Неодговарајуће поступање са отпадом, посебно индустријским, један је од великих еколошких проблема у Србији. Годишње се производе више од 8,2 милиона тона индустријског отпада, од тога 7,9 милиона тона је тзв. неопасни отпад.
У Лабораторији за термотехнику и енергетику Института Винча, препознали су овај пробем и увелико раде на развоју технологија за неутрализацију штетног отпада – технологије спаљивања у флуидизованом слоју и плазма дезинтеграцију.
Према речима др Милице Младеновић која ради на пројекту, развој тих технологија нема само еколошки аспект, већ је усмерен и на могућност енергетског искоришћења отпада. То је на неки начин и афирмација коришћења алтернативних извора енергије, истакла је Младеновићева представљајући свој рад на стручној трбини Друштва термичара Србије, која је одржана на Машинском факултету у Београду.
Ово истраживање је важно за нашу земљу, ако имамо у виду да се прерађује само 19 одсто индустријског отпада, а да се од тога само 1% користи за производњу енергије. Србија у том погледу има велике, али неискоришћене могућности. Крајни циљ ових истраживања је стварање домаћих технологија и оспособљавање домаће индустрије за изградњу и примену тих развијених технологија. Више о овом истраживању на http://www.lte-vinca.rs/public/lang/rs/sagorevanje-nekonvencionalnih-goriva
О истраживањима која се односе на повећање енергетске и еколошке ефикасности котла за сагоревање угљеног праха говорио је научни саветник Института Винча др Срђан Белошевић. У циљу оптимализације рада котла са аспеката енергетске ефикасности и редукције емисије полутаната, развијени су математички модел и софтвер струјно-термичких процеса у ложишту парног котла, као и софтверски алат за термички и хидраулички прорачун котла.
На основу искустава у експлоатацији блокова снаге 350 МWе, потенцијални финансијски ефекти повећања степена корисности котла за 1,5-2% могу се проценити на више од 2 милиона евра годишње.
Потенцијални еколошки ефекти произилазе из ефикасне нумеричке анализе могућности редукције емисије полутаната променом радних услова и применом одговарајућих поступака у ложишту, уз процену њиховог утицаја на рад котла у целини. Више о овом истраживању на http://www.lte-vinca.rs/public/uploads/files/24.pdf
Стручно-научна трибина Друштва термичара Србије само је један у низу стручних скупова које Машински факултет у Београду организје како би својим студентима омогућио увид у најновија научна истраживања у свим областима у којима важну улогу има управо машинско инжењерство.
(Извор: Машински факултет Београд)