Студентски тим Беоавиа: Нова такмичарска сезона и нови пројекти

После великог успеха и освојеног трећег места на међународном такмичењу „New Flying Competition 2020“ у октобру прошле године, студентиски тим Беоавиа вредно ради на три нова пројекта и припрема се за сезону 2020/2021 у којој учествује на чак три престижна светска такмичења.

„ Сваке године се трудимо да подиземо лествицу. Ове сезоне тим броји 62 члана и успешно радимо на 3 пројекта. Имамо и велику подршку Катедре за ваздухопловство Машинског факултета у Београду, која има разумевања за наш рад и пружа нам сву неопходну помоћ при реализацији пројеката. Искрено се надамо да глобална здравствена криза изазвана корона вирусом неће утицати на финансирање наших пројеката и да су компаније, потенцијални спонзори, препознали потенцијал нашег тима који је више пута показао да је спреман да одговори и најзахтевнијем инжењерском изазову у пројектовању летелица“, каже  Давид Цветковић, вођа тима.

Беоавиа је млад студентски тим основан у априлу 2018. године на иницијативу групе студената са Катедре за ваздухопловство Машинског факултета у Београду. Тим се бави дизајнирањем, пројектовањем и производњом беспилотних летелица, и једини су представници из Србије и Универзитета у Београду на престижним међународним студентским такмичењима у области ваздухопловства. На пројектима,  поред „машинаца“, раде и њихове колеге са Електротехничког, Технолошко-металуршког, Саобраћајног, Физичког, Математичког и Факултета организационих наука.

Пројекат симболичног назива „Феникс“ је у почетној фази развоја. Реч је о беспилотној теретној летелици за такмичење „Air Cargo Challenge“ које ће се у јулу ове године одржати у Минхену. Тим је већ учествовао на овом такмичењу у сезони 2018/2019 са пројектом „Рејвен“. Овог пута такмичење доноси одређене новине, а тим је богатији за знање стечено искуством са претходних такмичења.

Технички захтеви и задаци које летелица мора да испуни су слични као и на претходном такмичењу, али сам чин лета биће бодован другачије. Такође, садржај терета више нису челичне плоче, већ кесице за трансфузију крви, које заједно са свим остлаим компонентама морају бити смештене у трупу летелице. Водећи се позитивним искуствима немачких универзитетских тимова, чланови Беоавие су планирали да израде више модела летелица, а најбољу ће приказати на самом такмичењу.

„На „Air Cargo Challenge“ такмичимо се по други пут. То је јединствена прилика да покажемо шта смо научили из претходних сезона. Надам се да ћемо постићи значајан успех и да ћемо државу и наше факултете учинити поносним“, каже Алекса Стефановић, вођа пројекта „Феникс“.

Назив летелице није случајан. На претходном такмичењу одржаном 2019. године у Штутгарту тим је имао пех са летелицом „Рејвен“ која током лета пала и распала се. То није обесхрабрило ове младе ентузијасте, који су за мање од једног дана успели да је  оспособе за лет. Тада су одлучили да ће летелицу која се, баш као феникс, поново уздигла из пепела, назвати по чувеној митској птици која симболизује поновно рођење, наду, постојаност, веру, вечност, светлост…

„У нашој традицији, феникс се доводи у везу са цветом Рамонда Наталија (љубичица краљице Наталије) који је један од ретких цветова са способношћу да оживи и из пепела. Цвет истовремено симболизује ужасна страдања српског народа у Првом светском рату, којима чланови тима исказују поштовање на свој начин- додељујући летелици управо ово име“, истиче Алекса.

,,Аурора 2″је други пројекат на којем тим ради. У питању је истоимена ракета за такмичење „Airbus Sloshing Rocket Workshop” које ће се у јулу одржати у Шпанији, под покровитељством светски познате ваздухопловне компаније „Ербас“.

„Аурора“је ракета која се састоји од тела ракете и крила, која јој омогућавају велики долет уз минималну снагу пропулзије (према техничким захтевима такмичења). Погоњена је млазом воде и ваздуха под притиском. Правила овогодишњег такмичења су углавном исита као и раније, с тим што је овог пута радни притисак у погонским резервоарима повећан са четири на десет бара.  Главни задатак у динамичком делу такмичења је вертикално лансирање ракете и њен прелазак у безпогонски хоризонтални лет (постаје једрилица) уз помоћ система аутоматске регулације. Ракета у свом телу носи течни терет, код ког се мора минимализовати утицај бућкања течности, уз помоћ одређеног техничког решења, и тако омогућити што безбеднији лет.

С претходним пројектом „ Аурора 1“ , тим Беоавиа је 2019. године на „Airbus Sloshing Rocket Workshop-у” у грчком граду Патрасу освојио прво место за идејно решење, док је у укупном пласману заузео четврту позицију.

Посебан изазов за тим представља њихов нови пројекат ракете с погоном на чврсто гориво под називом „Пупин К12,  с којим ће дебитовати на предстојећем Текнофесту у Турској. То је фестивал технологије и авијације на којем се представљају технолошки новитети и промовише међународна научна сарадња, а одржава се под покровитељством Председништва Републике Турске и турског Министарства одбране.

Прошлогодишњи Текнофест окупио је финалисте из 122 земље, а  за само пет дана, фестивал је посетило око девет милиона људи. Учесници су се такмичили у 19 различитих области, између осталог, у роботици, аутомобилској индустрији, подводних возила, дронова, беспилотних летелица итд.

Ове године тим Беоавиа учествује  на такмичењу у пројектовању ракете с погоном на чврсто гориво и то у категорији ракета високог домета, где је примарни задатак испројектовати летелицу која вертикално полеће са лансирне рампе и користећи комерцијални ракетни мотор достиже висину од 3 до 6 километара.

„Сваке године се трудимо да се такмичимо у више дисциплина. На тај начин студенти имају прилику да раде на ономе што их највише занима.  Ове године се издвајају пројекти развоја и израде ракета. То може бити добра одскочна даска за све студенте који желе да се баве свемирским технологијама“, каже Ђорђе Трампа, вођа пројеката „Аурора2“ и „Пупин К12“.

Такмичење се састоји из две фазе. У првој фази оцењује се пројектно решење ракете. Тим  чији пројекат добије најбоље оцене учествује у финалу.  У другој фази такмичења потребно је да такмичари успешно лансирају ракету.  Према пропозицијама такмичења, летелица чије су очекиване димензије  2400×300 мм треба да понесе терет тежине 4кг и подигне га на минималну висину од три километара, а затим ослободи два падобрана који ће безбедно спустити ракету и терет на земљу. Победник такмичења је тим чија ракета достигне највећу максималну висину.

Пројекат, мора да има и научну сврху.  Ракета „Пупин К12“, која носи име по нашем чувеном научнику Миахјлу Пупину, једном од оснивача НАСЕ, пројектована је да симулира свемирске ракете које носе сателит.

К12 у имену пројекта означава кабинет који је Катедра за ваздухопловство Машинског факултета  уступила члановима Беоавие за рад на пројектима. Циљ тима је да кроз рад на пројекту и самим учешћем на такмичењу млађим колегама приближи једну другу грану ваздухопловства – астронаутику и подстакне интересовање за стицање знања у тој области.

(Извор: Машински факултет)

 

 

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.