Индустрија 4.0 и дигитализација су кључне речи 21. века на глобалном нивоу, али и један од највећих изазова, пре свега, за земље у развоју, које теже да убрзано унапреде своје економије и сустигну развијене земље. Међутим, дигитализација захтева радикалне промене бизнис модела, паметну специјализацију и врхунска инжењерска знања. Зато на изради нове „мапе пута“ Србије, која се темељи на концепту Индустрија 4.0 и где развој иновативних производних индустрија има централно место, морају заједно да раде – држава, наука и привреда. Ово је основна порука, дванаестог по реду, панела о новој индустријализацији Србије, који је 26. октобра одржан на Машинском факултету у Београду.
Скуп је уприличен у оквиру обележавања 70-годишњице Машинског факултета, а у његовом раду учествовали су представници ресорних министарстава у Влади РС, Привредне коморе Србије и декани машинских факултета у Србији и региону.
Учеснике је поздравио декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић који је нагласио да је веома важно да академска заједница има активан однос према ономе што се у свету тренутно дешава. „Веома је важно да разумемо концепт Индустрија 4.0, и сходно томе преузмемо активну улогу у артикулисању нове индустријске политике земље, која је један од кључних предуслова за затварање Поглавља 20 (индустријска политика и предузетништво) у процесу преговора за приступање Србије Евопској унији, рекао је проф. Митровић. То значи, додао је, да машински и други технички факултети, као активни учесници тог процеса морају да договоре како да своје наставне и студијске програме прилагоде захтевима новог времена.
Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја, Саша Лазовић је рекао да је Влада Србија посвећена процесу дигитализације.“Јасно је да ми као држава морамо да стврамо такве оквире који ће оснажити институције. То и чинимо. Предлог Закона о Фонду за науку кроз који ће се финансирати компетитивни пројектни позиви је завршен. У новембру се очекује и предлог Закона о научноистраживачком раду. Желимо реформу комплетног научног система и већу релевантност пројектних позива, односно већи утицај резултата истраживања на привреду и друштво“, закључио је Лазовић.
Проф. др Драган Ђуричин са Економског факултета у Београду каже да Србија са Индустријом 4.0 добија квантни скок могућности. Највећи проблем привреде Србије је аутпут геп, односно недовољан ниво привредне активности. Нова визија индустријализације привреде, како каже, претпоставља промену контекста и начин размишљања, који, поред макроекономске перспективе, уводи и перспективу привредних субјеката. Реч је о тзв. хетеродоксном моделу који повезује индустријске политике у секторима размењивих производа и услуга са кључним макроекономским политикама (монетарном и фискалном). „Суштина нове економске политике је комбиновање видљиве руке државе и невидљиве руке тржишта, уместо тржишног фундаментализма. У секторима са перманентном конкурентском предношћу апсолутни приоритети за индустријске политике су информационо-комуникационе технологије и инфраструктура, јер не захтевају капитална улагања, него улагања у науку и образовање, а ту можемо да постигнемо најбрже резултате“, истакао је, између осталог, проф. Ђуричин.
„Производња је била и остала база за ширење концепта Индустрија 4.0“, рекао је проф. др Видосав Мајсторовић са Машинског факултета, један од оснивача Међународне конференције УСА-ЕУ-Јапан-Аустралија-Србија/ Технолошки самит, која се бави питањима индустријског развоја заснованом управо на овом моделу. Један од основних закључака овогодишњег, трећег по реду, самита је да Србија, с обзиром на потенцијале и ресурсе, своју стратегију индустријског развоја може заснивати на развоју малих и средњих предузећа који ће бити носиоци концепта Индустрије 4.0 у реалној економији. Наредна, четврта конференција, која ће бити одржана од 3. до 6. јуна наредне године, бавиће се такође концептом Индустрија 4.0, а тежиште ће бити на Internet of Things у производњи.
Србија је прва земља ван Европске уније која је самостално ушла у процес паметне специјализације, односно креирање стратегије која ће донети економију базирану на знању и иновацијама. „Сигнал је дала Европска комисија након сагледавања напретка Србије у приступним преговорима у оквиру Поглавља 20, сугеришући да нова индустријска политика мора да обухвати и паметну специјализацију, рекао је саветник председника Привредне коморе Србије Михајло Весовић. Према његовим речима, суштина паметне специјализације је да идентификује компаративне предности и потенцијале у одређеним приоритетним секторима, а да се тиме кроз јачање иновационог капацитета, технолошку или другу специјализацију, остварује препознатљивост и место на глобалном тржишту и јача конкурентност економије.
(Извор: Машински факултет)