланци, укупно њих 40, у којима се налазе подаци о садашњим члановима Наставно-научног већа Машинског факулета и њиховим менторима.
„Пре почетка одбрана на факултетима, докторати су брањени на институтима САНУ. Код тих доктората нигде се ментори нису експлицитно наводили, а по правилу су у комисијама били угледни академици, између осталих, Милутин Миланковић, Антон Билимовић, Јаков Хлитчијев, Радивој Кашанин, Константин Вороњец. На такав начин су своје дисертације одбранили професори Павле Станковић, Вукан Дешић, Душан Величковић и Милан Трбојевић. Међу последњима је 1957. године своју дисертацију одбранио и проф. Петар Миљанић“, рекао је проф. Обрадовић.
Како је навео, поједини ментори су своје дисертације одбранили на престижним европским универзитетима у Француској, Немачкој, Аустрији, Пољској и Италији. Називи њихових дисертација су наведени у оригиналу на језику на ком су брањене, као и имена ментора, уколико је било могућности на се нађу подаци. Код сваког профила, где дисертација није одбрањена на Факултету, наведен је на интернету доступан податак на основу кога је профил попуњен. Највише података преузето је са сајта Mathematical genealogy project, као и са старог сајта Математичког факултета у Београду.
„Са Mathematical genealogy project преузето је много профила, да бисмо међусобно умрежили све математичаре који су радили на Факултету и повезали их са колегама са механике и термодинамике. Због тога смо морали да идемо у прошлост све до чувеног математичара Siméon D. Poisson“, истакао је проф. Обрадовић.
Поред Поaсона, у докторослову се на основу менторских ланаца налазе и друга велика имена светске науке: Михаило Петровић Алас, Émile C. Picard, , Gustav P.L. Dirichlet, Rudolf O.S. Lipschitz, David Hilbert, Witold Nowacki , Гавриил К. Суслов ,Пётр В. Воронец, Albert M. Toussaint, Walter Rieβ, Giulio Maier, Anton Pischinger, A. W. Husmann, Zierep Jürgen, Karl-Otto Felsch, Heinrich Görtler, Hans Amtsberg, Rudolf Wille, Hermann Föttinger, Dieter Thoma, August О. Föppl, Ludwig Föppl, Henri Villat и многи други.
Професор Обрадовић се захвалио колегама са више катедри који су истраживали у оквиру својих менторских ланаца и проналазили податке који су недостајали и позвао остале колеге да доставе податке о својим менторствима на другим факултетима.
„Ово је једна мала хронологија и допринос путу који су, својим посвећеним радом на историјским библиографијама о наставном особљу и одбрањеним докторским дисертацијама на Машинском факултету, утрли професори Миленко Јовичић и Милан Радовановић. На тај начин оставили су значајна сведочанства о развоју и улози Машинског факултета, а заиста имамо много разлога да се поносимо нашим научним фамилијама“, закључио је на крају проф. Обрадовић.
Презентацији докторослова присуствовали су и чланови деканског колегијума, продекан за наставу, проф. др Марко Милош, продекан за научно-истраживачку делатности, проф. др Драгослава Стојиљковић, продекан за организацију и акредитацију, проф. др Живана Јаковљевић, продекан за финансије, проф. др Александар Грбовић, председник Савета Машинског факултета, проф. др Драган Милковић, шефови катедара, наставници и студенти, као и пезнионисани професори Машинског факултета.
(Извор: Машински факултет)