Индустрија 4.0 у Србији: Мисли глобално, делуј локално

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

фото: twitter

“Мисли глобално, делуј локално” – главни је мото, треће по реду, Међународне конференције САД-ЕУ-Јапан-Србија/Технолошки самит 2018 , која ће, од 5. до 7. јуна наредне године, бити одржана у Београду. Конференција је посвећена најновијим технолошким изазовима, које највећи број земаља у свету артикулише под називом Индустрија 4.0, а основни циљ скупа је да се сагледају искуства других земља и дефинише најбољи модел за Србију. Овог пута фокус ће бити стављен на Индустрију 4.0 и њену примену у малим и средњим предузећима. Организатори скупа су Машински факултет у Београду и Привредна комора Србије/Привредна комора Београда.

Машински факултет, као иницијатор нове индустријализације Србије успео је да анимира, најпре стручну јавност, а затим и доносиоце политичких одлука да се у домаћој јавности интензивирају разговори о новом индустријском развоју земље на моделу Индустрија 4.0. Стручна јавност је сагласна да су пред Србијом велики изазови, али и велике шансе да примењујући тај модел крене путем индустријски развијене земље. У Србији тренутно постоји десетак организација у којима се веома успешно примењује концет Индустрија 4.0. Оне могу да буду база за око 1500 предузећа која се баве ИЦТ технологијама. Даљим повећањем броја малих и средњих предузећа у тој области, створила би се база организација које ће моћи да апсорбују већи број младих инжењера, спремних да својим зањем и иновативним идејама створе тзв. паметне, смарт производе одн. производе са високом додатом вредношћу.

Да је модел Индустрија 4.0 шанса за ново индустријализацију Србије, опоравак њене привреде, а самим тим и убрзан индустријски развој земље сагласни су и водећи светски стручњаци, који су у јуну ове године учествовали на Технолошком самиту 2017 и другим стручним скуповима организованим у оквиру Недеље високих технолошких знања на МФ.

Проф. др Аугуста Мариа Паци из Италијанског националног одбора за истраживање оценила је да скупови попут Технолошког самита представљају одличну основу за даље разматрање изазова и могућности за унапређење производње засноване на моделу Индустрија 4.0. Презентацијама, које смо могли да чујемо током конференције на МФ, указано је на дијапазон великих промена које ће се јавити као резултат Индустрије 4.0, истакла је проф. Паци. Зато би, како је истакла, било изузетно важно у прелазној фази подржати иницијативе за унапређење сарадње истраживача и индустријалаца, али и подстицати развој постојећих и нових предузећа који се баве иновацијама. Влада Италије, односно Министарство за економски развој припремили су обиман план Индустрије 4.0, односно низ конкретних мера које ће компанијама помоћи да се припремиле за долазећу дигиталну револуцију. Поред тога, постоје и бројне јавне иницијативе да се та помоћ пришири и на мала И средња предузећа, нагласила је професорка Паци.

Проф. др Детлеф Коцхан са Машинског факултета у Дрездену уверен је да Србија има научни и привредни потенцијал да свој будући индустријски развој заснива на моделу Индустрија 4.0. Србија има потенцијал, поготово у правцу аутоматизације индустрије и развоја ИТ-а. У том смислу, додао је, Технолошки самит представља значајан допринос. Говорећи о немачким искуствима професор Коцхан је рекао да на пољу развоја нових технологија постоји велика подршка Владе Немачке, али да бирократија и даље представља главну препреку. У Немачкој постоји неколико подстицајних активности, али тај број је и даље премали у односу на стварни производни ниво, очекивања и потреба малих и средњих предузећа, нагласио је наш саговорник.

Србија је мање-више спремна за Индустрију 4.0, рекао је проф. др Лаурентиу А. Михаил са Машинског факултета Универзитета у Брашову у Румунији. Познавајући стање у Србији, наставио је он, могу да потврдим да се као и у случају Румуније Србија може припремити за нови талас индустријализације. Оцењујући Технолошки самит 2017 изузетно успешним, наш саговорник је рекао да је Индустрија 4.0 као врло актуелна тема презентована разноврсно и да је свака презентација са свог аспекта нагласила важност овог концепта. Нове технологије су од кључног значаја за развој економске моћи сваке државе. Зато оне морају бити познате, развијене, имплементиране и искоришћене у пуном потенцијалу. Само на тај начин могу се поставити нове границе производње, закључио је проф. Лауренитиу.

(Извор: Машински факултет)

Србија иште ИТ инжењере

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Информационе технологије су најбржи растући сегмент економије Србије. О томе најбоље говори податак да ИТ сектор расте годишње 10 одсто, а сектор развоја софтвера чак 20. Према подацима Агенције за привредне регистре у Србији су од поццетка године отворене 1.402 фирме које се баве ИТ услугама. Када је реч о извозу ИТ услуга, подаци Народне банке Србије показују да је за протеклих пет месеци, извоз телекомуникационих, компјутерских и информацијских услуга износио је 333 милиона евра, ссто је 21 одсто виссе у односу на исти период претходне године.

Стручна јавност је сагласна да је ИТ сектор шанса коју Србија не сме да пропусти. Развој ИТ подстиче И развој других индустријских грана и привреде у целини. Међутим, да би се обезбедио даљи раст тог сектора неопходно је вишеструко повећање ИТ стручњака у свим инжењерским гранама. Србији већ сада недостаје око 20 хиљада стручњака тог профила.

Влада Србије је препознала ИТ сектор као један од кључиних носилаца убрзаног развоја Србије. Крајем прошле године донет је Акциони план за помоћ ИТ сектору, а пре пар дана формиран је и Савет за иновационо предузетништво и информационе технологије.

Држава планира да у наредним годинама уложи 50 милиона евра у развој инфраструктуре у оквиру подршке даљем развоју ИТ сектора и иновационе делатности. Приоритет је успостављање ближе сарадње привреде и научно-истраживачких институција И факултета. То подразумева стварање повољнијег амбијента за развој иновативних и технолошких стартапова, првенствено кроз унапређење законодавног оквира, пореске политике и олакшаног финансирања које ће подстаћи развој иновативног предузетништва пре свега код младих. Изградња научно-технолошких паркова у већим градовима Србије је само један од механизма који ће отворити нове перспективе за даљи развој науке и примену научно-истраживачких решења у привреди.

Међутим, будућност ИТ сектора директно зависи од броја стручњака и од њиховог квалитета. Зато је образовање кадрова у врху приоритета.Током претходне године почео је амбициозан пројекат подизања квоте за упис студената на техничке факултете за 20 одсто и на тај начин омогућен упис 713 нових студентата.

Држава је обезбедила и све техничке услове како би од 1. септембра ђаци петих разреда основних школа широм Србије могли да да похадјају нови обавезни предмет – Информационе технологије. Следеће године, фокус владе биће на средњим и средњим техничким школама.

Остале земље у свету значајно предњаче у образовању младих у области ИТ-ја стварајући кадар који помаже развоју њихове ИТ индустрије и повећавању броја и величине ИТ компанија. Европска процена је да ће на нивоу континента 2020. године бити потребно чак 825.000 стручњака у области информационо-комуникационих технологија. У том смислу, унапређење образовног система остаје основни приоритет на коме се мора темељно радити како би се осигурала будућност ИТ индустрије у Србији.

(Извор: Машински факултет)

„Сунчане кривине“ на пругама Србије: Кад сунце „топи“ железничке шине

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Фото: Wikipedia.com

Феномен „сунчане кривине“, када се због високих температура железничке шине буквално криве, широј јавности је непознат, али стручњацима је итекако познат.

Реч је о физичком закону да се тела на топлоти шире. Укратко, ако је температура у хладу 38 степени, температура у шини је изнад 65, што доводи до деформације шина.„Сунчане кривине“ су свакодневна појава у подручијима где температуре достижу и до 40 степени и главни су кривац за недавна исклизнућа вагона из шина и вишесатна кашњења возова на подручју Србије.

Недавни иницидент на прузи код Краљева, када је само присебношћу машиновође, који је на време уочио деформацију шина, избегнута већа несрећа, као и кварови на железничким правцима Београд – Бар и Ниш – Димитровград, били су повод да многи београдски медији одговоре везане за феномен сунчане кривине потраже од стручњака на Машинском факултету у Београду.

С тачке гледишта термичког понашања материјала уопште није необично да се шине искриве под дејством велике температурне разлике, односно услед прекомерног загревања, рекао је за Вечерње новости проф. др Александар Седмак са Катедре за технологије материјала. Реч је о феномену који настаје као последица физичких закона, јер челик директно изложен сунцу достиже температуру знатно већу од температуре ваздуха у хладу.

Шина као конструкција се понаша као линија, тако да се, на пример, један метар издужи за 0,5 милиметара за промену температуре од 50 степени. Према томе, за шину дужине, на пример, 12 метара, ово издужење би било шест милиметара, што је већ и оком видљиво. Зато је неопходно стално контролисати стање пруге, нагласио је проф. Седмак. Неке медије, међу којима и РТС је интересовало да ли је технички могуће спречити проблем сунчане кривине и на који начин. Према речима професора Седмака то се ради на новијим, модернијим пругама, где се постављају прагови од јачег, чвршћег, солиднијег материјала, на пример од бетона, а не од дрвета.

У међувремену, Железнице Србије су саопштиле да су предузели све мере и појачали надзор и контролу пруга, објеката, електротехничких уређаја, опреме. Како истичу, на основу искуства из ранијег периода, дефинисане су потенцијално критичне локације и обезбеђене су резервне количине материјала за потребе хитних интервенција.

„Услед појаве временских непогода, односно изузетно високих температура, организована су даноноћна дежурства и присуство мобилних екипа на терену. Сва расположива механизација и радна снага је стављена у стање приправности ради ефикаснијег интервенисања у случају настанка деформација и сметњи на прузи, јер морамо имати на уму чињеницу да је температура шина увек за 25 степени виша од температуре ваздуха“, наводи се у саопштењу.

(Извор: Машински факултет)

Интернет сокак – Нови кутак за студенте МФ

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Студенти Машинског факултета су, током протекле школске године, добили свој “Интернет сокак” – модерно опремљен простор са интренет мрежом, где у паузама између предавања могу да уче, размењују мишљења И заједно решавају проблемске задатке… Нови студентски кутак је смештен је у две простране галерије на другом спрату факултета и идеалано је место не само за учење него и за дружење и ћаскање о свим другим интересовањима будућих машинских инежењера.

Студенти не крију задовољство што су добили место где могу на миру да заврше своје предметне обавезе. То им оставља више времена за неке друге активности и интересовања. Ово је пун погодак. Интернет кутак је идеалан за учење, посебно у паузи између предавања, рекла нам је Маријана Маравић, студенткиња прве године основних академских студија са којом смо разговарали почетком маја, док се припремала за јунски испитни рок. Раније смо, додале је, морали да тражимо слободну учионицу са довољно утичница за лаптопове, а сада имамо све на дохват руке. Што је најважније имамо И увек доступну интернет мрежу, нагласила је Маријана. Сличног мишљења је И њена колегиница са године Емилија Крстић. Овакво место нам је заиста било потребно. Сада током паузе можемо да урадимо задатке које би морали да радимо код куће, а самим тим имамо више времена да се посветимо И неким другим активностима, нагласила је Емилија.

Студент у центру учења главни је мото Машинског факултета. Последњих годину дана много је урађено на подизању квалитета наставе. У складу с добром праксом универзитета у свету, на Машинском факултету су од прошле школске године уведне две новине – уводна предавања из математике и физике и институција ментора. Поред тога, побољшана је организација наставе, садржај модернизован, лаборторије осавремењене… Циљ је да се студентима олакша праћење наставе и побољша њихова ефикасност током студија. У том смислу, Интернет сокак представља не само добро место за учење, него и додатни подстрек за успешно студирање.

(Извор: Машински факултет)

Друмска стрела спремна да освоји стазе у Мосту и Хокенхајму

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Фото: Формула Студент тим „Друмска стрела“

После стазе Рикардо Палети и значајних резултата осварених у статичким дисциплинама на престижном Формула Студент такмичењу у Италији, Друмску стрелу, тим студената Београдског универзитета, у августу очекују  трке на аутодрому Мост у Чешкој и стази Формуле 1 у Хокенхајму у Немачкој.

Такмичење у Италији, на којем је “Друмска стрела” наступила по пети пут одржано је током јула, само месец дана након што је тим представио своје шесто возило. У класи 1Ц (возила са мотором са унутрашњим сагоревањем) у статичким и динамичким дисциплинама такмичио се чак 51 студентски тим из целог света.

Током такмичења у статичким дисциплинама – Cost Report, Business Plan i Design Event, тим београдских студената је освојио 270 бодова од максмиланих 325, побрао похвале инжењера у аутомобилској индустрији и остварио најбоље резултате до сада. На жалост, планове тима да и у динамичким дисциплинама постигне једнако добре резултате нарушили су мањи технички проблеми, као и проблем са мотором током трке издржљивости. То је био једини разлог што је Друмска стрела у овом делу такмичења  заузела 20. место у укупном пласману.

Након повратка из Италије, тим је вредно радио на отклањању свих техничких проблема на возилу. Поручују да су спремни да освоје стазе у Чешкој и Немачкој. Од 1. до 5. августа, Друмска стрела ће по трећи пут наступити на чешком аутодрому Мост, где се очекује учешће 36 Формула Студент тимова. На стази Формуле 1 у Хокенхајму српски тим по први пут брани боје Србије, Београда И Београдског унивезитета. Такмичење у Немачкој је једно од најзахтевнијих Формула студент такмичења, а ове године окупиће 65 најбољих светских тимова у класи Ц, 35 електро тимова и 15 болида из нове driverless класе.

(Извор: Машински факултет)

Hella Saturnus Словенија види дипломце МФ у својим редовима

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Машински факултет у Београду угостио је у понедељак, 10. јула, представнике компаније Hella Saturnus из Љубљане, који су , том приликом, студентима и професорима представили рад своје фирме која послује у саставу глобалне групе Hella из Немачке. На скупу је било речи о развојним компетенцијама компаније Hella, посебно о њеним намерама да своје инжењерске услуге прошири и на простор Балкана, посебно у Србији.

На изузетно посећеној презентацији, симболичног назива „Дан отворених врата Hella Saturnus Словенија“, акценат је стављен на велике потенцијале који постоје за успостављање сарадње ове компаније са Машинсиким факултетом.

Због, како је истакнуто, историјских веза Словеније и Србије и доброг међусобног познавања културе и рада, ова компанија у дипломцима или апсолвентима Машинског факултета види изузетан потенцијал за почетак сарадње, пре свега, кроз инжењерске услуге у области дизајна/ конструкција и развоја у аутомобилској индустрији.

Представници Hella Saturnus позвали су дипломце и апсолвенте МФ да се придруже њиховој комапнији и инжењерским тимовима који развијају фарове највиших техничких стандарда и технолошко нових достигнућа, нагласивши да сви који су заинтересовани своје кратке биографије (CV) могу да пошаљу на info@finucidas.com.

(Извор: Машински факултет)

Летњи распуст – од 17. јула до 18. августа раде дежурне службе

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Уписна грозница је завршена. Машински факултет је добио нову генерацију бруцоша. Прошао је и јунско-јулски испитни рок – за неког успешан, за неког мање успешан… Лето је увелико почело, а од понедељка, 17. јула почиње – летњи распуст за студенте и колетивни годишњи одмор за запослене на МФ. Иако до 18. августа факултет формално неће радити, у Служби за студентске послове, као и другим службама ненаставних делатности на МФ организована су дежурства.

Служба за студентске послове дежураће сваког радног дана у периоду од 10 до 12 часова, а остале службе – Секретаријат факултета, Библиотека, Центар за информационо-комуникационе послове (ЦИТ), Служба за рачуноводство и финансије, Служба за одржавање објеката и Служба физичко-техничког обезбеђења, радиће у периоду од 09 до 13 часова.

(Извор: Машински факултет)

Инжењер ИТ технологија – Нови студијски програм у припреми

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Инжењер информационих технологија као предлог новог студијског програма могао би од  наредне школске године да заживи на основним академским студијама Машинског факултета у Београду. У основи овог програма су ИТ технологије уз помоћ којих ће нове генерације машинских инжењера бити спремне да у нашој земљи развијају Индустрију 4.0.

Факултет је донео одлуку о формирању деветочлане комисије која припрема предлог новог студијског програма и другу потребну документацију за акредитацију о којима ће се изјаснити прво Наставно-научно веће факултета, изјавио је продекан за наставу, проф. др Љубодраг Тановић. Иницијатива о формирању новог смера покренута је након анализе реалних потреба друштва и у складу је са одредбама Закона о високом образовању РС, Статута Универзитета у Београду и Статута МФ.

Након што ННВ Машинског факултета да „зелено светло“ предлог ће бити достављен Универзитету у Београду. О томе да ли МФ испуњава све потребне услове за школовање инжењера информационих технологија најпре ће се изјаснити или Веће групације одговарајућег образовно-научног поља или Веће за мултидисиплинарне студије, а затим и Сенат Универзитета у Београду. С обзиром на интенције све већег мултидисциплинарног приступа у науци, о предлогу ће се највероватније изјашњавати Групација за мултидисциплинарне студије.

Према речима професора Тановића, руководство МФ је већ обавило велики број консултација са  надлежним институцијама и појединцима  и сондирао терен за формирање новог студијског програма од наредне школске године. На тај начин, по нашем мишљењу,  предузете су мере за отклањање свих  евентуалних  препрека које би могле да дођу са појединих сродних факултета, нагласио је наш саговорник.

Овладавењем и стратешким коришћењем, информационе технологије имају кључну улогу  у еволуирању у информационо друштво. Тачније, прецизирао је проф. Тановић, технологија постаје алат у служби информације  а информација знање и моћ, а као последица и новац. Међутим, додао је, треба имати у виду да постоје  и другачија размишљања о примени информационих технологија. Чињеница да организација може да буде много више конкурентнија  захваљујући информационим технологијама, не значи да ће сви запослени са радошћу прихватити прогрес, јер су се  током историје многа друштва добровољно одрекла вредних технологија на сопствену штету.

Увођењем смера за  ИТ технологије  на основним академским студијама и квалитативно другачијим приступом настави желимо да унапредимо целокупни наставни процес на Машинском факултету и будемо спремни за изазове које доноси убрзани технолошки развоја у свету, нагласио је проф. Тановић.

Овогодишњи упис на Машинском факултету остаће упамћен не само због тога што је за 540 предвиђених места конкурисао дупло већи број средњошколаца, него и по томе што је 765 кандидата од укупно 953 колико је полагало пријемни испит стекло услов за рангирање на листи за буџетске студије. Због тога је МФ морао да се обрати Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС да размотри могућност проширења уписне квоте до акредитацијом одобреног броја од 720 студената.

Наш саговорник је уверен да ће интересовање младих за студије машинства бити  још веће уколико Машински факултет до наредне школске године добије акредитацију за нови студијски програм. С друге стране, оснивање основних академских студија заснованих на ИТ технологијама Машинском факултету омогућава повећање не само броја студената, него и њиховог квалитета, квалитетније финансирање свих постојећих студија на факултету и што је такође веома важно, отвара пут за нови приступ сарадње са привредом, закључио је професор Тановић.

(Извор: Машински факултет)

Да се не заборави: Зборник биографија наставног особља МФ од 1948. до 1973.

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Последње недеље октобра Машински факултет у Београду обележиће 69 година рада и 144 године високошколске наставе у области машинства у Србији. Вишедеценијску традицију МФ стварале су генерације наставника који су оставили неизбрисив траг у историји развоја машинске науке и индустрије у Србији. Тим поводом Машински факултет припрема Зборник биографија наставног особља од 1948. до 1973. године, као непроцењиво сведочанство о људима који су стварали једну од најбољих високошколских установа у Србији и школовали машинске инжењере цењене у целом свету.

Иницијатор пројекта је проф. др Миленко Јовичић, редовни професор у пензији на Катедри за производно машинство. Шест месеци је интензивно прикупљао грађу за биографије укупно 232 професора и асистената који су, у периоду од 1948. до 1973. године, непрекидно или привремено радили на Машинском факултету. Зборник ће имати око 400 страна, а биографије наставника су представљене по катедрама на којима су радили и години њиховог доласка на МФ. Поред биографских података у Зборнику су наведене и информације о њиховим унапређењима у академска звања, научним радовима, пројектима и сл.

Временски оквир од 1948. до 1973. није случајно одабран, јер је то период ударног развоја Машинског факултета, рекао је у разговору за сајт МФ професор Јовићић. Године 1948., наставио је, Уредбом ресорног Министарства долази до издвајања Техничког факултета из састава Универзитета у Техничку велику школу, а њени одсеци се претварају у факултете. Тако је настао Машински факултет који, поред смерова које је до тада имао ( опште-машински, железничко-бродски, ваздухопловно-моторизацијски) оснива и групу за војно машинство.

Од 1955. године на факултету је омогућено стицање титуле доктора техничких наука. Исте године одбрањене су и прве две докторске дисертације. Године 1959. новим наставним планом студије се скраћују са пет на четири године и уводи подела на десет смерова за разне области машинства. Новим Савезним законом о високом образовању из 1960. уводи се степенована настава – први степен (виса спрема – погонски инжењер) и други степен (висока спрема -дипломирани инжењер машинства). Од 1962. године уводи се и трећи степен образовања – магистарске студије.

Када је 1948. године формиран, на МФ је радило свега 40 наставника. То је био период послератне обнове земље и недостао је школовани инжењерски кадар. Зато су сви послератни студенти, односно дипломирани инжењери укључени у рад факултета, навео је проф. Јовичић. У наредних десет година, додао је, запослено је око 60 људи. То је било време великих уписа. Годишње је уписивано до 600 студената. Од 1960. године, када смо прешли у садашњу зграду факултета до 1962. године примано је и до 700 студената. У то време запослено је  60 асистената, међу којима је био и наш саговорник.  У периоду од 1970. до 1973 на Машинском факултету долази до развоја нових наставних планова и оснивања већег броја усмерења због чега је примљено још 40 људи.Већина асистената су касније напредовали у професорска звања и радили су на факултету до пензије, док је мањи број њих отишао. Ипак, додао је професор Јовичић,  нисмо правили разлику и међу 232 наставника чије су биографије наведене у Зборнику, налазе се и имена 40 људи који су на факултету провели од две до 15 година.

Једно је сигурно. Захваљући  Зборнику биће отргнута од заборава имена људи који су стварали традицију Машинског факултета. Међу њима је и значајан број академика. Један од њих је и академик Владан Ђорђевић, који као уредник едиције „Живот и дело српских научника“, Српске академије наука и уметности, ради на сличној мисији сакупљања грађе о значајијим именима српске науке у целини.

Трагајући за именима наставника Машинског факултета, професор Јовичић је дошао до податка да су на МФ радили и тројица Руса. Међу њима и проф. Зајонковски који је у Србију дошао 20-тих година прошлог века, а који је 1947. године Указом надлежног министарства постављен за наставника математике на МФ. Занимљива је и биографија професора Николе Обрадовића који је 1945. године уклоњен са Техничког факултета, само зато што је пре времена пуштен из немачког заробљеништва у којем је био током Другог светског рата. Након две три године, власти тадашње ФНРЈ су га поставиле за професора на новооснованом Машинском факултету. Професор Јовичић издваја биографију проф. Бранислава Илића, једног од оснивача и првог старешину-декана одељења београдског МФ у Крагујевцу из којег је касније настао крагујевачки Факултет инжењерских наука. Трагајући за подацима  наишао сам на податак да је проф. Илић основну школу завршио на Корзици, на којој се обрео након повлачења преко Албаније током Првог светског рата.

Ово су само неки од примера веома интересантних биографија наставника који су од 1948. до 1973. године радили на Машинском факултету у Београду. У том смислу, Зборник није само једна лепа акција која треба да сачува од заборава раније генерације професора МФ, него је пре свега штиво које ће са задовољством читати садашње али и будуће генерације.
(Извор: Машински факултет)

Нова генерација бруцоша премашила очекивања

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Велики амфитеатар Машинског факултета и традиционална прозивка бруцоша означили су крај “уписне гознице” И почетак новог поглавља у животу младих људи који су протеклих месеци и дана изгарали да остваре своје снове. А није било ни мало лако. Зато су с великом пажњом ослушкивали да чују своје име и буду позвани да преузму индекс…

За студије машинства и ове године је владало велико интересовање. У трци за 540 индекса Машинског факултета учествовало је око хиљаду свршених средњошколаца. Тачније, њих 953. Овогодишњи упис остаће упамћен по томе што је број кандидата који су стекли услов за буџетске студије, премашио предвиђених 520 места. Слична ситуација је и када је реч о бруцошима који су стекли услов у категорији самофинансирајућих студената. Због тога се Машински факултет обратио Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС да размотри могућност за проширење уписне квоте, до акредитацијом одобреног броја студената.

После објављивања резултата пријемног испита и коначне ранг листе било је јасно да ће се на МФ тражити место више. С обзиром да је и „проклизавање“ студената ове године било неупоредиво мање у односу на претходне године, обратили смо се надлежном Министарству, рекао је у изјави за сајт МФ продекан за наставу, проф. др Љубодраг Тановић.

Студијски програм МФ је акредитован до 720 места. Од тога, 520 је резервисано искључиво за кандидате који се према броју бодова рангирају у категорији буџетских студената. На основу ранијих искустава, Машински факултет је и ове године, предвидео да на прву годину ОАС упише укупно 540 бруцоша – 520 на терет буџета и 20 самофинансирајућих. Међутим, после пријемног испита, дошли смо у ситуацију да 765 кандидата има више од 51 бод, што је уосталом и услов за рангирање студената на листи за буџетске студије. С друге стране, наставио је наш саговорник, око 174 кандидата имало је више од 30 бодова, што им је отворило шансу да студије упишу као самофинансирајући студенти.

Професор Тановић посебно истиче податак да само 14 кандидата није испунило потребне услове. Тај податак, као и чињеница да је 245 кандидата са више од 51 бод, остало испод црте, говори и о квалитету будућих бруцоша. Све то наводи на закључак да ће одређени број студената који су остварили више од 51 бод бити уписани у категорији студената који се сами финансирају. Истовремено, додао је, то показује и да задаци из математике на пријемном испиту нису били једноставни, али ни претешки. За нас као високошколску институцију са вишедеценском традицијом је веома важно да на улазу имамо што бољи квалитет и зато МФ треба да задржи досадашну политику када је реч о тежини задатака на пријемном испиту, истакао је проф. Тановић.

Иначе, за полагање пријемног испита на МФ пријавило се укупно 1075 кандидата, што је за 40 више него прошле године. Ипак, на пријемни испит изашло је 953 кандидата. То је, према речима нашег саговорника разумљиво, јер није тајна да будући бруцоши истовремено конкуришу на неколико сродних факултета. Уколико су на неком од тих факултета уписали буџетске студије онда нису морали да полажу пријемни на Машинском факултету. У том, контексту, додао је, процент од 90 одсто изашлих кандидата је веома задовољавајући. А како сада стоје ствари, изгледа да у септембру неће бити другог уписног ока, осим, евентуално за студенте из програма афирмативних мера уписа.

Занимљиво је да припаднице “нежнијег пола” чине око 25% уписаних кандидата, што је најбољи доказ да из године у годину расте и интересовање девојака за студије машинства. Оно што је посебно важно, јесте И чињеница да расте и број гимназијалаца који се одлучују за Машински факултет, што је у контексту Стратегије развоја образовања у РС посебно важно, нагласио је на крају крају професор Тановић.

На наредној седници Наставно-научног већа која је планирана за 13. јул биће анализиран пријем студената у прву годину основних академских студија у школској 2017/2018. години.

(Извор: Машински факултет)