Промоција књиге „Индустрија 4.0 – Ренесанса инжењерства“ чији су аутори проф. др Видосав Мајсторовић, проф. др Драган Ђуричин и проф. др Радивоје Митровић, биће одржана у среду, 14. децембра 2022. године у Ректорату Универзитета у Београду с почетком у 12 часова.
Истраживачи широм света концепт Индустрија 4.0 карактеришу као четврту индустријску револуцију, док други сматрају да је то еволуција примене рачунара у производњи. Строго чињенично гледано и једни и други су у праву. Међутим, централно питање овог концепта је како у реалну индустрију увести интелигентну производњу, што је и основни оквир овог наслова.
Књига је намењена студентима, инжењерима и истраживачима и пружа најновија знања о Индустрији 4.0. Има 384 стране, а материјал је систематизован у дванаест поглавља. У првом поглављу приказана је генеза настанка и развој индустријских револуција, с детаљним освртом на модел Индустрија 4.0. Друго поглавље је посвећено најважнијим елементима структуре Индустрје 4.0 који обухватају сајбер физичке системе, рачунарство, производњу у облаку, хоризонталну и вертикалну интеграцију, индустријски интернет ствари, сајбер безбедност, симулацију и AI/ML, проширену стварност, велике податке и њихову аналитику, као и адитивну производњу.
Индустрија 4.0 за мале и средње организације (СМЕс), назив је трећег поглавља које се бави питањем како применити модел Индустрија 4.0 за СМЕ из угла производа који прави или производње коју организује и изводи. У четвртом поглављу је дат преглед националних програма за Индустрију 4.0 у 45 најразвијенијих земаља света, док је поглавље пет посвећено Националној платформи за Индустрију 4.0 Републике Србије. Србија је била 38. земља у свету која је 2019. године дефинисала и усвојила свој национални Програм за Индустрију 4.0, на 4. Међународној конференцији о Индустрији 4.0, одржаној почетком јуна 2019. године на Машинском факултету у Београду.
Образовање инжењера за Индустрију 4.0 је тема шестог поглавља. O важности ове теме говори и сам наслов књиге Индустрија 4.0 – Ренесанса инжењерства, који сугерише да је о реч новим пробојима у начину размишљања и решавања инжењерских проблема заснованим на когнитивним наукама, што захтева и нова знања инжењера. Седмо поглавље је посвећено технолошко-развојним истраживањима, као важном аспекту Индустрије 4.0 за нашу земљу. У овом поглављу су приказани резултати истраживања у области развоја сајбер физичког модела инспекције на CMM, као и модела дигиталне производње у две фабрике у области металопрерађивачке индустгрије у нашој земљи.
Поглавље осам и девет баве се економским и социјалним аспектима Индустрије 4.0, док је десето поглавље посвећено Привреди 4.0, где су изложени концепти Индустрије 4.0 за различите привредне гране. У једанаестом поглављу дата је визија даљег развоја Индустрије 4.0 до 2030. године. Најпре се наводе напредни модели производње, као системи који раде по моделу Индустрија 4.0 (когнитивна производња, циркуларна производња, хипер персонализована производња, производња брзог одговора на захтеве, инклузивна производња и производња отпорна на глобалне ризике), а затим се даје и поглед на развој модела Индустрије 4.0, као глобално примењеног индустријског концепта кроз три карактеристике његовог развоја: аутономија, интероперабилност и одрживост.
Последње, дванаесто поглавље је Поговор, где су наведена размишљања како једна фабрика (без људи) стварно производи по моделу Индустрије 4.0 или где су границе паметне фабрике.