Завод за физику техничких факултета Универзитета у Београду од сада је један од привилегованих власника Фукоовог клатна – експерименталне поставке која потврђује Земљину ротацију. Поставка је отворена за ширу јавност и тематски је прилагођена деци и младима различитог узраста.
Захваљујући пројекту „Клати се клатно“, који је реализован у сарадњи с Центром за промоцију науке и уз подршку оснивача – Машинског, Електротехничког, Технолошко-металуршког и Грађевинског факултета Универзитета у Београду, Завод за физику техничких факултета се придружио установама културе и универзитетима широм света који могу да се похвале овом атрактивном поставком.
Експеримент је први поставио француски физичар Леон Фуко, 1851. године, када је на 67 метара висок свод Пантеона у Паризу, окачио куглу тешку 28 килограма. Од тада, Фукоово клатно, као једноставан и ефектан доказ Земљине ротације, изазива велико интересовање, како публике тако и оних који су експеримент покушавали да репродукују.
Др Марина Соковић, помоћница министра просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије изразила је задовољство што је у прилици да међу првима погледа поставку Завода за физику која, како је навела, на набољи начин промовише науку у Србији и научна достигнућа приближава свим грађанима, посебно млађим нараштајима.
„Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије је препознало потребу за промоцијом свих достигнућа, као и неговањем научног подмлатка. У оквиру тога имамо програм подршке најуспешнијим средњошколцима који су постигли успех на различитим националним и интернационалним такмичењима. Такође, имамо и програм подршке за младе истраживаче – најталентованије студенте докторских академских студија. Само у протекле три године ангажовали смо око 900 младих истраживача. Министарство ће и у наредном периоду наставити да подржава младе талентоване људе, као и сваки вид промоције науке“, истакла је др Соковић.
Присутне је поздравио и проф. др Владимир Поповић, декан Машинског факултета у Београду, који је један од оснивача Завода за физику. „Веома је лепо видети људе који воле науку. Повод је изванредан и уверен сам да ће поставка Фукоовог клатна бити још један од симбола који ће наше факултете спајати на заједничком задатку промоције науке и технике. Сада је време инжењерства. Треба да искористимо тај талас и урадимо што је могуће више за наш Универзитет, али у првом реду за техничке факултете“, истакао је проф. Поповић.
Напомињући да је Завод за физику на неки начин кохезиони фактор између техничких факултета који су његови оснивачи, декан Машинског факултета је подсетио да је у згради у Рузвелтовој основан и Инкубатор техничких факултета. „Управо из тог разлога, поред кампуса техничких факултета, који нам је будући задатак, треба сви заједно да се ангажујемо и створимо што боље услове за рад у самом Заводу за физику“, закључио је проф. Поповић.
Декан Елекротехничког факултета, проф. др Дејан Гвоздић је рекао да је свет у коме живомо постао сајбер физички, али да већина људи није свесна да је то резултат технолошких решења која су проистекла из значајних открића физике. „Због тога је од виталне важности за техничке факултете да се квалитет и квантитет наставе физике подигне на још виши ниво, не само у основним и средњим школама, него и на факултетима“, рекао је проф. Гвоздић.
Како је навео, знања из области физике и сродних дисциплина данас превазилазе оквире природних и техничких науке и све више постају значајна у областима као што су циркуларна економија, затим финансије, неким областима друштвено-хуманистичких наука, као и у домену медицинских наука. „У том смислу, Фукоово клатно је пројекат који на један мултидисциплинаран и инегративни начин укључује експертизу наша четири факултета. Осим што симболизује јединство и испреплетеност техничких дисциплина, он у неку руку доказује значај физике у савременом свету управо кроз феноменолошко пресликавање. Имајући све то у виду уверен сам да ће поставка Фукоовог клатна значајно помоћи промоцији Завода за физику, али и промоцији техничких факултета и физике уопште“, нагласио је проф. Гвоздић.
Присутнима су се затим обратили и доц. др Марко Крстић, в.д. директора Центра за промоцију науке, као и проф. др Јасна Црњански, директорка Завода за физику техничких факултета која је и званично отворила поставку Фукоовог клатна.
Изложбена поставка састоји се од челичне кугле тежине око 32 кг која је танком сајлом окачена о свод висине 9 метара. Ови параметри Фукоово клатно сврставају у мала клатна, недовољно велика да могу да одрже амплитуду осцилација довољно дуго да ефекат прецесије (промене смера осе ротирајућег тела) постане евидентан. Због тога је пројектни тим Завода за физику имао веома озбиљан задатак.
За одржавање амплитуде осцилација искоришћен је електромагнет, тачније бакарни намотај, постављен директно испод равнотежног положаја кугле. Струја се кроз намотај пушта у тачно одређеним тренуцима, прорачунатим тако да се привлачењем кугле надокнади енергија изгубљена током претходне осцилације а да се притоме не повећа утицај елиптичности путање на прецесију. Положај кугле се одређује на основу очитавања низа холових сензора постављених на једнаким лучним растојањима. У зависности од очитавања са сензора пале се сигналне сијалице на основу којих је могуће пратити ротацију равни осцилација кугле.
Према речима аутора, поставка Фукоовог клатна има едукативни карактер који превазилази основну поенту експеримента – очигледну манифестацију Земљине ротације. Она демонстрира различите физичке феномене – почев од крајње очигледних механичких осцилација математичког клатна, преко њиховог пригушења и начина да се побудном силом то пригушење компензује, до електромагнетске интеракције и сензорске електронике. При томе значај осцилаторних система излази из оквира физике, будући да модели и понашање осцилаторних система кроз феноменолошка пресликавања налазе примене и у биологији, екологији, метеорологији, медицини, па чак и социологији и психологији…
Поред едукативног, поставка има и промотивни карактер. Прати је низ инфографика и пратећих материјала који пружају увид, не само у историјски пут доказивања Земљине ротације и детаље експеримента, него и увид у струке које се негују на факултетима оснивачима Завода за физику, због чега је потенцијално инересантна за средњошколце.
Оварању поставке присуствовали су наставници и сарадници факулета оснивача Завода за физику, представници других научно-образованих институција у оквиру Универзитета у Београду, представници Амбасаде Републике Фанцуске у Србији, као и бројни љубитељи науке.
(Извор: Машински факултет)