Проф. др Љубодраг Тановић: Машински факултет има припремљен сценарио за продужетак наставе по укидању ванредног стања

Као и у многим другим школама и на факултетима, настава на Машинском факултета је обустављена до даљег, барем на начин на који се до сада одржавала – у учионицама и лабораторијама. Због пандемије корона вируса и ванредног стања у земљи настава се већ пуних пет недеља одвија на даљину, путем он-лајн платформи.  О томе да ли су се наставници и студенти прилагодили оваквом начину учења, постоје ли одређени проблеми у наставном процесу и да ли се размишља о евентуалном продужењу семестра и увођењу додатних испитних рокова по укидању ванредног стања, за сајт Машинског факултета говори проф. др Љубодраг Тановић, продекан за наставу.  

Прошло је пет недеља од преласка на онлајн наставу. Како оцењујете досадашње активности? Да ли су се наставници и студенти прилагодили настави на даљину?

Машински факултет је до увођења ванредног стања реализовао пет наставних недеља, а сада смо на крају пете недеље од када се изводи он-лајн настава. Велики број наставника и сарадника је већ учествовао у реализацији наставе у ванредним околностима – за време агресије на нашу земљу. Та искуства се и сада користе. С друге стране, наставна на даљину није новина за наш факулет. Овакав вид наставе се већ дуги низ година реализује у одговарајућем обиму на свим катедрама.

Већ током прве недеље ванредног стања он-лајн настава је у потпуности успостављена на Факултету и студенти су се прилагодили на њу. Користи се велики број платформи, попут: Moodle, Skype, Google classroom, Zoom, Skype, Viber, WhatsApp итд.Сви наставници, сарадници и ненаставно особље дају свој максимум наставном процесу.

Студентски парламент анкетира студенте о реализацији наставе, предностима и недостацима, надокнади наставе, предиспитним обавезама, похађању наставе и друго.

Да ли постоје одређени проблеми у реализацији неких наставних активности као што су лаб.вежбе, практична настава, колоквијуми? Ова питања посебно брину студенте.

Проблема има и они се могу сврстати у неколико група. На првом месту то су лабораторијске и експерименталне вежбе које се због својих специфичности углавном не обављају. Затим, он-лајн провера знања – колоквијуми се изводе на предметима где је то могуће, али постоје и предмети на којима се не изводи. На крају, ту је и питање практичне наставе, јер се стручна пракса Б и М, као и практичан рад у медицинским установама из објективних разлога не изводе. Међутим, сви наведени проблеми у реализацији наставе су надокнадиви и студенти ће стећи сва планирана и предвиђена знања и вештине.

С тим у вези, да ли се размишља о продужетку семестра и увођењу додатних испитних рокова?

Факултету у овом тренутку иде у прилог одлагање 5. Европских универзитетских игара, тако да има простора да се продужи трајање пролећног семестра и да се у том периоду надокнаде све нереализоване предиспитне  обавезе. Катедре  сагледавају степен реализације наставног процеса на предметима које сервисирају, неопходност потребног броја додатних наставних недеља и вредновање предиспитних обавеза.

Факултет има припремљен сценарио за наставак наставе  по укидању ванредног стања и доношења одлуке о враћању академаца на Универзитет. То, међутим, неће бити једноставно ако имамо у виду смештај студената у домове, губитак посла и слично. Треба имати у виду да постоји и одређени број студената који немају могућности да прате он-лајн наставу и зато је неопходно да им се омогући надокнада предиспитних обавеза.

Када је реч о испитним роковима, они су регулисани Зконом и Статутом Универзитета. За увођење додатних испитних рокова мора да постоји оправдани разлог и  одлуку о томе доноси ННВ.

Једно од важних питања је израда и одбрана завршних и мастер радова?  

Израда мастер радова и докторских дисертација се несметано одвија путем електонске комуникације између ментора и кандидата по устаљеној пракси која се годинама негује на Факултету. Ово је прилика, посебно за колеге које раде докторску дисертацију,  да у овом периоду ураде све оно што директно није везано за експерименталну верификацију. Све активности везане за одбрану завршних и мастер радова као и докторских дисертација су заустављене до доношења одлуке о наставку рада Универзитета.

Како се одвија припремна настава за предстојећи пријемни испит?

Припремна настава је почела 7. децембра и до увођења ванредног стања је реализована на нивоу од 39 часова, односно 60%. У новонасталим околностима одвија се on-line настава а полазници имају могућност да контактирају наставника – извођача наставе ради појашњења недоумица. Повратне информације указују да се ова активност одвија без проблема. И ове године ће студенти имати могућност провере знања кроз on-line полагање пробног теста. У разговору са Катедром за математику видећемо неопходност потребе одржавања блока припремне наставе ради што боље припремљености полазника  за полагање пријемног испита.

Кад смо код тога, на који начин ће бити организовани пријемни испит и упис нове генерације студената?

На последњој седници  Сената Универзитета  донета је одлука о расписивању Конкурса за упис студената на све врсте и степене студија на Универзитету у Београду, за школску 2020/2021.годину. Усвојени су предлози које је донело ННВ нашег факултета о броју студената за упис на ОАС ( МИ и ИТМ ), МАС ( МИ и И4.0) и ДАС. Коначну одлуку о одобреном броју места треба да донесе Влада РС.

Очекује се да ће бити организован пријемни испит на начин како је то и до сада било, уз напомену да ће термини полагања и уписа нове генерације бити везани за одлуке о завршетку матуре и одлука Универзитета. Сматрам да ће реализација ове активности протећи као и претходних година, с тим да ће бити померена.

На крају, шта су мане, а шта предности он-лајн учења? Да ли ће доћи до промена у систему  високог образовања у нашој земљи у будућности?

 На ово питање ћу Вам одговорити као  наставник, сагледавајући тренутна догађања. Знање је, по правилу, својина човека као ствараоца и власника знања, под условом да му на силу није одузето. На жалост, стичем утисак да је данас све више присутна доктрина да је незнање моћ како би се управљало популацијом, делегирајући кроз манипулацију умом улогу потчињеног који треба да верује да је слободан.

Да би се народ довео у фазу да је незнање моћ, потребно му је ускратити доступност или ограничити образовање на унапред дефинисан ниво, и то врло суптилно и постепено. Да је то тако показује све већи јаз између развијених и неразвијених земаља, а као последица тога што се више од 95% светских истраживања и развоја реализује у индустријски развијеним земљама.

Постоје велике предности on-line реализације наставе и она ће се поступно уводити не само у високо већ и друге нивое образовања. На овај начин ће се овладавати одређеним експлицитним формализованим опште приступачним знањем. Истовремено, мора се доћи и до одговора на питања која се односе на платформе on-line наставе, начело извођења предавања и аудиторних вежби, неопходност  физичког присуства студената на наведеним облицима наставе, кадровске потребе, трошкове образовања и слично.

Сматрам да садржај наставног плана и програма на Факултету треба да иде у правцу даљег унапређења лабораторијског и експерименталног рада, домаћих задатака и пројеката, јер ће то довести до стицања тацитног и трансцедентног образовања. Знање је богатство човека и народа. Оно није могуће без високог образовања. Зато неопходно да га сачувамо у надолазећим глобалним иницијативама.

(Извор: Машински факултет)

 

 

 

Bookmark the permalink.

Comments are closed.