проф. др Љубодраг Тановић: Уписна политика МФ на завидном нивоу

Машински факултет у Београду свечано је дочекао нову генерацију бруцоша. Прва година студија је кључна у наставном процесу и доноси нове изазове. То је велики прелаз са средњошколског нивоа образовања, на академски, виши ниво.

О томе,  шта студенте прве године очекује на самом старту студија, како ће се одвијати настава у предстојећем, зимском семестру, на који начин је пандемија Ковид 19 променила наставни процес, шта су предности, а шта ограничења наставе на даљину,  само су нека од питања о којима смо разговарали са  проф. др Љубодрагом Тановићем, одлазећим продеканом за наставу Машинског факултета, коме се мандат завршава 30. септембра.   

 Свечани пријем студента је прилика, не само да упознамо студенте, него и да их информишемо о свему што их очекује током прве године студија. На првом месту да им укажемо на разлике које постоје између учења у средњим школама и учења на факултету. Другим речима, упзнаћемо их с основним фазама академске наставе, а оне обухватају упознавање с градивом,  планирање, ишчитавање, сумирање главних теза, понављање и евалуацију резултата учења – истиче наш саговорник.

Наводи да бруцоше у  првој недељи наставе очекују уводна предавања из математике и физике. Ова настава је осмишљена с основном идејом да се студентима надоместе недостајућа знања из ових научних дисциплина како би лакше пратили наставни процес и остварили што боље резултате током студија.

Такође, студенти ће упознати и студенте менторе, који ће им помагати да се што пре адаптирају на академски начин учења.

–  Задатак студента ментора је да млађе колеге упуте у свет високог образовања на бази свог искуства и практичних примера и пруже им неопходну подршку како би што ефикасније испуњавали своје академске обавезе. За бруцоше је веома важно да имају неког, блиског по годинама и статусу, да им пружи подршку у стручној сфери, укаже на могуће проблеме у току школовања и пружи савет како да те проблеме реши – наглашава  проф. Тановић.

Машински факултет је још  2016. године увео праксу уводних предавања. Како се тај пројекат показао у пракси? Да ли је дао резултате?

– Овај пројекат је дао резултате. О томе говоре већа проходност и бољи резултати показани на испитима у односу на период пре него што смо увели овај вид наставе. То није много, али је свакако боље. Међутим, имајући у виду да последњих годину и по дана функционишемо у условима пандемије ковид 19 и да се начин наставе дијаметрално разликује од наставе која се у просторијама факултета, у наредном периоду не треба очекивати да ће ти резултати бити видљивији него што јесу.

С обзиром на тренутну епидемиолошку ситуацију да ли ће се и нова школска година одвијати по комбинованом моделу?

– Препорука  Универзитета у Београду је да се настава реализује по комбинованом моделу, као и ове школске године. То значи да ће се теоријски део наставе углавном изводити на даљину, мада је дозвољено и организовање наставе уживо за мање групе студената,  уз поштовање епидемиолошких мера и физичке дистанце. То значи да у просторији мора да буде испоштван простор од 4 м2 по особи, а маске су обавезне не само у учионици, него и у целој згради факултета.

Када је реч о лабораторијским и аудиторним вежбама оне ће се изводити комбиновано, део на даљину а део на факултету, а провера знања и испити одвијати ће се у просторијама факултета уз максимално поштовање физичке дистанце и свих епидемилошких мера, предвиђених протоколом.

Међутим, оно што у наредном периоду очекујем да ће се десити, јесте најнеповољнији могући сценарио, а то је враћање ученика и студената у клупе и увођење тзв. ковид пропусница. Међутим, да би настава могла да се одвија у просторијама факултета, ковид пропуснице мораће да имају и запослени и студенти, а оне ће добијати под одређеним условима. Другим речима, то подразумева да је особа вакцинисана или да има потврду о негативном тесту на ковид 19.

 

Машински факултет је на већ почетку јесењег семестра школске 2020/2021. године на свом званичном сајту увео домен за евиденцију студената који су инфицирани ковид – 19  или су били у непосредном  контакту са лицима код којих је потврђена инфекција. Евиденција је уведена на предлог Студентског парламента, јер је то био добар начин да организујемо надокаду наставе за студенте који су морали да буду у изолацији. Од укупно четири хиљаде студената на основним и мастер студијама, симптоме је пријавило њих 350. Сваки предметни наставник је добио информацију о студенту који због болести није могао да присутвује вежбама или да полаже испит. Тим студентима су наставници, односно катедре омогућили да надоканде све што су пропустили и тако стекну услов да изађу на испит.

Оно што у овом тренутку није повољно по факултете, јесте чињеница да велики број студената није вакцинисан.  Настава на Машинском факултету креће 27. септембра, када се према најавама стручњака очекује врхунац четвртог таласа пандемије. Због тога у првим данима наставног процеса морамо да будемо изузетно обазриви и наставу реализујемо на начин који је предложен. Наравно, како се ситуација буде смиривала и ми ћемо прилагођавати наставни процес. Не мора да значи да ће цео зимски семестар бити реализован по комбинованом моделу, али сам дубоко уверен да ће ковид пропуснице и те како бити акутелна тема у наредном периоду.

Панедмија корона вируса обележила је претходну и ову академску годину. Да ли је онлајн настава утицала на пролазност и успех студената на испитима?  Шта говоре подаци из анализе испитних рокова?

– Пролазност на испитима није показатељ да је дигитално учење боља опција у односу на постојећи модел наставе уживо, али може да буде један од показатеља квалитета и остварених резултата у претходној школској години.

Међутим, да бисмо имали објективну слику о предностима и недостацима онлајн наставе морамо да сагледамо све аспекте тог начина учења. Наравно да је нагли прелазак са учења у учионици на дигитално учење донео низ изазова. Главни су: приступ техничкој инфраструктури, компетенцијама и педагогији учења на даљину, као и захтевима специфичних области студија.

С друге стране, тај начин учења довео је до дигиталне поделе између богатих и сиромашних. Интернет часови захтевају дуге сате интернет услуга, мирног простора и уређај/телефон за сваког ученика/студента у породици, што  није доступно свима. Одређени број студената не поседује наведене предуслове, поготову они који потичу из девастираних подручја, што доводи до осећаја рањивости међу студентима због неједнаких услова студирања.

Даље, да би онлајн настава била квалитетна треба да постоји приступ мрежним библиотекама, књигама и часописима који морају да буду мора бити прилагођен за промоцију учења на даљину, јер виртуелни начин образовања подразумева и израду задатака, пројеката, лабораторијски рад , а у будућности и проверу знања и полагање испита, када буду створени законски предуслови за тако нешто.

Када је реч о пролазности студената на испитима, подаци за претходну школску 2019/2020. годину нису показали апсолутно никакву предност онлајн наставе у односу на период када је настава извођена уживо. Ако имамо у виду да је пролазност на испитима у школској 2018/2019. години била 56,7% , а да је у претходној  школској години износила 58 %, онда долазимо до тога да је продходност на испитима била већа за свега 1,3%. Према томе, не можемо рећи да је то неки напредак, али сигурно да има и других ствари које су на позитиван или негативан начин утицале на студентску популацију, што ће се у наредном периоду свакако показати.

Машински факулет је и ове године у првом уписном року попунио сва предвиђена буџетска места на оба студијска програма основних академских студија. У току је други уписни рок за преостала места у категорији самофинансирајућих студента на студијском програму Инфоромационе технологије у машинству. Како оцењујете овогодишњи упис?

– Када је реч о уписној политици Машинског факултета, она је на одличном нивоу. О томе најбоље говори чињеница да смо и у овом времену, која је обележена пандемијом корона вируса, успели да упишемо довољан број студената на основним академским студијама. Универзитет у Београду није успео да упише око 15% студената, што значи да је око 2200  места остало упражењено.

Машински факултет је у првом уписном року имао изузетно велики број кандидата који су конкурусали на један од укупно два понуђена студијска програма.  На студијском програму Машинско инжењерство уписали смо 620 студената, колико је било и предвиђено конкурсом. Од тог броја 520 је уписано на буџет, а 100 кандидата је уписало самофинансирајуће студије. Када је реч о студијском програму Информационе технологије у машинству и на овом смеру је већ у првом уписном року попуњено свих 20 буџетских места, док је у категорији самофинансирајућих студија од предвиђених 40 места, попуњено 29. Након другог уписног рока, који се управо завршава, очекујемо да неће бити слободних места ни у тој категорији.

Машински факултет спада у групу десет факултета који су имали више од два кандидата на једно место на студијском програму Информационе технологије у машинству, што је изузетно добар показатељ рејтинга факултета. Нагласио бих да је то  резултат заједничког рада наставника, управе факултета и свих запослених који су у том процесу учествовали, а свакако и студената који су својим активностима допринели да Машински факултет задњих година стално расте … Само у задње три године повећали смо број студената уписаних на прву годину студија за 26%. Раније смо на основне студије уписивали 540 студената, а сада уписујемо 680 академаца.

Иако је актуелна епидемиолошка ситуација у земљи онемогућила промоцију факултета у средњим школама, Машински факултет је успешно реализовао онлајн припремну наставу за пријемни испит из математике. Имали смо око  60 полазника, што је за за 25-30 полазника мање него претходних година, али у овим условима и то је добар резултат.

Оно што треба истаћи да су студенти који су ове године уписали Машински факултет имали знатно бољи просек из средње школе него кандидати из претходних година. Просечна оцена бруцоша уписаних на буџет је 4,42, а просек оних који су уписиали самофинансирајуће студије износи 4.05. Да ли је то прави показатељ квалитета новоуписаних студената или не показаће се у наредном периоду. Оно што је такође занимљиво јесте да машинско инжењерство привлачи све већи девојака, о чему говори и податак да је ове године студије машинства уписало око 25%  припадница „нежнијег пола“.

Професоре, ускоро се завршава Ваш мандат као продекана за наставу. Када се осврнете на протекли период, шта бисте издвојили као најзначајније активности када је реч о организацији о унапређењу квалитета студија и самог наставног процеса, и шта је био највећи изазов?

– Вишедеценијску традицију Машинског факултета, градила је плејада истакнутих професора који су својим знањем и искуством науку о машинству и квалитет образовања машинских инжењера подигли на један завидан ниво. Полазећи од те чињенице,  свака управа факултета током свог мандата има пред собом задатак да подиже лествицу и даље развија и унапређује све сегменте пословања Машинског факултета. Свакако да ће и следећа управа отићи корак даље и показати боље резултате. То је природан процес. Факултет мора да се развија у складу с глобалним трендовима у науци и високом образовању.

Унапређење квалитета студија и наставног процеса можемо да посматрамо из различитих углова.  Свима нама који смо учествовали у томе процесу, наставницима као и управи факултета, студент је увек био у центру пажње. Полазећи од те максиме,  увели смо уводна предавања из математике и физике. По угледу на добору праксу светских универзитета и на иницијајтиву студената покренут је и пројекат студент-ментор, а затим смо реализовали и пројекат групно спремање испита.

Све што је у протеклих шест година у домену наставног процеса реализовано и надограђено у односу на претходни период, током којег је такође доста урађено на унапређењу квалитета наставе процеса, свакако да представља искорак који ће у наредном периоду бити даље усавршаван и надограђиван новим иновацијама.

Најважнија активност коју бих издвојио је оснивање Студентског центра изврности с основном идејом да се студентима омогући да несметано раде на конкретним пројектима и на тај начин надограде теоријско знање стечено током студија. Центар окупља пет врхунских тимова који уз велику подршку предметних наставника и управе факутета тренутно раде на различитим иновативним пројектима у области моторних возила, ваздухопловства, бродоградње, роботике и биомединцског инжењерства. Својим успешним учешћем на међународним такмичењима допринели су подизању угледа Машинског факултета у свету, али су такође и један од главних разлога све већег интересовања младих за студије машинства. Истовремено, отворили су простор да и друге катедре оснују своје тимове састављене од младих талентованих људи који ће достојно представљати Машински факултет.

Важан сегмент коме смо посветили велику пажњу су студенти. Управа факултета је увек имала добру сарадњу са студентима и сигурно ће се тај тренд задржати и наредном периоду. Током ових шест мандатних година постојала је стална интеракција између управе факултета и студената. Кроз ту сарадњу студенти су уз подршку управе реализовали велики број идеја, а ми смо могли да се посветимо наставном процесу.

Такође, надоградили смо и унапредили апликацију „Студентски сервис“, која је била постављена на доброј основи. Кроз ову апликацију омогућена је  директна комуникација студената са Службом за студентска питања, без одласка на шалтере службе. На тај начин студенти у сваком тренутку и без одласка на шалтер могу да провере тачност основних података које факултет евидентира приликом уписа; изаберу изборне предмете и имајуа увид у евиденцију тих предмета. Увођењем финансијских картица омогућили смо им и увид у укупно задужење и евиденцију свих уплата факултету. Оно што је такође важно, у оквиру апликације постоји и опција пријаве испита електронским путем, а реализовали смо и електронски упис, како на прву годину тако и на више године студија. На тај начин студентима смо омогућили да сва питања која се односе на упис упис, школарину, пријаву испита и сл., решава преко апликације и да у Студентску службу долази само када мора.

Током протеклог мандатног периода смо и себе преиспитивали кроз акредитације. То су биле редовне акредитације за студије машинског инжењерства на свим нивоима студија – основним, мастер и докторским. Након тога, имали смо и процес немачке АСИИН реакредитације којом смо верификовали све оно што смо у у међувремену од прве АСИИН акредитације урадили.

Затим, увели смо и акредитовали два нова студијска програма. Студијски програм Информационе технологије у машинству на основним академским студијама и мастер студијски програм Индустрија 4.0 као веома атрактиван и важан сегмент не само везано за проверу квалитета него и за даље продоре у неке нове области машинства.

Процес трансформације Машинског факултета поред нових студијских програма подразумевао је осавремењавање наставних база и лабораторија.  Већина учионица опремљена је савременим рачунарима и лиценцираним софтверима за пројектовање, моделовање, симулацију… Примера ради, у протеклом периоду смо осавременили рачунарске сале са више од 250 рачунара.

Ипак, највећи изазов од свега био је писање исхода учења за предмете и одговарајуће модуле, а то подразумева одговоре на питања: Шта је то што сваки студент треба да након што одслуша неки предмет и изађе на испит? Који су то исходи учења којима он влада за одређени предмет и за модул? Исход учења је процес који се стално и перманентно осавремењује. То је динамички процес који је стално присутан и зато представља највећи изазов.

(Извор: Машински факултет)

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.