Убрзан развој дититалних технологија доводи до великих промена у свим сферама друштва, посебно у пословном свету. „У време када дигиталне иновације постају предуслов за опстанак на тржишту или покретање бизниза, они који нису спремни да иновирају и да се прилагођавају, односно мењају традиционалне моделе пословања имају веома мале шансе за опстанак“, поручио је мр Александар Стојадиновић, извршни директор за операције (COO) у Банци Intesa Београд.
Говорећи студентима Машинског факултета на тему „Дигиталне иновације – трансформација производње и креирање нових пословних модела“, господин Стојадиновић се посебно осврнуо на то како дигитални бизнис, кроз коришћење интернета као основног канала пословања, ствара додатну вредност и води до развоја пословања и профита .
Дигитални бизнис, истакао је, подразумева нове моделе пословања, производње, услуга, тржишта и брзорастућих пословних сектора који је темеље на дигиталној технологији. Другим речима, обједињује знања, иновације и информације. Млади би морали још током студија да размишљају о својој каријери и најбоље би било да развијају свој бизнис. Зато је важно да поред теоријских знања стичу и практично искуство кроз различите пројекте и уче језик пословне комуникације, који ће им омогућити брз старт каријере.
„Доступност технологија, рачунарских ресурса и телекомуникација омогућавају заиста снажну модернизацију пословања, али и потпуну трансформацију пословних модела и начина на који зарађују“, нагласио је он.
Када је реч о дигитализацији чији је циљ побољшање пословних процеса, господин Стојадиновић је указао на чињеницу да је велики број компанија, увео мобилне апликације које олакшавају корисницима приступ производима или услугама, убрзавају га и оптимизују дигитално пословање. С друге стране, нагласио је, коришћење друштвених мрежа, mobile i cloud computing, Big Data, IoT и осталих технологија, омогућава мењање пословних модела и процеса, као и односа с купцима.
Нови пословни модели темеље се на прикупљању података, њиховој обради и креирању информација које доносе велику вредност за корисника, а оптимално корисничко искуство и правила дигиталних пословних модела стварају додатну вредност и чине пословни модел успешним.
Овај стручњак, наводи пример Убера, који је почео као стартап, а данас је једна од водећих посредничких апликација која корисника ставља на прво место и нуди повезивање људи којима је потребан превоз од тачке А до тачке Б и власнике приватних аутомобила који су спремни да их превезу. Такође, Booking.com нема ни један хотел, једина инвестиција су му сервери и рачунари, али то му не смета да оствари добру зараду. С друге стране, наставио је, имамо Caterpillar – произвођача грађевинске механизације који је направио своју платформу која омогућава повезивање крајњих корисника, дилера и других произвођача који праве додатке за њихову опрему…
Овакав дигитални пословни модел се назива модел платформе. Он омогућава глобално повезивње и дељење података, што је веома значајно за мала и средња предузећа. Оно о чему се данас размишља и где постоји потенцијал је block chain platform – систем који омогућава да се послује без посредника.
„То су, међутим, сложени модели. У настојању да иновирамо може се поћи и од једноставнијих идеја, као што је Еnergy Fuel Booster компанија код које можете да наручите да вам гориво сипају на паркингу. Ово је врло једноставан пример, али релевантан за начин на који можемо да смишљамо своје стратегије и своје пословне моделе. Спектар могућности је огроман и не треба бринути о конкуренцији, јер постоји довољно модела да свако направи сопствени бизнис“, нагласио је господин Стојадиновић.
О предавачу
Александар Стојадиновић је дипл. маш. инж., а банци Intesa Београд руководи сектором који обухвата информационе технологије, банкарске операције, платни промет и безбедност. Пре банке Intesa радио је у Eurobanci Београд одакле је једно време руководио и ИТ операцијама у Bancpost банци у Румунији.
Руководио је и IT операцијама у Комерцијалној банци где је дошао са позиције директора у компанији Памет са седиштем у Београду и централом у Сан Франциску одакле је руководио софтверским имплементацијама примарно за клијенте у САД.
Господин Стојадиновић има звање магистра техничких наука које је стекао на Машинском факултету у Београду где је и радио првих 5 година своје каријере.
(Извор: Машински факултет)