ПОЛИТИКА: Крај епохе човека за воланом


Аутор: Дарко Пејовић, ПОЛИТИКА

Већина оног што деца данас уче у школи, биће застарело и неупотребљиво када ти ђаци дођу у средње животно доба. Машине обдарене вештачком интелигенцијом, на глобалном нивоу ће од људи већ до 2030. преузети 900 милиона радних места. Не само да ће човека заменити у мноштву послова, већ ће му и преотети волан из руку. И то не само волан као метафору управљања, већ и дословно. Уз медицину и финансије, саобраћај је треће поље на коме ће семе будућности најбрже проклијати. Инжењер Хенрик Кристенсен, један од најпознатијих светских роботичара, још пре две године је смело прорекао да деца која данас уче да ходају неће учити како се вози аутомобил: за две, три деценије друмовима и градским улицама крстариће аутономна возила у којима ће шофер бити – „вишак делова”.

Да ће ера аутомобила без возача започети у другој половини овога века, сматра и др Драган Алексендрић, професор Машинског факултета у Београду, један од наших водећих истраживача у области вештачке интелигенције моторних возила.

– Биће то трећи, највиши степен у развоју интелигентних возила. У пракси већ увелико имамо системе који возача обавештавају о стању возила и условима вожње, чиме му помажу да предузме најефикасније радње у управљању четвороточкашем. На вишем нивоу асистенције, одређени интелигентни системи преузимају делимичну или потпуну контролу у кризним саобраћајним ситуацијама, или пак уместо шофера паркирају аутомобил у скученим градским условима. Следећи корак је да вештачка интелигенција истисне човека и потпуно управља возилом у свим условима кретања – предвиђа Алексендрић.

Како ће, у пракси, изгледати „историјски разлаз” човека и волана? Наш саговорник наводи да се то не може десити преко ноћи, нити ће та нова ера почети истовремено у свим деловима света. – Као и у свим великим променама, мора се проћи кроз период суживота старог и новог. У првој фази, аутономна возила ће имати своје коридоре. Нешто као садашње жуте траке, можда чак и трасе које ће бити физички ограђене, како би се, на пример, спречило излетање пешака. За развој аутономних возила кључно је унапређење система за идентификацију осталих учесника у саобраћају, али и брза и ефикасна размена информација између самих интелигентних аутомобила, да би се се могућност ризичних ситуација свела на нулу – каже професор Алексендрић.

Најслабија безбедносна карика саобраћаја данашњице јесте човек, и ту тврдњу статистика неумољиво поткрепљује. На подручју ЕУ, годишње се догоди око милион саобраћајних несрећа. Узрок више од 95 одсто удеса је  људска грешка. Само у 2018. на путевима Европске уније погинуло је 20.000 људи, што је чак и знатно смањење у поређењу са црним годинама, када је тај број био готово двоструко већи.

– Развој интелигентних система пре свега се односи на побољшање начина управљања тројством кочење – погон – промена правца кретања. Због тога су стремљења армије инжењера у аутомобилској индустрији усмерена ка елиминисању могућности судара возила или удара у неку препреку – објашњава професор Алексендрић и открива да и београдски Машински факултет, у складу са финансијским и техничким могућностима, ради на проjекту аутономног возила. – Можда ће то једног дана бити могуће и комерцијализовати, у виду неког лаганог минибуса који би био укључен у возни парк ГСП-а. У сваком случају, пратимо трендове на сродним образовним установама у свету. С тим што се у сличне пројекте на америчким универзитетима „упумпава” на десетине милиона долара – каже др Алексендрић.

С обзиром на стање путне инфраструктуре и одсуство напредне вертикалне и хоризонталне путне сигнализације, Србија свакако неће бити међу државама које ће бити пионири у преласку на возила без возача. Мада смо за такав „квантни скок” релативно орнији од многих, ако је судити по резултатима анкете коју је пре две године компанија за производњу гума „Гудјер” спровела у Шпанији, Чешкој, Немачкој, Италији, Србији, Француској, Пољској, Белгији, Холандији, Шведској и Великој Британији. Са 28 одсто позитивних одговора на питање да ли би се осећали пријатно у аутомобилу без возача, заузели смо прво место, испред Шпанаца и Пољака.

 – Релевантна светска истраживања показала су да чак 80 одсто возача страхује да би систем аутономних возила могао да буде мета сајбер тероризма, односно хакерских напада. Има још много отворених питања и у правној сфери, „саобраћајно законодавство” мора да испрати и покрије све те промене. Због свега тога, динамика којом ће се уводити нов концепт саобраћаја неће зависити само од достизања најбољих технолошких решења, већ и од ентузијазма за прихватање свега што он носи – закључује проф др Драган Алексендрић.

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.