За студентски тим Беоавиа не постоје границе. За две и по године, колико тим постоји, успешно су завршили два пројекта – ракету Аурора и две беспилотне летелице Raven. Иза себе имају и два успешна такмичења: Airbus Sloshing Rocket 2019 у Патрасу у Грчкој, где су за пројекат Аурора освојили високо 4. место у конкуренцији 50 тимова и Air Cargo Challenge 2019 у Штутгарту у Немачкој, где су са летелицом Raven 19 заузели 19. позицију.
Тим тренутно ради новом изазову – пројектовању и изради тзв. VTOL летелице на електрични погон за New Fly Competition 2020 такмичење, које се у октобру одржава у Хамбургу у Немачкој. Реч је о летелици која користи предности вертикалног полетања и слетања, а затим прелази у хоризонталан лет. То је друга по реду летелица те врсте која ће се производити у Србији.
Развој авиона са овим карактеристикама је тренд у светској авиоиндустрији. О томе најбоље говори податак да водеће авиокомпаније, као што су Ербас и Боинг, увелико раде на њиховом развоју. Њихова предност је у томе што им за полетање нису потребни велики аеродроми, нити велике полетно-слетне стазе, а у лету користе све предности летелица с класичном конфигруацијом. Овде се, првенствено, мисли, на брзину лета, долет и ефикасност летелице.
Беоавиа је млад студентски тим основан у априлу 2018. године на иницијативу групе студената са Катедре за ваздухопловство Машинског факултета у Београду. Тим се бави дизајнирањем, пројектовањем и производњом беспилотних летелица и једини је представник Србије на међународним студентским такмичењима у области ваздухопловства.
Поред „машинаца“ на пројектима Беоавие раде и њихове колеге са Електротехничког, Технолошко-металуршког, Архитектонског и Економског факултета, као и Факултета Организационих наука и Факултета политичких наука. Основна идеја тима је да чланови стекну искуства у тимском раду и кроз разумену идеја на најбољи начин знање стечено током студија примене у пракси.
Штутгарт 2019
Према речима Младена Кличковића, координатора тима, VTOL летелица је најзахтевнији задатак с којим се Беоавиа сусреће. „Треба испројектовати, а затим и направити авион који ће моћи да носи одређен терет при великој бзини, а пре тога вертикално да полети, пређе у хоризонтални лет, а затим и вертикално да слети“, навео је наш млади саговорник. Он је изразио уверење да ће тим, вођен искуством претходних такмичења и у Хамбургу достојно представљати Универзитет у Београду и Србију.
Према пропозицијама New Fly Competition, VTOL летелица мора да испуни низ захтевних маневара. Шта то конкретно подразумева објаснио нам је Лазар Пауновић, координатор пројекта.
„Од самог старта мисије, авион мора да „таксира“ од почетне позиције, на којој је припремљен за лет, до зоне предвиђене за полетање. Затим, треба вертикално да полети до висине од 10 метара и убрзава, крила добијају носећу улогу, а летелица наставља лет као авион класичне конфигурације. После преласка у хоризонталан лет, крстари и скреће према предвиђеној трајекторији, правећи серију левих и десних заокрета, који формирају облик броја осам. После тога, летелица мора да уради правилан лупинг (петљу) и поново, додатних 15 минута, проведе у режиму крстарења. На крају задатка, авион вертикално слеће на исто место одакле је и полетела“, навео је Лазар.
Учествовање на оваквим такмичењима представља веома добру праксу и отвара широке могућности за запослење. Уз велико пожртвовање, напоран рад и успешно превазилажење различитих изазова, будући инжењери стичу неопходно знање и искуство за будућу професионалну каријеру.
(Извор: Машински факултет)