Након трагедије у Ђенови, где је због пада моста смртно страдало више од 40 људи, у стручној јавности је, осим питања одговорности и улоге људског фактора, отворено и оно суштинско питање – како спречити катастрофалне ломове на конструкцијама, који могу да доведу до несагледивих последица.
Проблем механике лома и интегритета конструкција централна је тема и 22. Европске конференције о лому која ће се одржати од 27. до 31. августа у београдском хотелу „Метропол“. Скуп организује Друштво за интегритет и век конструкција „Проф. др Стојан Седмак“ у сарадњи и под покровитељством Европског удружења за интегритет конструкција (ESIS).
Више од 500 учесника из целог света разматраће све важне аспекте механике лома и интегритета конструкција, а током конференције биће одржано и низ мини-симпозијума на најактуелније теме из области, истакао је организатор скупа, проф. др Александар Седмак са Машинског факултета у Београду. Посебно се издваја мини-симпозијум о водоничној кртости у оквиру којег ће око 50 најеминентнијих светских стручњака расправљати о том, најзначајнијем проблему корозионог лома.
Да би се избегли неочекивани и често катастрофални ломови и сачувао интегритет конструкција потребне су одговарајуће експерименталне и теоријске анализе, подржане моделирањем и нумеричком анализом. Могућност отказа конструкције у раду се не може занемарити, како то пракса показује. Поступци, развијени на основу механике лома, омогућавају да се предвиди понашање прслине у процесу лома и да се оцени сигурност и поузданост конструкције при оптерећењу у радним условима.
Најновији истраживачки правци и резултати у области механике лома и интегритета конструкција биће представљени у пленарим предавањима водећих светских стручњака. Међу њима се издваја име проф. Џејмса Рајса из САД, који је пре 50 година формулисао један од најважнијих параметара механике лома, тзв. J-integral. Проф. Рајс се већ деценијама уназад бави изузетно интересантним темама везаним за геомеханику, леднике, земљотресе и свим другим битним аспектима у вези лома, о чему ће говорити током свог уводног предавања.
Међу осталим уводничарима су и проф. Јоши Хонг из Кине, Уве Зербст и Мајнхард Куна из Немачке, Јонгганг Хуанг и Роберт Ричи из САД, Вилијам Куртин из Швајцарске, Taкaјуки Китамура из Јапана, Дражан Козак из Хрватске, Ненад Губељак из Словеније, као и представник Србије, проф. др Јово Јарић. Током скупа биће истакнута и улога домаћих великана у области грађевинарства, aкадемика Бранка Жежеља и Николе Хајдина, као и проф. др Младена Берковића, пионира у области нумериких метода, не само у Србији, него и у свету.
Летња школа механике лома у знаку J-integralа
Конференцији, као њен саставни део, претходи „Летња школа механике лома“. Скуп ће бити одржан 25. и 26. августа на Машинском факултету у Београду. Главни уводничар биће проф. Џејмс Рајс, који ће одржати предавање поводом 50-годишњице његовог рада на тему J-integralа. Веома смо поносни што се проф. Рајс, који иначе не гостује често на мећународним скуповима, одазвао позиву да буде гост конференције у Београду, истакао је проф. Седмак.
Случајно или не, додао је, те 1968. године је први пут у региону уведен појам прслина и направљен искорак ка механици лома, у магистарском раду проф. др Стојана Седмака, а под менторством Николе Хајдина. Неколико година касније, проф. Седмак је ударио темеље Механици лома, својим докторатом, под менторством хероине српског машинства и првог доктора наука на МФ, проф. др Косаре Јојић. Да бисмо заокружили целину кључних доприноса механици лома у Србији треба поменути и име проф. др Александра Радовића, који је био металург светске класе, нагласио је наш саговорник.
После 26 година у Србији
Европска конференција о лому, која се, први пут, после 26 година одржава у Србији, је изузетно значајн скуп не само за нашу земљу, него и за регион у целини. Крајем 80-тих, некадашња Југославија је добила организацију 9. конференције о лому, која је требало да се одржи 1992. године у Дубровнику. Због објективних околности и ратних дешавања скуп је уз помоћ Европског центра за мир и развој (ЕCPD), одржан у Варни и Бугарској. У условима санкција, без компјутера и интернета, организација конференције била је „немогућа мисија“, коју су спровели проф. др Стојан Седмак, и извршни директор ЕCPD, Негослав Остојић.
После 26 година, ово је први пут, да се Европска конференција о лому одржава у овом региону. Томе је у великој мери допринела улога Србије у ESIS, истакао је проф. Александар Седмак, који је један од потпредседника тог удружења. Поред њега у Извршном комитету су и председница Лесли Банкс Силс из Израела и други потпредседник Франческо Јаковело. Руководећи тим у овом саставу, уз подршку осталих чланова (Валери Шљаников, Жилијан Женг, Бепе Феро, Пер Штале, према речима нашег саговорника, последњих година постигао је изузетне резултате. О томе најбоље говори организација веома успешних конференција – Казањ у Русији 2012. са више 450 учесника, Трондхејм у Норвешкој 2014. са 550, Катанија 2016. са 650 учесника, а сада и у Београду, где се очекује више око 550 учесника, закључио је проф. Седмак.
Организацију 22. Европске конференције о лому финансијски су подржали Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС, ЕПС и други спонзори (Rumul, Messer, Sobriety), а велику подршку пружио је и Машински факултет у Београду, који је коорганизатор Летње школе механике лома.
(Извор: Машински факултет)