Катедра за индустријско инжењерство – 30 година успешног рада

Катедра за Индустријско инжењерство Машинског факултета у Београду прославила је свој 30 рођендан. Овај значајан јубилеј, обележен је у слављеничкој атмосфери, испуњеној позитивним емоцијама и сећањима некадашњих студената, сада већ успешних индустријских инжењера, који су своје професионалне каријере остварили и у земљи и иностранству.

Све је почело давне, 1991. године, када је уз велику упорност и ентузијазам проф. др Вуксана Булата, као шефа катедре и њених осталих чланова, на Машинском факултету формиран смер Индустријско инжењерство. Током протеклих 30 година Катедра се развијала и усавршавала, а сада је индустријско инжењерство једно од популарнијих усмерења међу студентима на Машинском факултету.

Оно што је највише допринело успешном развоју Катедре у протеклом периоду је, на првом месту, уверење да се до правих резултата долази само комбинацијом континуираног развоја у области науке и практичне примене у сарадњи с привредом. О томе најбоље говори велики број научно-истраживачких радова објављених у престижним научним часописима, као и мноштво реализованих пројеката.

С друге стране, то је апсолутна посвећеност наставника да студентима пруже образовање у складу с начелима највише академске изврности. Поред врхунског теоријског и практичног знања које представља синергију дисциплина машинског и индустријског инжењерства, студенти током школовања стичу и друге вештине као што су способност брзог резоновања, комуникационе вештине, рад у мултидисциплинарним тимовима и слично.

Захваљујући томе, индустријски инжењери који завршавају Машински факултет имају развијена аналитичка и организациона умећа што им отвара пут ка успешној професионалној каријери у готово свим сегментима индустрије, државне управе, осигурања и другим областима рада. То су, својим личним примером и позитивним искуством, потврдили и сами говорници на свечаности.

„Сама чињеница да студијски програм траје 30 година много говори о његовом квалитету и колико је добро постављен. Мало је ствари у нашем друштву које трају толико година и које се одржавају“, истакао је у свом обраћању, проф. др Петар Булат, проректор за наставу Универзитета у Београду, иначе син проф. др Вуксана Булата, родоначелника Катедре за индустријско инжењерство. Честитајући наставницима и студентима јубилеј, он је изразио уверење да ће студијски програм Индустријско инжењерство наставити да се даље развија, као и сам Машински факултет, као врхунска установа у оквиру Универзитета у Београду.

Евоцирајући успемене из студентских дана, Катарина Обрадовић Јовановић, помоћник министра привреде Републике Србије и некадашњи студент Катедре за Индустријско инжењерство је навела да се за тај смер одлучила управо због тога што он повезује техничко-технолошке елементе и људски фактор у производњи. „ У 21. веку и те како има простора и потребе да се индустријско инжењерство развија. Зато, Катедри желим да се и у наредном периоду развија и остане отворена за нове идеје и приступе, сарадњу с привредом, а пре свега, за нове младе људе који ће једног дана наставити рад на катедри и чији ће задатак бити да буду још бољи“, поручила је Катарина Обрадовић Јовановић.

Проф. др Радивоје Митровић, досадашњи декан Машинског факултета, коме је мандат истекао  30. септембра, подсетио је на време, када је 1976/77. године, као студент друге године студија на Машинском факулету, слушао предмет Организација рада код проф. Вуксана Булата, касније оснивача Катедре за индустријско инжењерство. „Проф. Булат је говорио о важности принципа научне организације рада у време огромног волунтаризма, када су сви мислили да умеју да руководе… Он је говорио о Тејлоровој организацији рада и другим иновацијама које је требало увести у тадашњи систем производње, који се битно разликовао од система у развијеним индустријским земљама… Зато је важно да се и ви, као његови настављачи, изборите да волунтаризам никад не надвлада научну организацију рада. Не очекујте да у књигама нађете рецепте. Учење је начин да своје знање преточите у неку нову идеју, начин и модел организовања и да одлука коју треба да донесете буде утемељена на снази аргумената, а не на интуицији“, поручио је проф. Митровић.

„Катедра за индустријско инжењерство је најбољи пример да не смемо да будемо затворени и да деценијама имамо исте студијске програме. Професионални развој инжењера који су завршили ову катедру, такође говори о томе колико је важно што је ова катедра основана“, истакао је проф. др Владимир Поповић, декан Машинског факултета у новом мандату. Наводећи Катедру за индустријско инжењерство као пример добро вођене катедре, која се у протеклом периоду брзо развијала и била видљива, он је поручио да ће ново руководство Машинског факултета наставити да подржава оне који су вредни, радни и одговорни. „Свако руководство, без обзира на квалитет, не може да уради ништа без оних који чине колектив. Ту смо да помогнемо и подржимо, јер без заједничког рада не можемо да напредујемо“, поручио је проф. Поповић.

Бројне званице и пријатеље Катедре за индустријско инжењерство, присутне уживо и путем видео-конференцијске везе, поздравила је проф. др Весна Спасојевић Бркић, шеф катедре. „Да пре 30 година нисмо имали врхунске људе, професоре и стручњаке, који су с великим ентузијазмом храбро закорачили на трновит пут, да формирају нови смер на Машинском факултету, Катедре за индустријско инжењерство и свих њених досадашњих резултата не би било. Међу њима свакако треба истаћи нашег оснивача, цењеног проф. Вуксана Булата, али и проф. Томислава Јовановића, проф. Миливоја Кларина и све друге наставнике тог доба чија су имена наведена у брошури коју сте добили… На овај начин желимо да пренесемо поруку да се трудимо да будемо њихови достојни следбеници и даље унапређујемо све оно за шта су они нам утрли пут“, истакла је проф. Спасојевић Бркић. Она је затим подсетила да се 2022. године навршава и 70 година од оснивања Катедре за научну организацију рада, која је претеча Катедре за индустријско инжењерство. То ће, како је навела, бити добра прилика и за подсећање на проф. Вукана Дешића, зачетника области научне организације рада на Машинском факултету.

„Увек ћу бити промотер Катедре за индустријско инжењерство и Машинског факултета у Београду, јер сам захваљујући знању које сам током студија стекао из области менаџмента, унапређења процеса, логистике, управљања ризицима и других области,  успео да изградим веома успешну професионалну каријеру“, рекао је Војислав Радовић, некадашњи студент, а сада један од руководилаца у компанији Signify International, водећој светској фирми која се бави осветљењем. Према његовим речима, Машински факултет и индустријско инжењерство представљају снажну одскочну даску за све студенте у будућој каријери, а у прилог томе навео је и чињеницу да се запослио пре дипломирања и да руководи већ 25 година у компанијама Philips и Signify.

Катедри за индустријско инжењерство рођендан је честитао и некадашњи студент, сада индустријски инжењер и саветник председника Привредне коморе Србије Михајло Весовић. „Велика је храброст била пре 30 година покренути један овакав смер на једном техничком и, у том тренутку, конзервативном факултету. Међутим, у међувремену су се десиле велике промене у економији, развоју технологије и привреди, које су биле благонаклоне према оснивачима овог смера. Све више је расла тражња за стручњацима који могу да обухвате најшире поље деловања и данас не постоји област индустрије у којој нема индустријског инжењера“, истакао је Весовић.

Путем видео позива, честитке су упутили и некадашљи студенти, који су професионалну каријеру градили у иностранству, проф. др Станислав Карапетровић, са Машинског факултета Универзитета у Алберти и др Бранислав Томић, високи координатор за квалитет у ваздухопловној компанији Бомбардиер, са седиштем у Канади.

Проф. Карапетровић је изразио велико задовољство што је у прилици да путем видео позива учествује у прослави 30-годишњице катедре коју, како је навео, и после 27 година, од када је отишао у Канаду, сматра својим другим домом. „Увек кад сам долазио у Београд и на Машински факултет, први пут приватно, 2001. године, а сада као гостујући професор, увек би ми било задовољство да посетим Катедру и видим се са колегама, који су заиста снага те катедре и због којих се осећам као део те породице. Због тога ми је заиста драго да што сам у прилици да учествујем у прослави и присетим се успомена“, рекао је проф. Карапетровић.

Честитајући колегама значајан јубилеј, др Томић је рекао да је у развоју Катедре за индустријско инжењерство пређен велики пут, уз пуно рада и напора, а да су за то заслужни управо људи који мењају ствари континуирано у позитивном правцу. „Као некадашњи студент и неко ко ради у индустрији веома сам поносан, јер све оно што сам научио на Катедри за индустријско инжењерство и што сам имао прилику да применим у пракси, компаније у свету заиста и траже. Сада, када се технологије убрзано мењају, када се мења начин на који радимо и интеракција међу системима и процесима, индустријско инжењерство постаје још важније. С тим у вези, очекујем да ће Катедра за индустријско инжењерство у наредних 30 година бити још успешнија“, закључио је др Томић.

Уз искрене жеље да се развија и траје много година, Катедри је јубилеј честитао и њен некадашњи студент докторских студија, а сада директор Фонда за иновациону делатност РС, др Иван Ракоњац. Напомињући да је савремена индустрија много другачија него раније и да се данас све више инсистира на иновацијама и иновационом предузетништву као главним покретачима привреде, он је указао и на значај индустријског инжењерства као гране која се бави развојем, унапређивањем, применом и евалуацијом система који повезују људе, знање, опрему и процесе, суштински значајних за вођење бизниса и управљање производњом. „Иновације нема без тржишта. И управо оно што Катедра за индустријско инжењерство ради и што пружа својим студентима јесте упознавање са неким новим хоризонтима који нису искључиво везани само инжењерство, већ и за тржиште и бизнис“, истакао је др Раконац.

Ненад Стојановић, власник и директор ESTE TEAM, говорио је о својим искуствима у примени знања стечених током студија на развој свог предузећа, које је данас заступник једног од водећих произвођача CNC машина у свету. „Када смо основали предузеће, покушали смо да знања стечена током студија на најбољи начин пренесемо својим партнерима и купцима у земљи и региону. Уз то, успели смо да у нашој фирми, направимо и сервисну организацију и обучимо људе, који данас широм света, не само на територији некадашње Југославије, инсталирају машине најновијих генерација. Уверен сам да смо нашим успешним пословањем успели да на најбољи начин промовишемо Катедру за индустријско инжењерство, Машински факултет и Србију“, закључио је господин Стојановић.

Катедра за индустријско инжењерство велику пажњу поклања студентима, који су амбициозни млади људи посвећени својим циљевима. Међу њима је и Богдан Чарапић, студент друге године мастер студија, вођа Формула студент тима „Друмска стрела“ и идејни творац и организатор филмских вечери на Машинском факултету, који присутне поздравио у име свих студената индустријског инжењерства.

„После завршених основних академских студија и различитих сугестија о смеру који би требало да упишем на мастер студијама, послушао сам себе и своје жеље. Катедра за индустријско инжењерство је врло брзо оправдала моја очекивања, обогатила арсенал мог знања и омогућила ми да се врло брзо упустим у, можда, најлепшу авантуру у личном животу и на академском путу – да се прикључим Формула студент тиму „Друмска стрела“ и да после годину дана, уз сва стечена знања, преузмем вођство тима“, рекао је, Богдан. Како је навео, за то време је израђено две формуле, од укупно девет, са мотором са унутрашњим сагоревањем, а да до краја године биће завршена и прва електрична формула у историји тима. „Када се сада осврнем иза себе, једина реч која ми стоји на памети је хармонија. Низ ових догађаја који чине један склад, једно јединство свакако чине оно што сам ја данас. Надам се да ћу за 20 година, када катедра буде прослављала 50 година постојања, имати да прилику да неким новим српским младим умовима пренесем своје искуство и видим неке нове ентузијасте који ће можда испратити овај пут којим сам ја кренуо“, закључио је Богдан.

На крају свечаности, заслужним појединцима и предузећима, који су протеклих деценија допринели равоју Катедре за индустријско инжењерство уручене су захвалнице и повеље. Прва захвалница је постхумно додељена проф. др Вуксану Булату за више од 20 година успешног вођења катедре и живот посвећен индустријском инжењерству. За десетогодишње успешно вођење катедре и научне и стручне доприносе у области индустријског инжењерства, захвалница је додељена и проф. др Миливоју Кларину.

Захвалница је додељена и предузећу Polymers Group за дугогодишњу успешну сарадњу на пољу студентске праксе и израду мастер завршних радова. Признање је уручено и Тамари (Седмак) Голубовић, најбољем студенту Катедре за индустријско инжењерство, која је основне академске студије машинског инжењерства завршила просечном оценом 9.95, мастер студије са просечном оценом 10.00, а касније одбранила и докторску дисертацију под насловом „Интеграција људских и организационих фактора у модел процене ризика и интегритета опреме под притиском“.

 

 

(Извор: Машински факултет)

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.