Интервју: Проф. Ненад Губељак, Машински факултет у Марибору
Глобална потражња за енергијом је довела до изградње бројних и врло дугачких нафтовода и гасовода већег пречника, који раде на већим притисцима и који су израђени од нове класе материјала повишене чврстоће. Међутим, на сигурност цевовода (да ли ће у неком тренутку доћи до пуцања цеви и коју штету ће том приликом проузроковати) и даље утичу многобројни фактори, а највише механичка својства материјала од којих су направљене. О томе да ли постоји поуздан начин да се утврди да ли су та својства добра за несметан рад цевовода, разговарали смо са проф. др Ненадом Губељаком, редовним професором Машинског факултета Универзитета у Марибору, који води Катедру за механику и руководи Лабораторијом за испитивање машинских елемената и конструкција.
Повод за раговор са проф. Губељаком је патент “Pipe-ring testing” којег је заједно са проф. др Јуријем Матвиенком из Руске академије наука патентирао у Руској Федерацији и којег је представио током уводног предавања на тему интегритета цевовода током 22. Европске конфренције о лому која је недавно одржана у Београду.
“За интегритет цевовода, односно обезбеђење поузданог коришћења цевовода без опасности по хаварију, кључно је испитивање механичких својства изрђених цеви које се на терену уграђују. Проблем је што се савијањем плоча у цев мењају механичке особине, а исте треба утврдити из добављених скевенци. Решавање ове проблематике помоћу новог узорка је релативно нова тема, која је актуелизована у време када се размишљало о изградњи гасовода “Источни лук”( од Словачке, преко Мађарске и Румуније до Бугарске), истакао је проф. Губељак. Патент, како је објаснио, функционише на тај начин што се цев пресече у ширини и тај прстен се зареже и стави на хидрауличну пресу која , према његовим речима, на терену може бити веома једноставна. “На тај начин, када под притиском пресе на прстену цеви настане прсилина која расте, а на онову тога може се лако проверити каква је отпорност материјала на раст те прслине.”
фото: Pixabay
Развој нових материјала, према речима проф. Губељака, доноси нове изазове у области механике лома И интегритета конструкција. “Комбиновањем механичких својстава материјала, отварају се нове могућности и изазови да се повећа ломна отпорност материјала. Један од изазова се односи на замор материјала, а други је окренут процени граничне носивости, што заправо значи, коначном лому. Истраживачима је циљ да развију такве комбинације материјала, чија ће примена омогућити да, уколико дође до преоптерећења конструкције, можемо голим оком уочити да се нешто лоше догађа. То значи, да нови материјали морају да буду такви да деформацијама које су видљиве упозоравју на могући лом, како би се правовремено зауставило коришћење неке конструкције”, указао је наш саговорник.
Осврнувши се на управо завршену конференцију о лому, он је посебно указао на значај таквих скупова, пре свега, за младе истраживаче. „Овакав догађај је важан за сваку земљу. Посебно ме радује што сваки пут видим све више младих, нових лица… То значи се отвара простор за даљи развој механике лома као научне дисциплине. С друге стране, овакви скупови су прилика за размену знања и искустава истраживача из различитих земаља. Конкретно, Лабораторија за испитивање материјала и конструкције, којом руководим сарађује са више од десет лабораторија у целој Европи и САД. Такође, имамо и заједничке публиковане радове са колегама из Аустрије, Белгије, Немачке, САД. Велике Британије… И управо то, на најбољи начин показује да је свет повезан, да се знања и искустава размењују и да свако од нас доприноси један мали део развоју нечему што је ново и другачије“, закључио је на крају проф. Губељак.