На Машинском факултету је представљен „Плави водич за примену прописа Европске Уније у области квалитета и безбедности производа“. Приручник је, пре свега, намењен инжењерима и другим стручњацима у пројектовању и развоју производа, али и самим произвођачима који своје производе желе да пласирају на тржиште ЕУ. Књигу је приредио и превео на српски језик, проф. др Ратко Узуновић, стручњак који се овом тематиком бави више од две деценије. Издавач је Машински факултет Универзитета у Београду.
Водич за примену директива утемељених на „Новом и глобалном“ приступу, први пут је објављен 2000. године и један је од главних референтних докумената који детаљно објашњавају различите елементе Новог законодавног оквира Европске Уније. Циљ „Плавог водича“ је да допринесе бољем разумевању правила ЕУ о производима и њиховој примени у различитим секторима и на јединственом европском тржишту. Намењен је државама чланица, али и другим земљама којима су потребне информације о слободном кретању и безбедности производа унутар ЕУ.
Српско издање „Плавог водича“ садржи информације о организацији и функционисању тог тржишта. На првом месту, информације о обавезама произвођача и институција инфраструктуре квалитета ЕУ (стандардизација, акредитација, метрологија, лабораторије, контролна тела). У књизи се наводе и упутства за припрему обавезне документације која прати производе, са одговорностима свих учесника на тржишту ЕУ, које броји више од 500 милиона потрошача, укључујући начин контроле производа и надзор тржишта од стране царине и инспекција.
„Сасвим је логично да Србија, која се налази у центру европског тржишта, буде заинтересована да свој бизнис реализује баш на том, најближем тржишту. Постоји и економски интерес Србије да буде чланица ЕУ. Међутим, и ако није чланица, има интерес да примењује те прописе и знања да би била конкурентна. А ова књига даје основне смернице за успешну реализацију тог задатка“, рекао је проф. др Ратко Узуновић, представљајући српско издање „Плавог водича“.
Према речима Зорана Бакића, руководиоца групе у Сектору за квалитет и безбедност производа у Министарству привреде РС, Србија има потребно знање и располаже таквим технологијама да готово не постоји производ који не би могао да се направи. „Међутим, циљ сваког привредног субјеката и његов основни постулат постојања је да пласира производ и оствари профит. Једини начин да то постигне је да направи производ који је усаглашен са свим захтевима директива и техничких прописа који се наводе у „Плавом водичу“. У супротном, правимо музејски производ, који не можемо да ставимо на тржиште“, поручо је Бакић.
Проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета рекао је да су нови стандарди квалитета и безбедности производа, саставни део наставе на техничким факултетима. „Већ током образовања инжењера важно је да ова техничко-економска питања буду инволвирана у садржаје појединих наставних планова и програма. Машински факултет је то већ урадио, јер развој производа подразумева познавање више од 30 фактора од којих зависи квалитет производа, укључујући и методе контролисања, испитивања и слично, али и њихову хармонизацију, не само између држава чланица ЕУ, него и нас, који то нисмо“, истакао је проф. Мировић.
Председник Савета за акредитацију АТС, проф. др Милош Јелић се осврнуо на велики допринос проф. Узуновића на успостављању инфраструктуре квалитета коју Србија данас има. Професор је био први председник Савета за квалитет некадашње СРЈ, а доношење Закона о стандардизацији, давне 1996. године, било је кључно за инфраструктуру квалитета коју данас имамо, рекао је проф Јелић, изразивши уверење да ће „Плави водич“ бити од користи свима који буду имали било какву улогу у оцењивању усаглашености са правилима јединственог тржишта Европске уније.
Теме из „Плавог водича“, како је најављено, од септембра ће се анализирати и на тематским семинарима које Машински факултет планира да понуди домаћим произвођачима.
(Извор: Машински факултет)