Пандемија корона вируса је преко ноћи променила досадашњи начин функционисања друштва у свим његовим сегментима, укључујући и образовање. Према подацима УНЕСКА, глобална здравствена криза довела је до затварања школа и универзитета у око 190 земаља широм света. Око 1,2 милираде ученика и студената због тога није могло редовно да похађа наставу. Алтернатива је пронађена у дигиталним решењима која су омогућила учење на даљину. Иако је прелазак на дигитално учење означено као почетак нове, иновативне ере у образовању, наставак кризе је осветилио и другу, мање лепу страну наставе на даљину. Дигитална неједнакост је отворила питање доступности образовања за све.
Које су то позитивне, а које негативне последице пандемије Covid 19; на који начин ће актуелна криза даље утицати на образовне системе у свету и каква су искуства Машинског факултета у Београду, само су нека од питања о којима смо разговарали са продеканом за наставу, проф. др Љубодрагом Тановићем.
„Пандемија корона вируса је донела више негативних, него позитивних промена. Кад је реч о позитивним ефектима, они се првенствено односе на концепт могућих модела реализације наставе путем електронских платформи за учење на даљину. С друге стране, дигитална настава кроз примену нових метода, техника и технологија учења подстакла је стицање нових знања и даље усавршавање како наставника, тако и студената.
Међутим, пандемију морамо посматрати из различитих углова. На првом месту, морамо сагледати њене негативне ефекте на економију и БДП већине земаља. Очекује се да ће актуелна здравствена криза у будућности имати огромне економске последице и разарајући утицај и на глобално образовање. Због ситуације изазване Covid 19 многи универзитети у свету су већ сада пред банкротом. Затварање граница и обавезни медицински протоколи довели су до смањеног прилива страних студената, због чега су универзитети у развијеним западним земљама остали без значајних прихода од школарина. С друге стране, имамо случајеве где су студенти платили школарину, али нису добили противуслугу и сада су у спору са универзитетом. То, међутим, није случај код нас. У структури нашег високог образовања удео школарина страних студената је релативно мали.
Утицај пандемије на образовање можемо посматрати и са социолошког аспекта. Поред обуставе редовне наставе пандемија је довела и до отказивања свих других академских активности попут истраживачких пројеката, семинара, конференција, спортских такмичења, размене студената… Онемогућила је повезивање и размену научних и истраживачких резултата. Све ће се то у неком врло блиском времену показати као њена негативна страна.
Према подацима Универзитета у Београду у школској 2019/2020. години, факултети су се веома брзо прилагодили учењу на даљину. Наставне и испитне активности су завршене у року, а пролазност на испитима била је за 17,8 одсто већа него у претходној школској години. Каква су искуства Машинског факултета?
Сви факултети Београдског универзитета, међу којима је и Машински факултет, веома су брзо прешли на онлајн наставу. Да бисмо имали објективну слику о предностима и недостацима онлајн наставе морамо да сагледамо све аспекте тог начина учења.
Нагли прелазак са учења у учионици на дигитално учење донео је низ изазова. Главни су: приступ техничкој инфраструктури, компетенцијама и педагогији учења на даљину, као и захтевима специфичних области студија. С друге стране, тај начин учења довео је до дигиталне поделе између богатих и сиромашних.
Интернет часови захтевају дуге сате интернет услуга, мирног простора и уређај/телефон за сваког ученика/студента у породици, што није доступно свима. Одређени број студената не поседује наведене предуслове, поготову они који потичу из девастираних подручја, што доводи до осећаја рањивости међу студентима због неједнаких услова студирања. Даље, да би онлајн настава била квалитета приступ мрежним библиотекама, књигама и часописима мора бити прилагођен за промоцију учења на даљину, јер виртуелни начин образовања подразумева и израду задатака, пројеката, лабораторијски рад , а у будућности и проверу знања и полагање испита.
Према томе, пролазност на испитима није показатељ да је дигитално учење боља опција у односу на постојећи модел наставе уживо, али може да буде један од показатеља квалитета и остварених резултата у претходној школској години.
С друге стране, наведени подаци о пролазности на испитима за претходну школску годину у којој је реализована онлајн настава апсолутно се не односе на Машински факултет. Ако имамо у виду да је пролазност на испитима у школској 2018/2019. години на факултету била 56,7% , а да је у протеклој школској години износила 58 %, онда долазимо до тога да је продходност на испитима била већа за свега 1,3%.
Када је реч о проходности студента који су прошле године завршили основне и мастер студије она је идентична као и у школској 2018/2019. години. Ускоро очекујемо и резултате анкете о онлајн настави коју смо спровели међу студентима. Као професор могу да будем задовољан презентацијом градива, али тек када чујемо мишљење студената имаћемо јаснију слику о томе шта су мане овог вида наставе и како их отклонити.
Искрено, волео бих да што пре изађемо из овог концепта реализације наставе и вратимо се у учионице. Кроз интеракцију и дискусију на часу директно лицем у лице, наставници добијају идеје о предавању и колективним способностима студената, на основу којих могу да прилагоде технике учења и планове предавања. У том смислу квалитет наставе уживо у односу на онлајн наставу не може да буде исти.
Машински факултет је у овој школској години наставио рад комбинованим моделом наставе. Да ли је погоршање епидемолошке ситуције у децембру утицало на реализацију практичног дела наставе и других предиспитних обавеза студената и да ли је факултет предвидео надокнаду тих активности за студенте који су били инфицирани корона вирусом?
Факултет је већ на почетку јесењег семестра школске 2020/2021. године на свом званичном сајту увео домен за евиденцију студената који су инфицирани Covid 19 или су били у непосредном контакту са лицима код којих је потврђена зараза корона вирусом. Од укупно четири хиљаде студената на основним и мастер студијама, симптоме је пријавило само њих 134. Сваки предметни наставник је добио информацију о студенту који због болести није могао да присутвује вежбама или да полаже испит. Тим студентима су наставници, односно катедре омогућили да надоканде све што су пропустили и тако тако стекну услов да изађу на испит.
На који начин су организовани испитни рокови?
Испити у јануарском и фебруарском року шк.2020/2021.г.су реализовани у просторијама факултета, на исти начин као и у свим претходним испитним роковима, у складу са законом и уз поштовање свих прописаних епидемолошких мера. Сада предстоји анализа резултата испита, а када је реч о излазности она износи негде око 60%. Тиме нисам задовољан, јер студенти имају могућност да испит пријаве онлајн фактичи дан пред полагање. Овде се отвара питање одговорности студената да ће изаћи и положити испит који је пријавио. На тај начин смањује се бројно стање студената унутар зграде факултета, побољшавају се епидемиолошке мере и смањује потреба за додатним ангажовањем дежурних асистената. Уверен сам да ће у наредном периоду и то доћи на своје место и да ће пријава испита и излазност студената бити у повољнијој корелацији.
Пандемија је обележила и овогодишњи упис на факултете, а како је протеко упис на више године студија?
Упис студената на више године основних академских студија, мастер и докторске студије по први пут у историји факултета обављен је електронским путем у периоду од 1. до 25. октобра. На тај начин, студенти су били у прилици да од куће попуњавају све неопходне документе, а затим да у свом студентском сервису потврде годину уписа и одаберу изборне предмете, а на факултет су долазили само да потпишу изјаву о финансијском задужењу, предају обрзац ШВ-20 и да им се у индекс упише семестар студија. Сваки студент је долазио у заказано време одређеног датума, чиме су се избегли редови и гужва на шалтерима Службе за студентске послове.
Какво је интересовање студената било за упис на основне и мастер студије? Да ли су сви смерови испунили предвиђену квоту?
Ова године на мастер студије уписан је 391 студент од укупно 416 предвиђених места. Та квота би сигурно била попуњена да је епидемиолошка ситуација дозволила долазак очекиваних 20 самофинасирајућих страних студената.
Када је реч о упису у прву годину ОАС, ова године је, статистички гледано, веома интересантна у односу на претходне школске године. Ми увек пратимо статистичке податке о популацији деце која су рођена 2001 године јер су она потенцијални кандидати за упис на факултете. Међутим, ове године број потенцијалних студената био је већи за 4000 у односу на претходне године, али је упис на Београдски универзитет, а тиме и Машински факултет остао на нивоу уписа у шк. 2019/2020.години. И овај показатељ је директна последица пандемије, јер је велики број деце из унутрашњости остао у својим срдинама и уписао структовне студије и факултете који су ближи њиховом месту пребивалишта.
Да ли сте оптимиста да ће се настава на факултетима у догледно време вратити у редовне услове?
Настава на Машинском факултету ће се и у пролећном семстру одвијати по комбинованом моделу. Теоријска настава онлајн, а практични део, лабораторијске и аудиторне вежбе, где је неопходна непосредна комуникација наставника и студената, изводиће се на факултету.
И припремна настава за полагање пријемног испита из математике одвија се путем онлајн платформи. Настава је почела крајем децембра и тренутно имамо 50 полазника, што је нешто мање у односу на прошлу годину. Сваком полазнику је на кућну адресу достављена Збирка задатака из математике.
Ја бих лично волео да што пре пређемо на редовну наставу уживо, али доступне информације указују на то да ћемо до краја ове школске године радити по том моделу. Да бисмо се вратили на наставу уживо, неопходно је да се спроведе имунизација 50-60% становништва, а у тој популацији заступљени и наставници и студенти.
(Разговор водила: Ивана Субашић)