Осма међународна конференција о индустријском инжењерству (International Conference on Industrial Engineering – SIE 2022), у организацији Катедре за индустријско инжењерство и Иновационог центра Машинског факултета, одржана је 29. и 30. септембра на Машинском факултету у Београду. Скуп је одржан у част проф. др Вукана Дешића, оснивача Катедре за научну организацију рада, данас Катедре за индустријско инжењерство, која ове године обележава 70 година оснивања.
SIE 2022, као јединствени светски, научни и стручни догађај у области индустријског инжењерства, окупиo je скоро 200 еминентних стручњака из 20 земаља, са четири континента, који су разматрали најактуелнија питања у области управљања производњом, менаџмента ризиком, ергономије, менаџмента квалитетом, информационих и других савремених технологија у индустријском инжењерству и многе друге теме.
Према оцени учесника и овогодишња конференција је била изванредна прилика да се укаже на улогу и значај индустријског инжењерства, идентификују главни трендови у области и подстакне умрежавање и сарадња међу учесницима на даљем унапређењу теорије и праксе.
Свечано отварање SIE 2022 одржано је у четвртак, 29. септембра. Учеснике је поздравио др Александар Јовић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја РС, који је изразио задовољство што је Машински факултет организатор овако важне конференције.
„Ово је добра прилика за научну заједницу Србије да размени сазнања са најбољим светским стручњацима из области индустријског инжењерства“, рекао је он и изразио уверење да сарадња и заједнички напор учесника конференције могу значајно да унапреде теорију и праксу у овој области.
Др Јовић је подсетио да је Влада Републике Србије усвојила низ стратешких докумената који представљају основу и правац за унапређење иновативне и научне делатности.
„Влада и Министарство просвете, науке и технолошког развоја предузели су значајне кораке ка реформи система науке и истраживања у циљу унапређења њихове изврсности и значаја за економски развој“, рекао је Јовић и нагласио да напредак није могућ без континуираног приступа новим научним сазнањима и могућностима за сарадњу научника и иноватора широм света.
Катарина Обрадовић Јовановић, помоћник министра привреде Републике Србије и дипломац Катедре за индустријско инжењерство, нагласила је да индустријско инжењерство има важну улогу у развоју привреде сваке земље, јер повезује техничко-технолошке елементе и људски фактор. Пожелевши учесницима успешан рад, она је изразила уверење да ће радови презентовани на SIE 2022 у великој мери допринети даљем индустријском развоју наше земље.
У име домаћина, скупу се обратио декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић који је истакао да је Катедра за индустријско инжењерство пример добро вођене катедре, која се у протеклом периоду брзо развијала и била видљива. „Највећа заслуга припада свакако оснивачу катедре, проф. др Вукану Дешићу који је визионарски препознао важност изучавања и развоја ове области инжењерства“, истакао је проф. Поповић.
Учеснике конференције поздравили су и проф. др Ненад Зрнић, директор Иновационог центра Машинског факултета, др Иван Ракоњац, директор Фонда за иновациону делатност Републике Србије, као и проф. др Весна Спасојевић Бркић, шеф Катедре за индустријско инжењерство, која је присутне информисала о главним темама конференције, а посебно се захвалила рецензентима радова који су, како је навела, у великој мери допринели квалитету ове конференције.
Радни део скупа отворилo је уводно предавање на тему „PROFESSOR VUKAN DEŠIĆ AS THE FOUNDER OF THE DEPARTMENT FOR SCIENTIFIC ORGANIZATION OF WORK: THE 70-YEAR JUBILEE“, чији су аутори, проф. др Весна Спасојевић Бркић, проф. др Мирјана Мисита, проф. др Угљеша Бугарић, проф. др Зорица Вељковић и проф. др Тијана Весић Павловић, са Машинског факултета Универзитета у Београду.
Учесници конференције имали су прилику да сазнају нешто више о животном и професионалном путу проф. Дешића, који је 50-тих година прошлог века међу првима на Балкану и у Европи покренуо област научне организације рада и у науку увео Комплексну аналитичку методу. Ова метода је претеча контингентне теорије и значајно је подигла оргaнизациони ниво домаћих предузећа, док други радови проф. Дешића оповргавају Town-a, критикују Taylor-a … Професор Дешић је дао значајан допринос развоју нашег универзитета, као проректор, а као декан и продекан и допринос развоју Машинског факултета. Као генерални директор Југословенских железница и помоћник министра железница, односно саобраћаја дао је велики допринос развоју железнице. Данас једна од београдских улица носи његово име.
Један од уводничара, проф. др Вујадин Вешовић, магистрант и докторант проф. Дешића и дугогодишњи декан Саобраћајног факултета говорио је на тему „IN THE REMEMBRANCE OF PROFESSOR VUKAN DEŠIĆ, THE DOYEN OF ORGANIZATIONAL SCIENCES AND MANAGEMENT: THE DEVELOPMENT OF SCIENTIFIC ORGANIZATION OF WORK IN THE FNR YUGOSLAVIA AND THE SURROUNDINGS“ и упознао нас као савременик, како са бриљантним техничким, тако и са изузетним интерперсоналним особинама његовог ментора проф. Дешића.
Велику пажњу стручне јавности привукли су и радови „REVOLUTIONIZING ENGINEERING DEPARTMENT BY CHANGING ITS CULTURE“, аутора проф. др Теодоре Рутар Шуман, проф. др Јен-Лин Хан, проф. др Катлин Кок, проф. др Џенифер Турнс и проф. др Грегори С. Масон са Универзитета у Сијетлу у САД; „CYBER PHYSICAL SYSTEMS FOR OCCUPATIONAL SAFETY AT INDUSTRIAL SITES: OPPORTUNITIES AND DIFFICULTIES“ др Паола Брагата из Националног института за осигурање од повреда на раду из Италије, као и предавање „COMPREHENSIVE INSTITUTIONAL CARBON FOOTPRINTING – THE LONG AND DIFFICULT WAY TO ZERO.“ проф. др Екарда Хелмерса са Универзита примењених наука у Немачкој, др Чиа Чиен Чанг са Tехничког универзитета „Наjанг“ у Сингапуру и ванр. проф. др Џастина Даувелса са Техничког универзитета у Делфту, Холандија.
Скуп је одржан у хибридном формату (делом уживо на Машинском факултетом, а делом онлајн), а сви заинтересовани чланови академске и стручне јавности у земљи и свету могли су да прете све сесије путем ZOOM платформе.
(Извор: Машински факултет)