Биомедицинско инжењерство у Србији – Правци даљег развоја

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Фото: Pixabay

Биомедицинско инжењерство у националном оквиру класификација занимања -Постојеће стање и правци даљег развоја, назив је стручног скупа који ће, у петак, 10. новембра, у 11 сати, бити одржан на Машинском факултету у Београду (Амфитеатар ЦЕНТ).

Основни циљ скупа је унапређење полoжaja биoмeдицинскoг инжeњeрствa и срoдних тeхничких дисциплинa у здрaвствeнoм систeму Србиjе. С обзиром на значај теме, најављено је усаглашавање и усвајање предлога да се  у Националну класфикацију занимања уврсте и два нова занимања- биомедицински инжењер и клинички инжењер.

У раду скупа, чији је организатор Машински факултет у Београду, учествоваће и  државни секретар у Министарству здравља РС, др сци. мед. Мехо Махмутовић, председник Комисије за акредитацију и проверу квалитета, проф. емеритус, др Ћемал Долићанин, академик Љубиша Ракић, академик Дејан Поповић, као и други еминентни стручњаци у овој области. Детаљније.

(Извор: Машински факултет)

Лекарски прегледи за усељење у студентски дом

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Студенти који су уверени да испуњавају услове и да ће добити студентски дом могу обавити лекарски преглед и пре објављивања ранг листе, а лекарско уверење за усељење у колективни смештајважи месец дана, саопштио је Завод за здравствену заштиту студента у Београду. Распоред лекарских прегледа можете погледати на следећем линку:Lekarski pregledi za dom RASPODELA 2017

Вечерње Новости: Наши машинци праве роботе и мале летелице

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Роботске платформе, квадрокоптер, бродови, уређај за точење вина, само су неки од „изума“ настали у кабинетима Машинског факултета у Београду, који је овог викенда прославио 69. рођендан. Годину јубилеја, после дужег времена, ова високошколска установа дочекује с попуњеном уписном квотом за бруцоше, модерно опремљеним кабинетима, а најављују и нове студијске програме, наводе Вечерње новости у тексту поводом Дана МФ.

 

Представљамо:Спортско удружење студената МФ – Машинац

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Следећи дугу традицију студентског спорта у Србији, Машински факултет у Београду велику пажњу посвећује спорту, као важном делу процеса образовања кроз који се развијају пре свега социјалне вештине –тимски рад, комуникација и такмичарски дух.

На Факултету од 2003. годинe постоји Спортско удружење студената Машинског факултета – Машинац, које за студенте организује бесплатне тренинге фудбала, одбојке, кошарке, рукомета и других спортова за које постоји интересовање. Спортисти „Машинца“ учествују на свим спортским такмичењима које организује Универзитски спортски савез Београда, али и на машинијадама и универзијадама.

На такмичењима у оквиру Универзитетске лиге, студенти МФ су током пртекле сезоне постигли веома запажене резултате и у женској и у мушкој конкуренцији. Посебно је била успешна мушка одбојкашка екипа, која је, ове године, трећи пут за редом понела титулу првака. Истом титулом се могу похалити и рукометаши „Машинца“, који су такмичарску сезону, такође, завршили окићени златом. Мушка кошаркашка екипа сезону је завршила на трећем месту, док је фудбалски тим, на жалост, заустављен у четврт финалу, освојивши  пето место. Када је реч о женској селекцији, кошаркашице „Машинца“ заузеле су високо друго место, док су одбојкашице и фудбалерке заустављене у осмини финала такмичења.

Председник Спортског удружења студената МФ, Љубомир Симеуновић, посебно истиче успех спортиста “Машинца” на овогодишњој Машинијади у Будви, где су у конкуренцији 12 факултета са простора бивше СФРЈ, освојили прво место у генералном пласману за спорт.

У женској конкуренцији најуспешније су биле кошаркашице, фудбалерке, рукометашице и шахисткиње које су освојиле прво место. Стонотенисерке су се избориле за треће место, док су одбојкашице заузеле четврто место. Кад је реч о такмичењима у мушкој конуренцији, наш саговорник напомиње да су готово сви мушки тимови на Машинијади били у ослабљеном саставу, али да то није битно утицало на генерални пласман МФ. Најсупешнији су били фудбалери који су после низа година доспели у сам врх такмичења, освојивши прво место. Рукометаши, шахисти и стонотенисери су били пети, одбојкаши су се изборили за шесто, а кошаркаши за осмо место.

Једно је сигурно, чланови Спортског удружења “Машинац” су једна здрава екипа која у великој мери доприноси развоју спорта на факултету, чиме подстиче и нове студенте да се баве спортом. На почетку сваке школске године деле флајере о удружењу, као и позив студентима, посебно бруцошима, да се пријаве за неки од спортова. Основни извор и финансијска подршка Спортског удружења студената МФ – „Машинац“ је Машински факултет.

(Извор: Машински факултет)

Путујући студентски сајам – студије у Француској

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

У сарадњи са Campus France, француском агенцијом која се бави промоцијом француског високог школства, као и мобилношћу и пријемом иностраних студената, Универзитет из Новог Сада И Француски институт у Србији, организују осми “Путујући студентски сајам“ у среду, 1. новембра, од 10 до 16.30, у Ректорату Универзитета у НС, а у четвртак, 2. новембра, од 10 до 16 часова, у Француском институту у Београду.

Сајам представља посебну прилику да студенти из Србије добију све корисне информације о студијама у Француској као и о франкофоним студијским програмима на Балкану. То је за њих, заиста, јединствена прилика да се непосредно сретну са представницима француских универзитета, руководиоцима франкофоних студијских програма у Србијии и на Балкану, као и главним актерима који могу да финансирају њихову мобилност.

Током два дана студенти ће имати и прилику да присуствују презентацијама о разним могућностима добијања стипендија за студирање у Француској, са посебним нагласком на стипендијама Владе Француске за које се конкурс за 2018-2019. годину отвара 1. новембра 2017. као и тематским предавањима о посебним програмима из следећих области: техничких и примењених наука, политичких наука, уметности и менаџмента.

Новост ове године су и посебни сегменти посвећени сусретима између српских и француских представника високообразовних установа у циљу продубљивања и развоја постојеће сарадње.

Програм сајма можете погледати на следећем линку: http://www.institutfrancais.rs/putujuci-studentski-sajam-2017/

Проф. др Игор Вушановић: Говор за памћење

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

У „златно доба“ индустријског развоја бивше Југославије, Машински факултет у Београду, као један од његових носилаца, био је и нуклеус развоја образовања и примењених истраживања у области машинства у свим већим индустријским центрима тадашње, заједничке државе. Професори београдског МФ,  поставили су чврсте темеље науке о машинству у новооснованим оделењима, касније факултетима у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Краљеву, Подогрици, Сарајеву… Истовремено, на Машинском факултету у Београду стасавала је и већина професора тих новооснованих факултета.

„Немирна времена“ нису успела да наруше традицију са матичним факултетом. Та веза је, можда, у једном тренутку била ослабљена, али никада прекинута. То је на најбољи начин потврдио и декан Машинског факултета у Подгорици, проф. др Игор Вушановић, који је на прослави Дана МФ у Београду, говорио и у име декана, како је то сликовито рекао, свих братских факултета из Србије, Црне Горе, Републике Српске…

МФ у Београду је, према његовим речима, дао немерљив допринос развоју МФ Универзитета Црне Горе са којег долази, али и осталим  Машинским факултетима у региону. Ваши професори, наставио је, донели су на наше факултете своје знање, елоквенцију,  непоновљиви шарм и стил  и на тај начин помогли нам да будемо оно што смо данас. Везе са МФ у Београду и даље трају и срећни смо што заједно прослављамо ваш јубилеј.

Порф. Вушановић је на веома емотиван начин евоцирао успомене и на студентске дане у Београду.  Биле су то, како је рекао, далеке 80-те године прошлог века, када су амфитеатрима корачале легенде, чије је име и дело превазишло, не само границе МФ, него и тадашње заједничке државе. Сигуран сам да сви ми памтимо тихи корак и благи глас професора Љубе Радосављевића, топле родитељске савете професора Димитрија Вороњеца, ванвременска предавања академика Владана Ђорђевића или бриљантне наступе професора Ђорђа Козића, на чијим се часовимаувек тражила столица више.

Сигуран сам, наставио је,  да се сећамо и  маестралних предавања проф. Светислава Чантрака, код кога нико никада није тражио паузу, легендарног проф. Предрага Марјановића и веселог духа  проф. Велимира Симоновића, који нас је кроз шале, уводио у тајне математике или ненадмашног шарма проф. Милоша Недељковића, због којег смо волели пумпе и вентилаторе.  У тој плејади професора Машинског факултета у Београду су и сви други непоменути великани који су нас учили и формирали, а вашу институцију учинили ванременском, непролазном и вечном у бићима бивших студената, нагласио је проф. Вушановић.

Била су то, према његовим речима,  безбрижна времена када је било једино важно положити испит. Једино од кога су студенти зазирали била је госпођа Веселинов из Студентске службе, са којом, како је рекао, није било шале када је реч о обавезама које су биле пред студентима. Овде смо стасавали као будући инжењери и стекли вештине, које су  нас учиниле да пре свега будемо добри људи па тек онда инжењери, професори, научници, конструктори и све остало што је карактеристика једне племените професије – дипломирани машински инжењер.

Сада после толиког времена, наставио је, посебно сам срећан када видим да је се ваш, а и наш МФ даље развија и да на њему данас стасавају „неки нови клинци“ који су у стању дана направе тркачи аутомобил и остваре снове о којима су раније генерације само сањале.  Проф. Вушановић је изразио уверење да ће и нове генерације, када буду у његовим годинама,  имати шта да кажу као и да ће лествица достигнућа и постигнућа МФ бити још виша него што је данас. Сигуран сам, нагласио је, да ће након нас ће доћи неки други и бољи, који ће лучу машинства држати вечно упаљеном и сјајном, подсећајући да без инжњера нема развоја, напретка и нових вредности.

Машински факултет у Београду је, како је истакао, био и остао стабло са којег су се развијали остали факултети. Под том крошњом смо се осећали и осећамо се сигурно, као што дете осећа сигурност уз родитеља, рекао проф. Вушановић изразивћи наду да ће дух пријатељства и заједништва бити негован и убудуће. Своје излагање завршио је  речима владике Петра Другог Петровића Његоша –  „Благо оном ко довјек живи имао се рашта и родити, изразивши уверење да те велике речи на најбољи начин описују улогу Машинског факултета у Београду.

(Извор: Машински факултет)

Дан Машинског факултета: Празник науке!

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Свечаном академијом  „Изврсност сада и у свему“, Машински факултет Универзитета у Београду, обележио је 69 година постојања и 144 године високог образовања у области машинства у Србији.

Поздрављајући бројне госте, Декан МФ Радивоје Митровић је истакао да Машински факултет прославља два, за његов развој, важна датума – 1948.год. када се МФ извојио из Техничке велике школе и осамосталио, и 1873. год., када је, како је навео,  у духу тадашње модернизације високошколског образовања уведен нови предмет – Механика и наука о машинама.

„Идуће године славимо велике јубилјеје- 70 година самосталног рада и 145 година високошколске наставе из области машинства. Кретања на глобалном плану намећу потребу да поново блиско сарађујемо са братским Електротехничким, и свим осталим факултетима Београдског универзитета, који је, што с поносом истичем, на прстижној Шангајској листи рангиран  међу 300 најбољих универзитета у свету. Та сарадња је  управо оно што нас чини овако успешним у високом образовању, јер једни од других учимо, стално се надопуњавамо и заједнички развијамо“, нагласио је проф. Митровић.

 

Н. Поповић: Грандиозни ресурс инжењерских знања

Честитајући запосленима и студентима Дан Факултета, министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић, иначе некадашњи студент МФ, рекао је да се са задовољством сећа времена када је, средином 80-тих година прошлог века, на катедри за производно машинство слушао предмете са „чудним називима“ попут  Производне кибернетике, Компјутерски интегрисаних система, Индустријских робора, Компјутерске графике…

Тада смо први пут слушали и о вештачкој интелигенцији, што нам се чинило као далека будућност, коју можда, за свог живота, нећемо достићи, али данас је то врло актуелна тема, о којој, као министар, свакодневно разговарам са колгама из ЕУ, САД, Русије и Кине, нагласио је Поповић.

Ова авангардност, наставио је, није била само одлика катедре за производно машинство. Цео МФ тада је био водећа образовна и истраживачко-развојна институција тадашње Југославије и целог Балкана. Данас, са својих 24 катедри и усумерења МФ је грандиозни ресурс инжењерства и инжењерских знања Србије и целе југоисточне Европе, без којег је незамислив успешан развој привреде Србије и без којег индустријализација и концепт Индустрија 4.0 није могућа, закључио је министар Поповић.

А. Антић: Немерљив допринос развоју енергетике

Министар рударства и енергетике Александар Антић рекао је да са великим поштовањем стоји пред људима који су дали немерљив допринос развоју Србије у , како је навео, веома тешким, изазовним временима. Машински факултет и машинска струка, нагласио је, дала је огроман допринос развоју свих великих пројеката у Србији.

Могу слободно да кажем – да није било машинских инжењера, Машинског факултета, тешко да бисмо развили пројекте као што су Ђердап, ТЕНТ у Обреновцу, Костолац, Колубара и све оно што и данас представља кључни, капитални елемент електроенергетског система наше земље, рекао је Антић.

Нагласивши да нова енергетска политика Србије мора бити заснована на новим технологијама и технолошком искораку као одговору на изазове који, када је реч о успостављању енергетске ефикасности, очекују нашу земљу, он је изразио уверење да ће синергијом и заједничким радом, као и до сада, и ти изазови бити успешно решени. Први кораци у том правцу су већ направљени, а ја сам веома поносан што је управо на Машинском факултету успостављен Центар за обуку енергетских менаџера, закључио је министар Антић.

Г.Триван: Рачунамо на домаћу науку и домаћу памет

Министар за заштиту животне средине Горан Триван, до недавно на функцији градског секретара за ту област, подсетио је да су професори и истраживачи Машинског факултета у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животне средине Града Београда успешно реализовали један од највећих пројеката у Европи у  области  управљања комуналним отпадом. Пројекат је добио похвале представника Светске банке и других европских организација, који су истакли да у Европи не постоји тако добро осмишљен пројекат у тој области, истакао је министар Триван.

Напомињући да Србију у наредниом периоду  очекују важни пројекти у области заштите животне средине, он је рекао да Министарство, којим руководи, озбиљно рачуна на домаћу науку и истраживаче. Већ наредне године, Министарство ће бити у прилици да из свог буџета издвоји средства за финансирање низа пројеката који су Србији неопходни, нагласио је Триван, упутивши посебне четитке проф. др Александру Јововићу.

В. Поповић: Изврсност и релеватност, традиција и будућност

Образовање инжењера је оно чему сви у Србији треба да тежимо, рекао је државни секретар у Министарству просвете,науке и технолошког развоја, др Владимир Поповић. Према његовим речима инжењерско занимање је занимање будућности и зато је је неопходно да студијски програми прате савремени технолошки развој у свету. С тим у вези, наставио је, када говоримо о Машинском факултету, треба нагласити да су изврсност и релеватност за наше друштво њгове две главне одреднице у којима са још неколико институција предњачи у односу на друге факултете.

С друге стране, друге две кључне речи су понос и традиција, а уверен сам да  и реч будућност на најбољи начин одсликава оно што ће Машински факултет дати својој држави и свом универзитету, нагласио је Поповић.

Г. Весић:  МФ присутан и у пројектима главног града

Градски менаџер Горан Весић, који је примио Захвалницу Машинског факултета, нагласио је да су везе града Београда и Машинског факултета нераскидиве, те да је тај факултет свакодневно присутан у пројектима главног града.

Хвала вам и на доприносу који сте дали и за развој Научно тенолошког парка у Београду, где су данас 54 компаније и више од 560 стручњака, а све то је по моделу инкубатора који је развио Машински факултет,  истакао је градски менаџер. Он је поручио да ће Град Београд уређењем платоа испред  Машинског факултета дати свој допринос прослави јубилеја 70-годишњице Машинског факултета.

 

Ж. Тешић: Нови пројектни циклус важан за развој науке

Проректор за науку, иновације и трансфер технологије Универзитета у Београду Живослав Тешић подсетио је да Универзиет у Београду у свом саставу има 31 факултет, 11 научних института, 11 научних центара, универзитетску библиотеку, седам хиљада запослених и 100 хиљада студената.

Годинама се трудимо да УБ буде национални универзиет, међутим, време нас је прегазило и ми смо данас интернационални универзитет, који је на Шангајској листи рангиран међу 300 најбољих универзитета у свету, нагласио је  Тешић напомињући да то није успех једног или два факулета, него свих факултета који су у саставу БУ, међу којима значајно место заузима управо Машински факултет.

Универзитет је спреман и отворен за промене које намећу глобална кретања у образовању. С тим у вези, наставио је, нови пројектни циклус, који се очекује до краја године, је од изузетне важности јер ће омогућити даљи развој образовања и науке у Србији, закључио је Тешић.

Награде и похвале за најбоље међу најбољима

Свечана академија била  прилика да се јавности представе најзначајнији резултати, најбољи студенти МФ и најуспешнији студентски пројекти.

Продекан за наставу МФ, проф. др Љубодраг Тановић уручио је похвалнице и пригодне поклоне студенту генерације Ђорђу Петковићу, мастер инжењеру машинства у области термоенергетике, као и најбољим студентима на основним академским студијама – Милани Шумарац и Марку Вегу.

Громким аплаузом поздрављен је велики успех студената бродоградње МФ, који су  на престижном Хидроконтест такмичењу  у Сан Тропеу, у конкуренцији 22 студентска тима освојили друго и треће место у две такмичачрске дисциплине. С великим симпатијама поздрављени су и чланови тима „Друмска стрела“ који већ седам година успешно прдстављају БУ и Србију на међународним Формула студент такмичењима.

Свечаности обележавања Дана МФ  присуствовали су и декани Машинских факултета из Новог Сада, Ниша, Крагујевца, Краљева, Подгорице, Сарајева, Источног Сарајева и Бања Луке, као и и бројне друге угледне званице из земље и иностранства.

(Извор: Машински факултет)

Н. Поповић: Дигитализација и образовање приоритети Владе Србије

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Влада Србије различитим мерама стимулише развој иновационог и технолошког екосистема у Србији, како би наша земља, користећи платформу Индустрија 4.0, постала технолошки лидер у региону, изјавио је министар за иновације и технолошки развој др Ненад Поповић, на панелу који је на тему дигитализације индустрије у Србији одржан на Машинском факултету Београду.

За индустрију 4.0, која подразумева дигитализацију производних процеса Србији су потребни инжењери 4.0. Зато је неопходно модернизовати програме образовања инжењера, нагласио је Поповић и додао да важну улогу у том процесу имају Машински факултет у Београду, али и други машински факултети у Србији. Јер, како је навео, без дигитализованог машинства и производних технологија није могућа ни дигитализација производних индустрија у Србији.

Влада Србије, како је рекао, предузима конкретне кораке на промовисању паметне индустријализације, која је базирана на знању као кључном ресурсу.  У том смислу, Србија је прва земља у региону која је именовала министра за иновације и технолошки развој. Основан је Савет за иновативно предузетништво и информационе технологије. До краја године биће формиран и Савет за дигиталну иновацију индустријских технологија. Такође у припреми је и формирање Центра технолошке компетативности за кибернетско-физичке производне системе Индустрија 4.0. као пилот пројекат за демонстрацију тог новог развојног концепта.

Оно што је посебно важно, истакао је он, почетком наредне године планирано је формирање првог националног хаба за дигиталну иновацију индустријских технологија, који би обухватио четири водећа државна универзитета у Србији на којима постоје  машински факултети. То је, према његовим речима, наишло на подршку Института ЕУ за  иновације и технологију, чији су представници на недавном састанку у Будимпешти исказали спремност да раде на покретању локалних иновационих „хабова“ у Србији и на тај начин подрже изградњу иновационе и технолошке структуре и нашој земљи.

С тим у вези, Поповић је  указао и на важност развоја стратегије паметне специјализације. Ова Стратегија, како је рекао,  има за циљ да профилише српску економију као индустријску и дигиталну, засновану на знању.

Србија, како је рекао, треба да пронађе сопствени модел Индустрија 4.0, како би кроз оквир дигиталне иновације модернизовала своју индустрију и учинила је глобално конкурентном.  У том смислу, фокус Министарства за иновације биће на модерној индустрији и високотехнолошким секторима, где ће знање засновано на иновацијама омогућити стварање додате вредости. Желимо да учинимо Србију способном да кроз примену роботике, мехатронике, интелигентне производне аутоматизације, индустријског интернета, облак технологија и кибернетско-физичких производних система, пронађе простор у којем ће бити глобално конкурентна, закључио је министар Поповић.

У дискусији које је уследила оцењено је да је Индустрија 4.0 шанса коју Србија не би смела никако да пропусти, али је истовремено указано и на могућа оганичења која се односе пре свега на модернизацију образовања инжењера у Србији. Поред министра Поповића, у раду панела учествовали су и државни секретар у МПНТР, проф. др Владимир Поповић, проректор за међународну и међууниверзитетску сарадњу, проф. др Иванка Поповић, декан Факултета инжењерских наука у Крагујевцу, декани Машинских факултета у Нишу, Краљеву, Подгорици, Источном Сарајеву и Бања Луци, декани Електротехничког и Технолошко-метлуршког факултета Универзитета у Београду, директор Привредне коморе Београда, представници Министарства одбране и други истакнути стручњаци.

(Извор: Машински факултет)

Студенти МФ – Понос за будућност!

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Поводом Дана МФ приређен је свечани пријем за најбоље студенте у школској 2016/2017. години. За постигнуте резултате на основним и мастер студијама и просечну оцену изнад 9, похвале и пригодне награде ове године добило је 195 студената.

Најбољи међу најбољима су – студент генерације Ђорђе Петковић, мастер инжењер машинства – термоенергетика, са просечном оценом 9,93 на основним и 9,95 на мастер студијама. Ђорђе је такође понео титулу и најбољег на мастер студијама . Најбољи студенти на Основним академским студијама су Милана Шумарац и Марко Вег са просечном оценом 10.Студент генерације Универзитета у Београду са Машинског факултета је Милош Петрашиновић , који је у школској 2015/2016 години у року дипломирао на ОАС са оценом 10.

Ви сте понос Машинског факултета, а ваш успех важна порука за будућност Србије, поручио је, честитајући студентима, декан МФ, проф. др Радивоје Митровић. То значи, наставио је он, да сте ви она снага будућег развоја на коју могу да рачунају и Машински факултет, али и целокупна привреде наше земље.

Поздрављајући студенте, продекан за наставу МФ, проф. др Љубодград Тановић је рекао да су они нешто највредније што Машински факултет и Србија имају. Резултати које сте током школовања остварили у знању, вештинама, спорту и на другим пољима, дају нам за право да у вама видимо креаторе будућег економског развоја земље базираног на знању, пручио је студентима проф. Тановић пожелевши им успех у наставку школовања и професионалној каријери.

Како се постаје најбољи студент

Kако се постаје студент генерације, шта су највећи изазови и где себе виде даље, само су нека од питања које смо упутили Милани Шумарац, Марку Вегу и Ђорђу Петковићу – најбољим студентима у школској 2016/2017. години. Осим што су студенти генерације, заједничко им је и то што своје професионалне каријере желе да граде у Србији, као наставници и истраживачи на Машинском факултету.

Милана Шумарац је сада студент прве године мастер студија на смеру за аутоматско управљање. Награду доживљава првенствено као признање за уложен труд током основних академских студија, али и подстрек за даље школовање. Члан је Формула студент тима „Друмска стрела“. Искусто које је стекла кроз тај пројекат пуно јој је помогло и током студија. Друмска стрела ми је пружила могућност, не само да теоријска знања стечена током студија применим у пракси, него и да их проширим, подвлачи Милана.

И Марко Вег је на првој години мастера, али на смеру бродоградња. Награду такође доживља као велики подстрек. Машински факултет је иначе факултет где професори цене рад и труд студената. Увек су ту за нас, да нам помогну и подстакну нас да сами проналазимо решења за неки инжењерски проблем и на тај начин се усавршавамо. Марко након мастера планира да упише докторске студије и професионалну каријеру настави на Машинском факултету.

Студент генерације, Ђорђе Петковић сада већ, мастер инжењер машинства – термоенергетике, каже да му је драго због награде јер је тонајбоља потврда за уложен труд. Током студија се нисам пуно оптерећивао оценама, више ми је било важно да у року положим испите, мада сам увек био међу најбољим студентима, истиче Ђорђе. Ове године уписује докторске студије, а након тога жеља му је да се бави научним радом на Машинском факултету.

Једно је сигруно, до успеха се не долази преко ноћи. Међутим, поред великог труда и љубав према науци има одлучујућу улогу… Барем за оне који желе да померају границе…

(Извор: Машински факултет)

Свечана седница Савета МФ – Признања и захвалнице за нове и старе „Машинце“

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Програм обележавања 69-годишњице Машинског факултета почео је Свечаном седницом Савета МФ у оквиру које је приређен свечани испраћај у  пензију угледних професора, стручних сарадника и службеника. Запосленима који прослављају 40, 30, 20 и 10 година рада на Факултету уручени су пригодни поклони и признања за сталност у раду. Професорима који су стварали традицију МФ уручене су посебне захвалнице, а инжењерима који су дипломирали давне 1967. године – Златне дипломе.

Дан факултета је прилика и да се подсетимо резултата остварених током протекле године, рекао је председник Савета МФ, проф. др Александар Јововић. Као најзначајнију одлуку Савета издвојио је усвајање Стратегије обезбеђења калитета МФ, која, како је навео, треба да обезбеди највише академске стандарде и стицање знања и вештина у складу са потребама друштва и пројектованим наионалним развојем. Осим тога,  донета је и одлука о укључивању МФ у унапређење рада и развоја Завода за физику Универзитета у Београду што је од фундаменталног значаја за образовање студента, нагласио је проф. Јововић.

О квалитету наставе и  оствареним резултатима, између осталог, говори и велики број уџбеника и наставних публикација које је Машински факултет издао током ове године, рекао је декан МФ, проф. др Радивоје Митровић.  У том смислу, наставио је, Дан факултета је прави тренутак да се кроз остварене резултате на најбољи могући начин промовише инжењерство посебно међу младима, који су потенцијални студенти  МФ.

У веома надахнутим говорима, најближи сарадници проф. др Момчила Дуњића,  проф. др Драгомира Зековића, проф. др Слободана Јарамаза, проф. др Драгана Милутиновића, проф. др Златка Петровића и проф. др Миодрага Стоименова, који ове године одлазе у пензију, посебно су истакли научно-истраживачки рад угледних професора, који је у великој мери допринео подизању угледа МФ.

Уз професоре, име Машинског факултета, деценијама уназад, градили су и други запослени у настави и стручним службама. Међу њима су мр Драгиша Скоко, дипл.маш.инг., техничар на Катедри за опште машинске конструкције, дипл.маш.инг. Жарко Чабела, технички сарадник у Заводу за пољопирвредно машинство, маш.инг. Драган Мандић, техничар на Катедри за моторна возила и Азис Јашари, радник службе одржавања МФ.

У знак захвалности и поштовања, професорима који су, како је истакнуто,  деценијама својим педагошким и истраживачким радом градили институцију Машинског факултета, декан МФ уручио је пригодне захвалнице. За већину “златних дипломаца” сусрет са Факултетом на којем су пре 50 година стасали и као људи и као стручњаци, био је веома емотиван. Евоциране су успомене из “оних” дана, преричаване анегоде, али изнад свега преовладало је осећање задовољства што су носиоци Златне дипломе Машинског факултета.

Bажна сарадња с привредом

Машински факултет је увек пратио потребе привреде Србије која је његово природно оркужење – образовно, научно и пословно. И поред тешког периода за привреду у Србији, последњих деценија, сарадња са привредом и другим институцијама и данас је један од најважнијих приоритета МФ. на Свечаној седници Савета МФ одржаној у петак, уручене су плакете и захвалнице министарствима, компанијама и појединцима који су својим донацијама и сарадњом у протеклој години највише допринели развоју машинства и Машинског факултета у целини.

Машински факултет негује вишедеценијску сарадњу са привредом, државним установама, министарствима на различите начине као основни вид комерцијализације знања, чији је основни циљ унапређење истраживачког рада  за потребе развоја привреде и наше земље , рекао је председник Савета МФ, проф. др Александар Јовивић поздрављајући добитнике овогодишњег признања МФ.

Ваши дарови доброчинства и заједнички подухвати  заиста су од изузетног значаја за Машински факултет, истакао је декан МФ, проф. др Радивоје Митровић. С обзиром на то, додао је, да МФ за своје материјалне трошкове од државе добија између 14 и 22 процента, а да све остало мора да заради, сарадња са привредом је императив. Изразивши уверење да је заједнички рад на пројектима који би доносили зараду и Факултету и компанијама могућ и у садашним условима у земљи, декан МФ је посебно нагласио важност разговора о даљем унапређењу сарадње науке и привреде, а на добробит државе и друштва у целини.

Плакете Машинског факултета добили су Министарство одбране РС, Bureau Veritas Marine из Белгије и  Бродоградилиште Вахали из Засавице код Сремске Миторовице. Међу добитницима захвалнице МФ су привредно друштво ЕНЕЛ ДОО Валјево, привредно друштво DANFOSS DOO, Милановић инжењеринг ДОО из Крагујевца, АД „ГОША“ – Фабрика опреме и машина из Смедеревске Паланке.

Такође, захвалнице су добили и  привредно друштво ДОО Словас из Чачка, ЈП ЕПС – Огранак ТЕНТ и Огранак ТЕНТ Б – Уше, Лабораторија ЦИАХ МФ, ЈКП Паркинг сервис Београд,  АД ППТ-НАМЕНСКА АД из Трстеника, АРГО НАВИС из Новог Сада, БГ пласт ДОО из Београда и др.

Међу појединцима који су добили захвалнице МФ је директор продаје у немачкој компанији IKA – WERKE, проф. др Стеван Станковски са Факултета техничких наука у Новом Саду, директор Привредне коморе Београда Миливоје Милетић, као и наши прослављени спортисти, некадашњи студенти МФ, мајстор каратеа Драгољуб Кочовић и мајстор џудоа Вук Рашовић.

(Извор: Машински факултет)