Сећање на професора Ненада Јанићијевића

Професор Ненад Јанићијевић, припада плејади истакнутих професора који су, својим високим моралом, знањем и искуством, градили вишедеценијску традицију Машинског факултета, а науку о машинству у Србији подигли до светских висина, истакнуто је на Комеморативној седници, која је у част овог уваженог стручњака, одржана у Свечаној сали факултета.

Скуп је почео минутом ћутања, а о истраживачком и педагошком раду проф. Јанићијевића говорили  су његови најближи сарадници и пријатељи  – проф. др Владимир Поповић, шеф Катедре за моторна возила,  проф. др Бранислав Ракићевић, редовни професор на Катедри за моторна возила, проф. др Иван Благојевић, ванредни професор на Катедри за моторна возила, мр Ђуро Борак, дипл.инж.маш и некадашњи директор ИМР Раковица, као и декан МФ, проф. др Радивоје Митровић.

„Катедру за  моторна возила стварала је генерација сајаних професора који су оставили дубок траг у раду Машинског факултета и саме катедре. На првом месту то је, професор  Маихаило Борисављевић, основач катедре, а затим и професори Јован Тодоровић, Димитрије Јаковић и Ненад Јанићијевић, истакао је проф. др Владимир Поповић.

Осврнувши се на јединствену личност проф. Јанићијевића, он је рекао, да су овог изузетног стручњака одликовали, животна скромност, али и једна позитивна строгост у приступу студентима и колегама.  „Био је изванредан инжењер, концентрисан искључиво на струку. На достојанствен начин је проживео цео животни пут на факултету и оставио трајан утицај на све нас. Био је добар дух наше катедре, Машинског факултета и Лабораторије ЦИАХ и трудићемо се да заувек сачувамо успомену на њега“, поручо је на крају излагања, проф. Поповић.

Говорећи о професионалном раду профeсора Јанићијевића, проф. др Бранислав Ракићевић се осврнуо на његов, како је рекао, веома широк и богат опус научно-истраживачког и стручног рада. „Истраживања проф. Јанићијевића  у бројним областима, увек су била директно везана за конкретну проблематику и практично применљиве резултате. Било да је реч о прототипским решењима, побољшаним конструкцијским решењима, испитним инсталацијама или реализованим патентима. У свему што је у животу радио, проф. Јанићијевић је био  истрајан, детаљан, темељан, конкретан и заиста је било привилегија имати га за професора, истакао је, проф. Ракићевић. 

„Професора Јанићијевића сам прво упознао као студент на трећој години основних академских студија, а затим, и као врхунског инжењера, рекао је проф. Иван Благојевић, присећајући се првих сусрета са њим. Временом је, каже, упознао и уметничку црту и авантуристички дух проф. Јанићијевића, који је, осим испуњености човека на професионалном плану, велики значај придавао и његовој социјалној димензији, као друштвеног бића.  „Професор нигде није журио, али је све стигао да уради у животу. Један је од последњих изданака генерације професора, који су све радили темељито и који су увек са собом носили високи морал, знање и искуство. уметник“, закључио је проф. Благојевић.

Господин Ђура Борак се осврнуо на дугогодишње пријатељство са проф. Јанићијевићем, које датира још од његових дипломских дана на Машинском факултету, а Љиљана Јанићевић је кроз анегдоте евоцирала успомене на свог рођака, нагласивши да су код проф. Јанићијевића биле дубоко уткане вредности старе грађанске породице, од којих ни једног тренутка у свом животу није одступио.

Скупу се на крају обратио и декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић, истакавши да проф. Јанићевић свакако припада генерацији професора који су углед Машинског факултета подигли до светских висина. С тим у вези, посебно се осврнуо на његов став о важности учествовања на међународним стручним скуповима и повезивања са другим научним институцијама у свету. „Управо по томе се проф. Јанићијевић и издвајао и имао успеха у свом професионалном раду, који се огледа у великом броју успешно реализованих техничких решења и патената“, нагласио је проф. Митровић.

*******************

Из биографије проф. Јанићијевића

Проф. др Ненад Јанићијевић рођен је 14.08.1930. у Шапцу, где је завршио и основну и средњу школу. На Машински факултет у Београду се уписао школске 1950/51, где је и дипломирао 1956, на одсеку општег машинства. Дипломски је радио из предмета Мотори СУС и одбранио га са оценом 10. За успешно завршене студије награђен је Новембарском наградом Универзитета у Београду.

Од 1956. до 1959. радио је у предузећу „Братство” у Новом Травнику као инжењер у ковачници, асистент техничког директора фабрике и као главни конструктор трактора гусеничара. После шестомесечног рада у предузећу „Крушик” у Ваљеву на пословима конструктора текстилних машина, проф. Јанићијевић је од 1961. до 1969. године радио  у Институту за механизацију пољопривреде у Београду на пословима испитивања пољопривредних машина и трактора.

Од 1960. био је укључен у рад Машинског факултета, као хонорарни асистент на предметима Мотори СУС, Пољопривредне машине и Моторна возила, а од 1969. као сарадник Института Машинског факултета.

Докторску дисертацију из области енергетског биланса тракторских дизел мотора одбранио је 1971. на Машинском факултету у Београду, а 1973. изабран је у звање вишег научног сарадника Института Машинског факултета, односно у звање које одговара наставном звању ванредног професора. У звање ванредног професора из групе предмета Моторна возила изабран је 1976.

Поред рада на матичном факултету држао је предавања на машинским факултетима у Краљеву, Скопљу и Сарајеву. Био је ментор 16 докторских дисертација, 11 магистарских и специјалистичких теза и члан преко 90 комисија за одбрану докторских, магистарских и специјалистичких радова. У свом научном и стручном раду претежно се бавио проблемима из области трансмисија моторних возила и аутоматским управљањем у моторним возилима.

Дао је велики допринос увођењу савремених експерименталних метода истраживања, формирању и активирању опитне технике у Заводу за моторна возила, као и у другим областима машинства. То је до пуног изража дошло у сарадњи Завода за моторна возила са бројним привредним организацијама, у којима је др Јанићијевић често био иницијатор увођења нових експерименталних метода рада. . Бавио се пројектовањем и конструисањем и има неколико заштићених и већином реализованих патената. Био је један од два главна конструктора трактора гусеничара произведеног у више десетина хиљада примерака.

Објавио је десетак књига, уџбеника и монографија и преко 100 научних и стручних радова. Руководио је и сарађивао на преко 30 научно-истраживачких и развојних пројеката за потребе индустрије и Војске Југославије.

(Извор: Машински факултет)

 

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.