Математички институт САНУ заинтересован за сарадњу са Машинским факултетом

Сарадници Математичког института САНУ представили су колегама са Машинског факултета у Београду резултате својих истраживања у области примењене математике који би могли да буду интересанти за евентуалну будућу сарадњу две институције. Презентације су обухватиле више тема које се односе на развој и примену апликација за решавање реалних проблема у индустријскијим системима.

О могућностима које пружа блокчејн технологија, глобално препозната као најзначајнија технолошка иновација 21. века, говорио је научни саветник др Миодраг Михаљевић. „Блокчејн технологија заинтересовала је научну јавност после њене прве „велике примене“ 2009. године када је настала криптовалута биткоин. Међутим, ова технологија има неупоредиво шири значај, и огроман апликативни потенцијал“, рекао је др Михаљевић. Суштински битно својство блокчејна је у томе што истовремено обезбеђује брз запис и чување података на дистрибуираном принципу без посредника. Поред тога, блокчејн технологија омогућава висок ниво заштите података којима је, готово, немогуће манипулисати.  „Ове карактеристике могу да буду основа за развој многих апликација укључујући и верификоване ланце снабдевања и производних активности, паметне енергетске мреже, ИоТ и слично“, нагласио је др Махаљевић.

Научни саветник др Драган Урошевић представио је резултате у развоју „математичких модела за оптимизационе проблеме из реалног света и веома брзих приближних метода за решавање таквих проблема“. Он је том приликом навео неке од реализованих апликација као што су дистрибуција робе корисницима једног америчког трговачког ланца, распоређивање редоследа активности везаних за одржавање железничке инфраструктуре Француске железнице, оптимизација производње електричне енергије у електросистему Канаде, распоређивање контејнера у луци Хонх-Конг која треба да скратити време утовора на бродове и оптимизује цену веза коју брод плаћа у луци.

О применама техника машинског учења и вештачке интелигенције (неуронских мрежа) у функцији оптимизације рада индустријских система говорио је виши научни саветник, др Лазар Велимировић. Он је представио резултате примене ове методе на управљање потрошњом енергије у индустрији и на управљање потрошњом и превентивним  одржавањем у водоводу и канализацији.

Др Марија Шеган приказала је модел за дигитално архивирање којим се обезбеђује очување, представљање и доступност дигитализованог и дигиталног садржаја једне научне институције.  „Предложени оквир подржава креирање сопствене дигиталне збирке извора и текстова на основу којих би шира заједница имала прилику да се упозна са активностима и истраживањима те научне институција. На тај начин отвара се и простор за умрежавање и сарадњу“, истакла др Шеган. Она је на примеру дигитализације архивског материјала Математичког института САНУ указала на смернице за: 1) економичан поступак превођења у дигитални облик ради добијања оперативних копија за представљање на вебу, 2) каталогизацију и опис дигиталних докумената, 3) креирање дигиталног архива, и 4) израду упутства за архивско истраживање одређених истраживачких тема.

Презентацији су, поред наставника и студената, присуствовали и декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић, као директор Математичког института САНУ, др Зоран Огњановић.

(Извор: Машински факултет)

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.