Ове године обележава се 50 година од једног од најзначајнијих догађаја у историји човечанства –мисије Аполо 11 и првог успешног слетања човека на Месец. Веома значајну улогу у овом подухвату имали су и седморица инжењера српског порекла, названих „Српских Аполо 7“.
„Људи у Србији треба да знају да су њихови сународници у Америци учествовали у једном, невероватном пројекту. Њихов допринос развоју програма свемирских истраживања је на понос целе српске заједнице“, истакао је у разговору за сајт Машинског факулета Давид Вујић, последњи живи члан српске седморке, која је 60-их и 70-их година прошлог века радила на програму Аполо. Поред њега, у том свемирском програму учествовали су и Славољуб Сем Вујић, Милојко Мајкл Вучелић, Данило Бојић, Павле Дујић, Петар Галовић и Милисав Шурбатовић.
Господин Вујић био је гост Машинског факултета, где је одржао је веома посећено и инспиративно предавање „Serbian 7 in the Apollo 11 Mission“, посвећно управо 50-годишњици слетања “Апола 11” на Месец. То је била прилика да у разговору са њим сазнамо нешто више о самом пројекту и на који начин су српски стручњаци решавали сложене и до тада непознате инжењерске изазове.
„Већина људи није свесна да на почетку Аполо програма није постојала никаква свемирска технологија. Нисмо имали ниједну од данашњих методологија, метода и опреме. Све је било „празна чаша“ коју смо постепено „корак по корак“ пунили. Сву опрему и технологију коју смо користили развијали смо током пројекта“, рекао је наш саговорник.
Славољуб Вујић био је задужен за истраживања, тестирање и процену квалитета, Милисав Шурбатовић пројектовао је систем за слетање, а Павле Дујић бавио се обрадом података. Петар Галовић учествовао је у пројектовању система, а Данило Бојић био је главни инжењер и пројектант излаза за случај опасности на свемирском броду.
Милојко Вучелић био је члан не само мисије „Аполо 11“, у којој је био задужен за решавање проблема приликом лансирања, већ и радио и на мисији „Аполо 13“, када је спасао астронауте. За овај подвиг амерички председник Ричард Никсон одликовао га је председничком медаљом слободе. Давид Вујић је био одговоран за управљање програмом и пројектом и задужен за надзор над целокупним пројектним и управљачким активностима у вези с пројектовањем, тестирањем и проценом квалитета система и подсистема свемирског брода „Аполо“.
На питање шта је било највећи инжењерски изазови и на који начин су их решавали, кратко је одговорио: „Све је било изазов“. До тада, како је рекао, човек није био у свемиру и нису знали шта могу да очекују. Првобитни циљ је био да се истражи земљина орбита, односно, утицај бестежинског стања и сунчевог зрачења на људе и опрему. Међутим, због лансирања совјетског сателита Спутњик пројекат је убрзан, а тадашњи председник САД Џон Ф. Кенеди се обавезао да ће САД послати човека на Месец.
План за лет Апола 11 је звучао невероватно, али на крају је успешно завршен. Аполо 11 лансиран је из свемирског центра „Кенеди“, на острву Мерит, на источној обали Флориде, 16. јула 1969. у 9.32 по локалном времену (13.32 УТ), помоћу већ проверене тростепене ракете Сатурн 5. Његов лунарни модул Орао био је на Месецу 21 сат, 36 минута и 21 секунд, а Нил Армстронг је на површини Месеца провео два сата и 12 минута, заједно с Базом Олдрином. За то време, Мајкл Колинс је био у командном модулу, у орбити око Месеца.
„Када је модул додирнуо површину Месеца, сви смо били у еуфорији, али и забринути, јер нисмо имали комуникацију са астронаутима. Када је комуникација успостављена нашој срећи није било краја. Више хиљада људи у пројекту напорно је радило 15 до 20 сати свакодневно да би остварили постављени циљ. Рок који је дао председник морао је да буде испоштван. То је била трка у којој смо морали да победимо. Када смо у томе успели, осећај је био невероватан“, навео је наш саговорник.
Господин Вујић је, такође, један од оснивача и председник Теслине научне фондације. На нашу молбу да прокоментарише злоупотребу неких од патената нашег славног научника у војне сврхе за производњу нових врста наоружања, наш саговорник је подсетио да је Никола Тесла био мирољубив човек, који је заступао мир и радио за добробит човечанства. „Многа решења на којима су радили и Тесла и Михало Пупин су директно примењена у развоју Аполо свемирског програма. То што су неки од Теслиних патената игром случаја нашли примену и на пројектилима и летелицама то није била његова иницијална идеја“, рекао је он.
Давид Вујић, заједно са супругом Џинџер, борави у вишедневној посети Београду на позив Амбасаде САД у Србији да би учествовао у кампањи „Ви сте свет“. Његово гостовање на Машинском факултету организовао је ван.проф. др Ђорђе Чантрак уз подршку U.S. Speaker programa у Србији.
Човек је пре 50 година био на Месецу и поново ће
Предавање Давида Вујића на Машинском факултету изазвало је велику пажњу домаћих медија. Нa новинарско питање како коментарише наводе оних који изражавају сумњу да је човек заиста био на Месецу пре 50 година, Вујић је рекао да ужива када одговара скептицима.
“Ја им кажем, провели смо много времена у Дизниленду да би снимили филм. Али, то није случај. Влада САД и НАСА и сви који су учествовали: извођачи, подизвођачи и добављачи и инжењери потрошили су 25 милијарди долара на тај пројекат, што би у садашње време било око 120 милијарди долара за Аполо програм. Ми смо спустили човека на Месец”, рекао је Вујић.
Одговарајући на питање да ли ће човек поново отићи на Месец, он је подсетио да је актуелна америчка администрација већ најавила да ће се у наредних пет или седам година обновити НАСА пројекат и поново послати човека на Месец.
„Постоје озбиљни планови за то, како би се спровели додатни истраживачки пројекти на Месецу, а један од њих који се сада разматра је управо НАСА пројекат којим би се поставила свемирска станица, насупрот међународној свемирској станици, навео је Вујић.
Из биографије Давида Вујића
Давид Вујић је рођен је у Мидленду, у Пенсилванији 1935. Син је Митиа и Милке, који су се доселили у САД из Окучана и Глине пре Првог светског рата. Дипломирао је на пословној администрацији на Универзитету Јужна Калифорнија и магистрирао бизнис и техничке науке на Каритосу, државном универзитету Калифорније.
Провео је више од 45 година у аеронаутици и авио-индустрији. Дао је велики допринос у областима војне авијације, космичких летова, система транспорта, енергије, развоја технологије, али и унапређења бизниса и политичког лобирања. Вујић је део каријере провео и у приватном сектору обављајући кључне, руководеће позиције у неколико водећих америчких и међународних фирми.
Радио је као извршни директор за владине послове и консултант у области ваздухопловства, заштите животне средине, транспорта енергије и безбедности, укључујући безбедност у ваздухопловству и заштити критичне инфраструктуре.
Био је саветник високих владиних званичника, од администрације Џимија Картера до Бушове администиације. Један је од оснивача америчке војне службе за обезбеђивање приступачног стамбеног простора активним и пензионисаним припадницима америчке војске, као и ратним војним инвалидима.
Од рођења је члан Српске православне цркве, а као дечак службовао је пред олтаром у цркви помажући свештеницима. Своју православну веру и српске корене није заборавио. „Отац је знао да каже да имам среће што сам рођен у Сједињеним Америчким Државама, али да никад не треба да заборавим одакле сам.“
Аутор: Ивана Субашић, стручни превод: доц. др Јелена Сворцан