„Рударство и машинство су нераскидиво повезани, а та исконска веза почива на логици техничко-технолошког развоја цивилизације. Као главни покретачи друштвеног развоја, ове две научне дисциплине имале су кључну улогу у индустријализацији Србије крајем 19. и почетком 20. века, а значајан је и њихов допринос развоју науке и образовања у нашој земљи“, истакнуто је, између осталог, на научном скупу „Корени индустријализације Србије“ који је у петак, 6. октобра одржан на Машинском факултету у Београду.
„Скуп су организовали Одељење рударских и геолошких наука и Одељење машинских наука Академије инжењерских наука Србије (АИНС) поводом обележавања неколико значајних јубилеја у историји српског рударства и машинства: 175 година од отварања тополивнице у Београду (1848); 170 година Сењског рудника (1853); 155 година Техничарске дружине (1868); 150 година универзитетске наставе машиства у Србији; 120 година часописа „Рударски гласник“(1903); 120 година од штрајка рудара Сењског рудника (1903) и 25 година Академије инжењерских наука Србије(1998)“, рекао је емеритус проф. др Александар Седмак, секретар Одељења машинских наука АИНС-а и један од организатора скупа.
Поздрављајући учеснике, декан Машинског факултета проф. др Владимир Поповић је подсетио да се поред наведених јубилеја ове године облежава и 75 година Машинског факултета, као и 75 година независног Електротехничког, Грађевинског, Архитектонског и Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, који су 1948. године постали самосталне високошколске установе. „У оквиру облежавања ових јубилеја, у сарадњи с Рударским институтом, штампана је поштанска марка посвећена академику Љубомиру Клерићу, рударском инжењеру, научнику, конструктору, проналазачу, утемељивачку српске школе механике и машинства, универзитетском професору и члану Српске краљевске академије, који припада свима нама“, истакао је проф. Поповић.
Указујући на важност Академије инжењерских наука за развој инжењерства у Србији декан Машинског факултета је рекао да се Машински факулет увек трудио, а трудиће се и убудуће да буде снажна подршка АИНС-у који је највећи реални инжењерски капацитет у друштву. „У Српској академији наука и уметности инжењерске науке су се готово изгубиле, а Одељење техничких наука се, на жалост, свело на свега неколико инжењера. Управо зато је важно да негујемо традицију и радимо на даљем развоју рударства, машинства и инежењерства у Србији“, поручио је декан Машинског факултета.
О исконској повезаности рударства и машинства говорио проф. др Слободан Вујић из Рударског института Београд, који је учеснике скупа провео кроз кратку историју рударства које је, како је навео, одувек било материјални ослонац друштвеној развоја, доносило напредак и битно утицало на развој науке.
Посебно је указао на значај рударства и његову улогу у настајању нових научних дисциплина, на првом месту механике и машинства. „У недостатку руде на површини земље, човек постепено напушта примарно површинско рударење и силази у дубину земље где открива свет скривеног минералног богатства. Употребом ватре и воде за разарање стена и силаском са експлоатационим радовима на веће дубине јавља се потреба за ветрењем јама. У ту сврху конструишу се вентилатори на принципу меха или воденичног кола. У јамском транспорту користе се сипке и колица, а у транспорту руде до топионице ојачана кола са коњском или воловском вучом. Присутне су новине и у припреми минералних сировина, уводе се у употребу механички и хидросепаратори, а за уситњавање руде користи се камени точак. Иновације на постојећој опреми и машинама, осмишљавање нових конструкција и градња опреме дело су креативности средњовековних рудара. То су уједно и зачеци настајања нових техничких области, механике и машинства, које ће се у XIX веку наћи у образовним програмима на инжењерским школама и у привреди“, истакао је, између осталог, проф. Вујић.
Он се затим осврнуо на оснивање најстаријег рудника мрког угља у Србији – Сењског рудника, који је имао значајну улогу у индустријском развоју тадашње државе и који ове године облежава 170 година постојања. Поред овог јубилеја, српско рударство ове године обелжава и 120 година од избијања штрајка рудара у Сењском руднику, као и 120 година „Рударског гласника““, једног од најстаријих научних часописа за рударство. Први издавач, власник и уредник часописа био је Петар Илић, професор математике и инжењер рударства. Рударски гласник данас илази у издању Рударског института Београда.
Почетак индустријализације Србије везује се за оснивање крагујевачке Тополивнице 1853. године. Србија 19. века постепено је стварала и институционалну основу за школовање инжењера који ће радити на убрзаној индустријализацији земље.
„Датум који се везује за почетак високошколског образовања у области машинства је 20. децембар 1873. године. Тада је због планирања изградње железничке пруге у Србији, на тадашњем Техничком факултету уведен нови предмет – „Механика и наука о машинама. Први наставник на овом предмету био је проф. Љубомир Клерић, рударски инжењер, што је још један од доказа о братској повезаности машинства и рударства“, рекао је проф. др Александар Седмак, који је одржао предавање посвећено обележавању два значајна јубилеја у историји Машинског факултета – 150-годишњици високошколске наставе у области машинства у нашој земљи и 75-годишњици Машинског факултета у Београду.
О почецима војног инжењерства у Србији говорио је генерал, проф. др Синиша Боровић, који је одржао предавање под називом „Рударство, војна индустрија и наука у функцији развоја и безбедности државе“. Ово инспиративно предавање је јасно показало техничке и људске потенцијале славне Српске војске, у које смо могли да се уверимо како у Великом рату, тако и у херојском отпору агресији НАТО 1999. године.
Потпредседник Савеза инжењера и техничара Србије и члан Одељења машинских наука АИНС, Др Милован Живковић, говорио је о значају оснивања Техничарске дружине, прве инжењерске асоцијације у Србији и претече садашњег Савеза инжењера и техничара Србије, који ове године обележава 155 година постојања.
Скуп је завршен свечаним уручењем годишњих признања Одељења за рударске и геолошке науке Академије инжењерских наука Србије која се додељују за научне и инжењерске доприносе у области рударства, геологије и системских наука.
Повељу „Проф. др Димитрије Антула“ за врхунска инжењерска остварења добили су Велимир Ковачевић, дипл. инж. рударства, др Бранко Миладиновић, дипл. инж. геологије и емеритус проф. др Душан Старчевић, дипл. инж. електротехнике. Повељу „Академик проф др. Љубомир Клерић“ за изузетне резултате постигнуте у научно-истраживачком раду додељена је емеритусу проф. др Надежди Ћалић, дипл. инж. рударства, проф. др Радету Јеленковићу, дипл. инж. геологије и генералу-потпуковнику, проф. др Синиши Боровићу.
(Извор: Машински факултет)