Свечаном академијом, Машински факултет у Београду и Катедра за вадухопловство прославили су девет деценија од када је, давне, 1931. године на Техничком факултету Универзитета у Београду основана Катедра за аеронаутику.
Катедра за Ваздухопловство је једна од 25 катедри на Машинском факултету. Од 1931. године до данас, катедра је ишколовала укупно 3032 ваздухопловца, од чега 130 доктора наука, 230 магистара техничких наука, 260 мастер инжењера ваздухопловства и информационих технологија.
Последњих година расте интересовање студената за Катедру за ваздухопловство, која покрива два смера – Ваздухопловство и Машинство и информационе технологије. О томе најбоље говори податак да је ове године катедру уписало 50 студената (29 на смеру Ваздухопловство и 21 на смеру Информационе технологије у машинству), односно нешто више од 15 посто од укупно 338 академаца који су уписали мастер студије на једној од 25 катедара Машинског факултета у Београду.
„Катедра за ваздухопловсто је једна од елитних катедара на Машинском факултету“, рекао је у декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић, напомињући да су ваздухопловство увек уписивали најбољи студенти и да ће факултет наставити да негује ту традицију.
С друге стране, додао је, катедра располаже изванредним кадровским потенцијалима, што је добар основ и за будући успешан рад. „Ваздухопловство је једно од особености Машинског факултета. Мало је таквих катедри било у југоисточној Европи. Већина кадрова који су стварали авиоиндустрију у региону потиче управо с Машинског факултета у Београду и то треба увек да истичемо“, истакао је проф. Поповић.
Напомињући да су се времена променила и да су велики системи настали, он је изразио уверење да је шанса Србије у у ономе што се не прави серијски. „Свакако не можемо да правимо велике путничке авионе, па ни борбене авионе, али можемо летелице које служе за специфичне намене – дронове и друге беспилотне летелице, композитне материјале, чак и моторе“, закључио је на крају декан Машинског факултета.
Проф. др Иван Костић, шеф Катедре за ваздухопловство је подсетио да се ваздухопловство на Универзитету у Београду изучавало и пре оснивања катедре и да је први предмет из ове области, под називом Авијатика, уведен 1919. године.
„Јубилеј, којим облежавамо 90 година постојања, није значајан само за Катедру за ваздухопловство него је од велике важности и за цео Универзитет у Београду. Давне 1931. године у Службеним новинама Краљевине Југославије објављена је Општа уредба о универзитету, којом је устројство Универзитета у Београду постављено на потупно новим основама. Факултети су дефинисани по областима и називима и по први пут су уведене катедре у савременом смислу. На списку техничких факултета, Катедра за аеронаутику, сада ваздухопловство, заведена је под редним бројем 25.“, навео је, између осталог, проф. Костић.
Присутне је поздравио и доскорашњи шеф Катедре за ваздухопловство, проф. др Часлав Митровић који је рекао да велико интересовање младих за ваздухопловство демантује тврдње дела јавности да млади, образовани кадрови одлазе из Србије.
„На Катедри за ваздухопловство најбољи остају. Наши млади асистенти, који су током студија постигли изузетан успех, своју академску каријеру граде на Машинском факултету. С друге стране, наши дипломирани инжењери се након студија веома брзо запошљавају и оснивају своја предузећа. Такође, треба поменути и студентски тим „Беоавиа“ који својим иновативним пројектима беспилотних летелица осваја бројне награде на престижним међународним такмичњеима“, истакао је проф. Митровић.
Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја за високо образовање, проф. др Бојан Тубић је рекао Машински факулет на најбољи могући начин показује да је високо образовање, можда, најбољи део образовања у Србији.
„Својим радом и вишедеценском традицијом само једне од катедара, Машински факултет и Униврзитет у Београду доказују да су препознати и као део европског образовног простора“, истакао је проф. Тубић и додао да ће Министарство просвете, науке и технолошког развоја, кроз одговарајући законодавни оквир и финансијску подршку, подржати даљи развој Машинског факултета и других високошколских установа у Србији.
Изложба авионских мотора
Свечаној академији, претходило је отварање изложбе авио мотора у холу Машинског факултета. Посетиоци су могли да виде моторе немачког ловца из Другог светског рата „Месершмит 2“, као и моторе најсавременијих авиона као што су МИГ-29 или Ф-16 и „невидљиви“ Ф-17, авиони који су оборени током НАТО агресије на СРЈ. На изложби су такође представљени и млазни мотори домаће производње, који се користе за погон агрегата и за беспилотне летелице за дејства на циљеве до 100 километара.
Посебну пажњу привукли су нови пројекти студентског тима Беоавија. Реч је о беспилотној лителици „Феникс“ која је израђена 96% од композитног материјала и пројектована за хуманитарне и друге активности на неприступачним теренима и ракети великог дометана „Пупин К12, чија је основна намена прикупљање информације током битних научних истраживања.
(Извор: Машински факултет)