Индустрија 4.0 је 2011. године у Немачкој дефинисна као напредни модел аутоматизације индустрије, а данас представља општи покрет у свету. У протеклих 12 година националне програме за увођење и примену новог дигиталног концепта производње донело је 45 држава земаља, укључујући и Србију. Сада се већ говори о моделима Индустрија 4.1 и Индустрија 5.0, иако се више од 95% објављених научно-стручних радова и даље односи на модел Индустрија 4.0, као утемељен модел дигиталног пословања који се примењује широм света, првенствено у развијеним земљама.
Машински факултет у Београду је међу првима препознао значај Индустрије 4.0 за привредни и економски развој земље и од 2016. године активно ради на стварању националног покрета за Индустрију 4.0, у који су укључени научна и академска заједница, надлежне државне институције, као и привредни субјекти у нашој земљи. Најважни резултат тих активности је национални програм о Индустрији 4.0 који је усвојен 6. јуна 2019. године на Четвртој међународној конференцији AMP I4.0 (International Conference on the Industry 4.0 model for Advanced Manufacturing ), под називом Дигитална платформа за Индустрију 4.0 у Србији.
У организацији Машинског факултета и његових партнера до сада је одржано пет међународних конференција о Индустрији 4.0, као и 40 панела на којима се дискутовало о новом концепту индустријализације Србије, улози и месту образовања инжењера у том процесу, а представљени су о примери добре праксе примене елемената Индустрије 4.0 у пословању домаћих компанија.
Индустрија 4.0 – ЕРП/МЕС из праксе за праксу
Информациона инфраструктура модела за планирање и управљање ресурсима у производњи, била је централна тема 39. панела који је одржан 10. октобра 2023. године у организацији Машинског факултета и софтверских компанија Key IT doo , Vede IT и IIB doo, које се баве развојем и увођењем пословних информационих система у индустријске и привредне организације у Србији и земљама региона.
У раду скупа је учествовало 105 представника академске и привредне заједнице, Привредне коморе Србије, као и надлежних министарстава у Влади Републике Србије, који су дискутовали о правцима даљег развоја ЕРП и МЕС модела, као базних елемената производног менаџмента, као и могућностима њихове интеграције у модел Индустрија 4.0.
Панел је отворио Раде Остојић, директор Компаније Vede IT доо, који је рекао да њихова решења за ERP/MES успешно функционишу у випе од 100 организација у Србији и региону у различитим привредним областима, а највише у индустрији.
У име Декана Машинског факултета, проф. др Владимира Поповића, учеснике је поздравио проф. др Видосав Мајсторовић, који је истакао лидреску улогу Машинског факултета у области Индустрије 4.0 у нашој земљи и региону, у области образовања, истраживања и пројеката примене овог напредног модела аутоматизације технолошких система. Он је посебно указао на значај размене знања и идеја у области развоја ЕРП и МЕС модела за домаћу привреду.
Говорећи о ЕРП/МЕС у моделу Индустрија 4.0 и правцима даљег развоја, најпре приказао историјски развој ЕРП модела, који је прошао кроз 7 етапа, а затим се осврнуо и на садашњи модел који се базира на елементима Индустрије 4.0. У оквиру излагања представио је и анализу развоја ЕРП модела у земљама Централне и Југоисточне Европе у контексту трансформације економија ових земаља из планских у тржишну привреду, која је обухватила три периода. У наставку излагања дефинисан је и контекст МЕС модела у односу на модел Индустрија 4.0, а приказана су и четири могућа правца интеграције ЕРП/МЕС модела у модел Индустрија 4.0, с јасно дефинисаним моделом индустријске производње. Говорећи о истраживањима и примени ЕРП/МЕС модела као саставном делу активности Машинског факултета да концепт Индустрије 4.0 приближи домаћој привреди, проф. Мајсторовић је поручио да у Србији постоји добра основа за даљи развој и примену ЕРП/МЕС модела по том концепту.
На скупу су представљене имплементације ЕРП и МЕС решења у односу на парадигму Индустрија 4.0, као и примери добре праксе у примени ових решења.
Милош Бошњак, директор компаније IIB doo говорио је на тему ЕРП из угла Индустрије 4.0 и том приликом истакао да је поседовање аутоматизованог пословно-информационог система (ПИС) импертив опастанка и успеха једног предузећа. „У време динамичних промена у пословању захтевана је строга контрола прописаних понашања и чврста технолошка дисциплина што омогућује само аутоматизовани ПИС, подржан софтверским пакетом ERP класе који је намењен планирању и управљању свим добрима у предузећу пратећи их кроз њихов животни век“, рекао је г. Бошњак.
Како је навео, компанија IIB доо свој ЕРП модел развија и примењује за: микро и мала предузећа (Mali UPIS) ; мала и средња предузећа (UPIS.Partner) и средња и велика предузећа (UPIS.Net). „ЕРП модел мора да буде применљив у различитим областима пословања и зато треба да поседује алате за прилагођавање информационим захтевим корисника. То значи да мора да поседује готов пословни модел за одговарајућу делатност, да обухвата све главне пословен процесе као што су планирање, набавка, складиштење, производња, одржавање, продаја, финансије, књиговодство и друго, да буде унифициран и да се лако учи и да се параметарски прилгођава кориснику“, нагласио је Бошњак.
О МЕС из угла Индустрије 4.0 говориле су Ана Соломон и Ана Мијачић, МЕС консултанти у компанији Vede IT, које су истакле да у условима новог концепта производње МЕС (Manufacturing Execution System) представља основни алат за потпуну дигитализацију производног погона. Заправо, МЕС пружа информације у реалном времену за управљање и надгледање читавог производног процеса, од поруџбине до испоруке готовог производа. МЕС je веза која недостаје између нивоа одлучивања из пословних апликација (ЕРП-ЛЕВЕЛ) и нивоа извршења (ПЛАНТ-ЛЕВЕЛ).
На крају скупа представљени су и примери реалне примене софтверских решења за ЕРП и МЕС моделе у компанијама DTD Holding из Бачког Јарка, Maxima из Лучана и Open Data из Болоље у Италији.
Образовање производних инжењера за Индустрију 4.0
Наредни, 40. по реду, панел о новом концепту производње, посвећен образовању производних инжењера за Индустрију 4.0, одржан је 26. октобра 2023. године у Новом Саду, у оквиру 39. Међународне научне конференције „Саветовање производног машинства Србије- СПМС 2023“. Скуп је одржан у Научно-технолошком парку Нови Сад у организацији Машинског факултета у Београду и департмана за производно и индустријско инжењерство Факултета техничких наука у Новом Саду.
На самом почетку скупа истакнуто је да у Србији производно машинство, као струка, наука, образовање инжењера, односно машинско инжењерство које пројектује, производи и одржава друге машине, укључујући и сопствене, егзистира као високошколска дисциплина од 1904. године и да ретко која грана машинског инжењерства има тако дугу историју.
Бројне званице и учеснике 39. Саветовања ПМС поздравили су проф. др Дарко Стефановић, продекан за науку ФТН-а, Небојша Дракулић, директор Научно-технолошког парка Нови Сад, проф. емеритус др Илија Ћосић, председник Научног и програмског одбора 39. Саветовања производног машинства Србије, проф. др Миодраг Хаџистевић са Департмана за производно машинство који је и главни организатор конференције, као и проф. др Видосав Мајсторовић, председник и оснивач међународне конференције и панела Индустрија 4.0 у Србији.
Након свечаног отварања тадиционално су уручене повеље и плакете „Павле Станковић“, а ово признање постхумно је додељено и проф. др Бојану Бабићу, шефу Катедре за производно машинство Машинског факултта у Београду.
Радни део конференције отворио је Панел о Индустрији 4.0 на којем се дискутовало о актуелним темама у области Индустрије 4.0 – образовању инжењера и истраживањима са применама, у жељи да се образовање до одређеног нивоа усмери у правцу примене информационо-комуникационих технологија као предуслова за брз развој производног машинства, привреде и друштва у целини.
У оквиру централне теме скупа, учесници су анализирали тренутно стање и развој производног машинства у контексту Индустрије 4.0 у нашој земљи и свету, а било је речи и о Индустрији 5.0, која се такође темељи на повезивању свих система унутар производног процеса, али с фокусом на радника који је у центру дигиталне трансформације.
Проф. др Мијодраг Милошевић са Департмана за производно машинство ФТН говорио је на тему „Производно машинство и Индустрија 4.0 – стање и тенденције развоја“ и детаљно изложио основне елементе Индустрије 4.0 са различитим аспектима места и улоге производног машинства у овом концепту.
„Циљ Индустрије 4.0 је паметна фабрика (Smart Factory) која представља интелигентно производно окружење у којем се производни ресурси и логистички системи организују углавном без људске интервенције. Умрежавање уграђених производних система и динамичних пословних и инжењерских процеса омогућава профитабилну производњу према персонализованим захтевима купаца/корисника. Паметна производња (Smart Manufacturing) је савремени концепт рачунаром интегрисане производње који користи умрежавање и вештачку интелигенцију (AI) за праћење производног процеса. Циљ паметне производње је аутоматизација операција и коришћење аналитике података из производног процеса за побољшање и унапређење производње“, навео је, између осталог проф. Милошевић.
Посебно се осврнуо на дигиталне близанце (мерне близанце и дигиталне тројке), био-инспирисане AI методе у производњи, M2M комуникацију, OPC – UA interface, MQTT Протокол, Паметно одржавање, Праћење хабања алата у облаку (ML), а затим детаљно изложио систем производног облака за PTP, са резултатима сопственим истраживања кроз моделирање експертских знања за PTP. На крају излагања указао је на тенденције будућег развоја у овој области а које се односе на: AI у планирању и контроли производње, виртуалне машине и дигиталне близанце, интелигентно праћење стања машина и процеса и аутоматизацију производње применом кобота (колаборативног робота који ради у физичкој интеракцији са људима).
О концепту Индустрија 5.0 говорио је проф. др Александар Рикаловић да Департмана за индустријске системе и менаџмент ФТН, који је најпре дефинисао основни оквир, а затим се осврнуо на могућности и ограничења овог концепта. „Основа овог модела је Индустрија 4.0, а сам модел Индустрија 5.0 представља радни документ ЕУ који је донет 2021. године као визија стратегије развоја индустрије у наредним деценијама. Такође се темељи на повезивању свих система унутар производног процеса, али с фокусом на радника који је у центру дигиталне трансформације и одрживост“, навео је проф. Рикаловић.
Иначе, наведени документ је донет као одговор на нове изазове, међу којима су: смањење тршкова и штедња ресурса, веће укључивање човека у процес, стварање услова за привлачење талената у индустрију, стварање нових тржишта за индустријске производе, повећање опште безбедности и Индустрија 5.0 као еко заштитник планете.
О неопходности образовања призводних инжењера за Индустрију 4.0 говорио је проф. др Видосав Мајсторовић, који је најпре указао на значај производне индустрије као основе за повећање националног БДП-а и место и улогу производних инжењера у том процесу. Нагласивши да су иновације покретачка снага за нови пробој у аутоматизацији машинске производње, он је указаода је концепт Индустрија 4.0 најбољи пример за то.
„Савремена поризводња се базира на дигиталном пословању, па сагласно томе и образовању инжењера треба прићи са тог становишта. То значи, да Универзитет треба да пређе на ’’иновативно – развојни концепт образовања за индустрију’’, како то захтева концепт дигиталне производње у реализацији образовања инжењера. Јер, инжењер није специјалиста за различите области пројектовања /планирања/производње, већ систем интегратор, који за поједине области, има одговарајућу дубину знања, потребну за вођење пројекта, коришћењем ICT технологија – дигиталних платформи“, истакао је проф Мајсторовић.
С тим у вези, навео је седам области знања, кључних за образовање машинских / производних инжењера за концепт Индустрије 4.0 међу којима су: развој производа додатих вредности, дигитално пословање у ланцу набавке, животни циклус производа и повлачење из употребе, пословне операције и стратегија конкурентности, интелигентни технолошки процеси, интелигентни технолошки систем (ИТС) и интегрисано моделирање производа и симулације. На крају је навео и нова радна места инжењера у концепту Индустрије 4.0 . а то су: инжењер за дигиталне близнаце, предиктивни аналитичар ланаца снадбевања, координатор тима робота, менаџер дигиталне продаје, координатор података са дронова.
Примере добре праксе у примени елемената Индустрије 4.0 у производној организацији представио је Младен Нинковић из компаније УНИМЕТ из Каћа. Ова компанија послује од 1980. године, а данас представља респектабилног произвођача делова, подсклопова и склопова од алуминијума, легираних челика, челика за алате, месинг, бронзу, пластику, као и суперлегуре (инконел и титанијум). У производњи користе различите технологије резања и пластичног деформисања на више од 50 ЦНЦ машина. Три кључна елемента концепта Индустрија 4.0 у Унимету су: праћење и управљање производњом, роботи у производњи и систем за праћење и одржавање. За дигтализацију пословно-инжењерских функција користе одговарајуће софтвере као што је Панел радни налог из ЕРП система.
Учесници панела су се сагласили да је с аспекта индустријског развоја Србије на моделу Индустрија 4.0 стално унапређење образовања инжењера ИМПЕРАТИВ који захтва напредна знања и да о тој теми мора да се разговара и у наредном периоду. За савремену индустрију 4.0 потребни су инжењери који, осим базних инжењерских знања, поседују и знања која су интегрисана са најновијим информатичко-комуникационим технологијама.
(Извор: Машински факултет)