Професор Корнел Еман са „Нортвестерн универзитета“ у Чикагу био је гост Машинског факултета у Београду ових дана и одржао је неколико едукативних и веома мотивационих предaвања.
Некадашњи студент Машинског факултета, сада професор на једном од најпрестижнијих Факултета машинског инжењерства у САД, Еман је својим колегама представио научно-истраживачке активности у Америци и информисао их о иницијативама америчке владе да се формира једна мрежа истраживачких института посвећених производњи. Посебан акценат професор Еман је ставио на адитивни процес обраде, који се тренутно веома цени и слови за једну од водећих технологија будућности.
Током предавања професори и студенти су могли да сазнају о истраживањима на којима се тренутно ради у Лабораторији за напредне производне технологије Факултета машинског инжењерства на Нортвестерн универзитету. Професор Еман је посебан нагласак ставио на микропроизводњу и обраду деформацијама, резањем, ласерску и адитивну обраду. Главни мотив истраживања, према његовим речима, јесте покушај да се направи технологија за производњу контролисаних површина. То су површине које се не хабају и слично, било да је реч о пластици, керамици или нерђајућем челику и на које се неће хватати лед, алге или бактерије.
Студенти Машинског факултета с пажњом су пратили и предавање професора Емана о систему образовања на универзитетима у Америци. Иако постоје државни универзитети, које само једним делом финансира држава, већина универзитета се финансира искључиво од школарина, али и од новца, који на име истраживачких пројеката, обезбеђују сами професори. Из привреде, различитих фондација и слично.
Нортвестерн универзитет није државни универзитет, него самофинансирајући. Годишњи буџет је 1,9 милијарди долара и стално се улаже у развој наставних програма и лабораторија које су веома добро опремљене. На 12. месту је по квалитету наставе у САД. Годишње стигне око 35 хиљада апликација за упис на Универзитет, а упише се мање од две хиљаде студената. Селекција је врло оштра јер желимо да одаберемо најбоље, навео је професор Еман.
Машинство је последњих година врло популарно у Америци. Факултет за машинско инжењерство, где предаје, тренутно има 100 новоуписаних студената. Студије су организоване на принципу триместра, и студенти их завршавају за четири године и то у проценту од 96 до 98 одсто. Од тога, једна година није инжењерство, него су то хуманистичке науке. Остале три године наши студенти уче базичне инжењеријске науке. То је довољно да их научимо да мисле и да се сами образују кад нађу посао. Нема сврхе да се специјализира за неку одређену област, јер се никада не зна у којој грани ће наћи посао. Програм је врло флексибилан, прилагођава се научно-технолошком развоју, а напредак студента се пажљиво прати, рекао је професор Еман. Кад је реч о постдипломским студијама, занимљиво је да и докторске студије трају четири године.
Проф. др Бојан Бабић, шеф Катедре за производно машинство: стручни осврт на предавање професора Емана.