Добродошли на 41. ЈУПИТЕР конференцију!

41. ЈУПИТЕР конференција ће се одржати 5. – 6. јуна 2018. на Машинском факултету у Београду. Планирано је заједничко отварање ЈУПИТЕР конференције и The 3rd International Conference on the Industry 4.0 model for Advanced Manufacturing – AMP 2018 ( https://mefics.org/amp/amp2018/ ) после којег ће уследити и заједничка пленарна седница на којој ће водећи светски научници имати излагања. Након тога две конференције ће се одвијати независно.

Циљ 41. ЈУПИТЕР конференције је да допринесе бољем схватању улоге и значаја производног инжењерства. Од Конференције се очекује да подстакне умрежавање, сарадњу и заједничке напоре међу учесницима како би се остварио напредак у теорији и пракси, као и да идентификује главне трендове у производном машинству данас.

Програм Конференције можете погледати овде.

 

Технолошки самит 2018 на live stream-u!

Пренос уживо конференције „Технолошки самит 2018 – Индустрија 4.0 у малим и средњим предузећима“ у организацији Машинског факултета Универзитета у Београду и Привредне коморе Србија-Привредна комора Београд, која почиње у 9.00  можете пратити на следећем линку: https://media.rcub.bg.ac.rs/?p=6565  .

Програм конференције можете погледати овде.

CTOA2018 – У част проф. Градимира Миловановића

Поводом 70-тог рођендана  нашег истакнутог нумеричара, професора и академика Градимира В. Миловановића, утемељивача српске школе ортогоналности и нумеричке интеграције,  на Машинском факултету у Београду је одржана мини конференција CTOA2018 – Конструктивна теорија ортогоналности и примене. Скуп је организовала Катедра за математику МФ.

У свету математике, проф. Миловановић је прославио име Србије и као научник и као предавач. Главни научни доприноси проф. Миловановића су у области теорије ортогоналности и екстремалних проблема, нумеричке анализе и теорије апроксимација.  Посебно треба истаћи  увођење нових концепата ортогоналности у реалним и комплексним доменима, конструкцију s-ортогоналних полинома и квадратуре са вишестручким чворовима, нове приступе у теорији ортогоналних Минцових система, екстремалне проблеме у алгебарским и тригонометријским полиномима…

Обележавање 70-годишњице проф. Миловановића била је прилика да са њим разговарамо о значају теорије ортогоналности и областима примене.

Конструктивна теорија ортогоналности је једна широка област која је свих ових година била предмет мог научног интересовања и општи је назив за главни део мог научног рада,  изјавио је за сајт МФ проф. Миловановић. Та теорија, додао је, почела је да се развија почетком 80-тих година прошлог века, чиме су отворена врата за широку примену нумеричке интеграције и у другим областима осим у нумеричкој одн. компјутерској математици.  Посебно је  значајна њена примена у техничко-технолошким наукама, где се користи  као алат за порачуне различитих анализа модела испитивања у области механике, хидротехнике, механике флуида, електротехници и др.

Тридесетогодишња научна сарадња проф. Миловановића са Волтером Гаучијем, родоначелником савремене нумеричке анализе, професором на Пардју универзитету у САД изнедрила је више тема од интереса за истраживање. Најзначајније су  квадратулне формуле Гаусовог типа и сумациони процеси, ортогоналност на полукругу у комплексној равни и сплајн апроксимације. Двојица научника први су у литератури изложили систематску анализу алгоритма за конструкцију квадратурних формула високе тачности за нумеричко израчунавање интеграла.  „Имао сам срећу да са проф. Гаучијем сарађујем од тренутка када је почео да развија теорију ортогоналности. Сарадњу је иницирао сам Гаучи након што је видео мој рад који сам послао часопису Matematics of Cоmputation, у којем је био рецнзент. Резултат те сарадње су бројни заједнички радови публиковани у водећим светским математичким часописима“, истакао је наш саговорник.

Неке од проблема проф. Миловановић и проф. Гаучи  решили су сами, а неке проблеме решили су сарадници и наследници проф. Миловановића, на које је веома поносан. Тако је настала и развила се српска школа нумеричке интеграције, која је највећим делом данас заступљена и развија се на Катедри за математику МФ-а у Београду, Институту за математику и информатику ПМФ-а у Крагујевцу, Катедри за математику ПМФ-а у Бањалуци, Катедри за математику ЕТФ-а у Београду, итд.  Резултати школе објављују се већ дуги низ година у радовима штампаним у најпрестижнијим светским часописима из ове научне области.

Немерљив допринос развоју Машинског факултета

Јубилеј проф. Миловановићу честитао је декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић.  „Изнедривши сјајну генерацију математичара, међу којима су проф. др Александар Цветковић и проф. др Миодраг Спалевић са Катедре за математику МФ, проф. Миловановић је дао немерљив допринос развоју Машинског факултета“, рекао је проф. Митровић. Нагласивши да је  математика кључна научна дисциплина за развој студија машинства, јер представља основу на коју се надограђују све остале дисциплине, он је рекао да је веома важно да схватимо да је математика алат не само за боље разумевање проблема и феномена у природи и инжењерству, него и за другачији начин мишљења. „Математика на најбољи начин изоштрава слику и даје објективизацију истине којој сви тежимо“, истакао је проф. Митровић.

О професорској каријери и научном раду проф. Миловановића говорио је један од његових доктораната, а сада блиских сарадника, проф. др Миодраг Спалевић, шеф Катедре за математику на Машинском факултету. „Професор Градимир Миловановић професионалну каријеру градио је на Електронском и Природно-математичком факултету у Нишу, Мегатренд универзитету у Београду и Математичком институту САНУ. Дао је велики допринос универзитетској настави, држећи разне курсеве математике, примењене (нумеричке ) математике, програмирања… Написао је велики број уџбеника и збирки задатака“, навео је проф. Спалевић.

Кад је реч о научном раду нашег истакнутог нумеричара, иза њега је 254 научних радова публикованих у водећим часописима за примењену математику и нумеричку анализу. Велики број пута је цитиран у часописима, књигама, монографијама. Последњи подаци са Google schoolar-a су 4079 цитата, H-index 30. Учествовао је на више домаћих и иностраних пројеката, у којима је већином био руководилац. Заједно са колегом Александром Цветковићем аутор је софтвера у програмском систему „Математика“. „Градимир има бројну школу наследника. Био је ментор израде 13 докторских дисертација и 16 магистарских радова, а његови докторанти данас су професори Универзитета у Београду, Нишу, Крагујевцу…“, навео је, између осталог, проф. Спалевић.

Током радног дела конференције CTOA2018 одржана су и предавања на тему ортогоналних полинома и нумеричке интеграције са применама, а своје радове у тим областима представили су доц. др Татјана Томовић са Природно-математичког факултета у Крагујевцу и асистент др Душан Ђукић, асистент Јелена Томановић и Рада Мутавџић са Катедре за математику Машинског факултета у Београду.

(Извор: Машински факултет)

Привредно-научна делегација из НР Кине у посети МФ

Машински факултет у Београду недавно је угостио седмочлану привредно-научну делегацију из НР Кине, коју је предводио  господин Su Zhigang, партијски секретар на  Нигбо Универзитету за технологије. Члановима кинеске делегације представљени су образовни и научно-истраживачки потенцијали МФ, а било је речи и о могућностима за успостављање научне и пословне сарадње.

На састанку са представницима Машинског факултета, проф. др Драгославом Стојиљковић, проф. др Александром Седмаком, проф. др Бојаном Бабићем, проф. др Игором Балаћем, др Милошем Милошевићем, доц. др Милицом Петровић и доц. др Игором Пејовићем, гостима из Кине су представљене најважније наставне и начуно-истраживачке активности МФ, као и истраживачки иновациони пројекти Иновационог центра Машинског факултета.

Разговарано је и о могућностима за успостављање сарадње између Машинског факултета са факултетима Универзитета у Нингбо-у, као и о сарадњи Машинског факултета са фирмама из Кине. Посебан акценат је стављен на пројекте који могу у релативно кратком временском периоду да дају резултате, односно производе за које би било могуће покренути комерцијалну производњу.

Домаћини су члановима кинеске делегације пренели и изузетно пријатне утиске представника МФ који су недавно боравили у посети Нингбо Универзитету. Након састанка за госте је организован обилазак Факултета и лабораторија Катедре за производно машинство, као и посета Аеротунелу Катедре за ваздухопловство.

У саставу кинеске делегације били су представници више образовних и научних институција у оквиру Нингбо Универзитета за технологије – проф др  Cai Kejian, декан Факултета за грађевинарство и саобраћај; проф др Yang Weiyou, директор Института за материјале; проф др Yi Houyu, директор Индустриско-технолошког парка и Wang Bo са Факултета за економију и менаџмент. Поред њих у делегцији су били и председник и директор Управног одбора комапније Azura Technology Co., Ltd, Shu Shengman и Xu Tianhong.

(Извор: Машински факултет)

Проф.др Александар Обрадовић-Од Машинијаде до САНН-а  

Проф. Обрадовић и проф. Бранко Драговић

Свечаном доделом дипломе о чланству у Српској академији нелинеарних наука (САНН), проф. др Александар Обрадовић са Катедре за механику Машинског факултета, завнично је постао дописни члан овог угледног научног удружења. На свечаности обележавања 20-годишњице САНН у Математичком институту САНУ, проф. Обрадовићу диплому је уручио председник тог удружења,  Бранко Драговић.

Почетком априла, Скупштина САНН је једногласно прихватила предлог тројице академика САНН – проф. др Владана Ђорђевића, проф. др Милоша Којића и проф. др Ранислава Булатовића – да проф. Обрадовић буде изабран за дописног члана и то на основу публикованих резултата  у области примене савремене математичке теорије оптималног управљања на различите проблеме оптималног управљања кретањем механичких система.

Са проф. Вујучићем и проф. Ђорђевићем

Један од важних циљева САНН је повезивање и сарадња научника који се баве различитим нелинеарним областима у оквиру математике, механике, физике, физичке хемије, хемије, геологије, астрономије, теорије стабилности, теорије управљања, кибернетике, економије и др. Значајан научни допринос у овим научним дисциплинама дали су и бројни професори Машинског факултета у Београду. Међу истакнутим члановима Српске академије нелинеарних наука били су и проф. др Виктор Саљников, проф. др Радомир Ашковић и проф. др Љубомир Ћирић, а један од оснивача САНН је академик, проф. др Владан Ђорђевић.

Проф. Обрадовић, који је, иначе, и члан Матичног научног одбора МПНТР за математику, компјутерске науке и механику, професионалну каријеру је  започео 1987. године као асистент на Катедри за механику. Одличан успех током студија и три узастопно освојена места на такмичењима у знању из механике на Машинијадама у тадашњој СФРЈ, били су основни разлог да му тадашњи декан МФ, истакнути професор Љубодраг Радосављевић понуди посао на факултету.

Са студентима Луком и Јагошем

Присећајући се професионалних почетака на МФ, наш саговорник се са симпатијама осврнуо на речи проф. Радосављевића „да има асистента са средњом оценом у току студија једнакој гравитационом убрзању (g=9,81) и да је логично да се са таквим просеком одабере механика а не нека друга научна дисциплина“. „Из тих разлога посебно сам почаствован што додели дипломе о чланству у САНН присуствују и студенти МФ Лука Миличић и Јагош Стојановић, који су на овогодишњој 58. Машинијади у Бугарској, освојили убедљиво прво место на такмичењу из механике,“ истакао је проф. Обрадовић, који је припремао и водио тим МФ на овом такмичењу.

Када је реч о његовом научном раду, наш саговорник с поносом истиче да је ментор његове докторске дисертације био проф. др Јосиф Вуковић, докторанд чувеног проф. др Вељка Вујучића, који је, иако у поодмаклим годинама, присуствовао свечаној додели дипломе о чланству. „Посебно сам срећан због присуства проф. Вујичића, али ми је истовремено жао што са нама више нису проф.др Јосиф Вуковић, проф.др Вукман Човић и проф.др Александар Бакша са Математичког факултета у Београду, који су ме уводили у  механику и теорију оптималног управљања и који су најзаслужнији за мој професионални развој. Овим путем желим да им се још једном захвалим на свему, као и проф. др Лазару Русову, који је очински бринуо о научном развоју свих чланова наше Катедре“, истакао је проф. Обрадовић.

Свечана седница Скупштине САНН

Катедра за механику Машинског факултета је веома активна у научној заједници у области механике. „Трудимо се да резултати из докторских дисертација одбрањених на нашој катедри буду публиковани у најбоље рангираним часописима“ истакао је наш саговорник. Као пример навео је докторску дисертацију доц. др Радослава Радуловића из које је чак пет радова објављено у најбољим светским часописима у области механике, три категорије М21а  и два категорије М21.  „Имамо и врло јасно дефинисану кадровску политику да запошљавамо само најбоље студенте и студенте генерације, тако да ни у наредном периоду не треба бринути за будућност научноистраживачког рада на Катедри“, закључио је на крају проф. др Александар Обрадовић.

 

(Извор: Машински факултет)

Проф. др Родолфо Хабер, врхунски стручњак за роботику, гост МФ

Проф. др Родолфо Хабер, заменик директора Центра за аутоматизацију и роботику (UPM-CSIC) при Шпанском националном савету за истраживање и један од водећих стручњака за роботику у свету, долази у вишедневну посету Машинском факултету у Београду, где ће одржати два одвојена предавања на којима ће представити рад Центра у Мадриду и  главне истраживачке резултате у примени компјутерске интелигенције у моделирању и управљању индустријских кибернетско-физичких система и практична искуства у тој области .

Прво предавање на тему „Компјутерска интелигенција у моделирању и управљању индустријских кибернетско-физичких система. Истраживачки изазови и могућности“, биће одражано у уторак, 5. јуна у сали 211/II  Машинског факултета са почетком у 16.30. У четвртак, 7. јуна у 12.30 у сали 211/II  проф. Хабер ће говорити на тему „Center for Automation and Robotics (CSIC-UPM). Success stories and on-going initiatives“.

Проф. Хабер је дугогодишњи пријатељ Машинског факултета и наше земље и долази на позив проф. др Зорана Миљковића са Катедре за производно машинство, са којим у области аутоматизације и роботике блиско сарађује већ десет година. Обојица су као експерти за ту област ангажовани при  Европској комисији,  а од пре три године су  међу малоборојним изабраним члановима Vice Chairperson тима за инжењерство, у оквиру  H2020 пројектних активности, и то за евалуацију од предлагања, рангирања, до мониторинга током реализације процентуално веома мало одобрених пројеката (од 5% до 10%, зависно од позива).

Главни истраживачки правци проф. др Родолфа Хабера се односе на аутоматизацију и роботику, са специфичним истраживањима у домену интелигентних сензора, вештачких когнитивних система и рачунарских архитектура, као и на примену техника компјутерске интелигенције за моделирање, управљање, надзор и оптимизацију, са фокусом на кибернетско-физичке системе и парадигме Индустрије 4.0.

(Извор: Машински факултет)

 

Упис 2018/2019

У прву годину Основних академских студија школске 2018/2019. године, Факултет ће уписати укупно 540 студената, а од тога 520 на терет буџета Републике Србије.

Пријављивање кандидата обавиће се 20., 21., 22. и 23. јуна 2018. године. ПРИЈЕМНИ ИСПИТ из предмета Математика обавиће се 28. јуна 2018. године. 

Више информација на следећем линку:http://www.mas.bg.ac.rs/upis/datumi

Информатор 2018 о условима   условима пријема студената у прву годину Основних академских студија школске 2018/2019. године, може да се набави у Скриптарници факултета.

Примере пробних тестова за полагање пријемног испита можете погледати на следећем линку:   http://testovi.mas.bg.ac.rs/

(Извор: Машински факултет)

Стручна посета компанији „Фриком“

Студенти прве године Mастер академских студија Машинског факултета, на Модулу за термотехнику су недавно, у оквиру плана и програма за предмет Расхладна постројења, посетили компанију „Фриком“.

Младим колегама, добродошлицу је пожелео дипл. маш. инж. Милиоца Поповић, који их је информисао о начину рада највећег амонијачног расхладног постројења на Балкану. Након тога, студенти су обишли командну и компресорску салу, кондензатора, машинске сале са котловским постројењем, постројења за припрему компримованог ваздуха и третман воде, технички ходник са сепараторима, као и производне линије за сладолед и поврће.

Стручне посете студената МФ овом предузећу организују се већ 28 година и резултат су дугогодишње успешне сарадње Кабинета за расхладне технике и  компаније „Фриком“, а ова посета је реализована у договору предметног наставника и директора „Фрикома“ за техничке послове и производњу, г-дина Данета Минчића.

(Извор: Машински факултет)

Представљени завршни резултати  CLEAN-kWAT пројекта

Завршни резултати међународног пројекта CLEAN-kWAT, на којем више од годину дана раде и стручњаци са Машинског факултета Универзитета у Београду, под руководством доц. др Александре Сретеновић, представљени су на радионици која је недавно одржана на МФ.  Предавању су присуствовали студенти мастер студија термотехнике, као и инжењери запослени у сектору енергетике.

Међународни пројекат ERASMUS+ KA2 “CLEAN-kWAT”бави се технолошким и, пре свега, еколошким аспектима енергетских система, а у њему учествује осам угледних научних институција, компанија и невладиних организација из Турске, Немачке, Србије, Шпаније и Мађарске. Пројекат је финансиран уз подршку Турске националне агенције, док је Машински факултет реализатор пројекта Универзитета у Београду.

Основни циљ пројекта је подршка систему образовања младих инжењера који се баве енергетиком, а његови најважнији резултати су: књига за обуку “Укључивање питања заштите животне средине у развој енергетских система”, Књижица о путевима учења и неопходним компетенцијама, видео материјали, портал за е-учење. Сви резултати су доступни и на српском језику и могу се бесплатно преузети са адресе  www.clean-kwat.com.

У књизи за обуку се могу наћи сажете информације о потенцијалима, предностима и манама различитих система за добијање енергије. Познато је да су енергетски системи који користе фосилна горива одговорни за значајну емисију гасова стаклене баште и остављају бројне еколошке последице. Међутим, често се занемарује, или није довољно познато, како и у којој мери, системи који користе обновљиве изворе енергије утичу на животну средину. Книга за обуку управо нуди информације  о еколошким аспектима соларних система, ветротурбина, система који користе енергију таласа или водонику као гориву.

Видео материјал који је доступан на You Tube каналу пројекта CLEAN-kWAT, треба да подстакне дискусију и размену искустава  међу младим инжењерима и студентима.

Књижица о путевима учења даје основне смернице о знањима и вештинама које су неопходне инжењерима како би били конкурентни на све захтевнијем тржишту рада. За изабрана занимања приказане су и компетенције које се стичу кроз едукацију коришћењем књиге, а од великог значаја су за успешно бављењем професијама из области енергетике.

На порталу за е-учење су доступне обуке и тестови за проверу знања из ових области. Овакав приступ може да буде део континуиране обуке инжењера како би били у току са најновијим техничким достигнућима и другим темама од значаја за струку.

(Извор: Машински факултет)

 

 

Проф. Ненад Зрнић нови проректор УБ за међународну сарадњу

Професор др Ненад Зрнић са Машинског факултета нови је проректор Универзитета у Београду за међународну сарадњу. Савет УБ изабрао је данас ново руководство које ће у наредне три године водити Универзитет.  За новог ректора изабрана је професорка Иванка Поповић, са Технолошко-металуршког, а за проректоре, осим проф. Зрнића,  изабрани су проф. Петар Булат са Медицинског факултета, проф. Гордана Илић – Попов са Правног и проф. Петар Марин са Биолошког факултета.  Седници је присуствовало 24, од 33 члана, а за професора Зрнића гласало је 22 члана Савета.  Ново руководство Универзитета у Београду на функцију ће ступити у октобру, са почетком нове наставне године.

(Извор: Машински факултет)