Програм Индустрија 4.0 једна је од централних тема о којој је било речи на годишњем заседању Међународне академије за производно инжењерство (CIRP) у Паризу. Чланови водеће светске инжењерске организације за истраживања у области производног машинства, пружили су пуну поршку активностима Србије да се и простор Западног Балкана индустријализује на начин како се то већ увелико ради у великом броју земљама – користећи нове приступе и нове технологије.
Комитет ЦИРП-а који се бави анализом и одобравањем научних конференција и стручних скупова, подржао је Међународну конференцију САД-ЕУ-Јапан-Србија/Технолошки самит коју од 2016. године организује Машински факултет у Београду и у чијем је фокусу Индустрија 4.0. „Србија је мапирана као једна од земаља, а МФ као један од центара, на простору Западног Балкана који континуирано и систематски организују научне и стручне скупове на ту тему, истакао је проф. др Видосав Мајсторовић, који је као једини редовни члан ЦИРП-А из региона учествовао на заседању те организације.
Проф. Мајсторовић је представио резултате прошлогодишње конференције која се бавила питањима производње тзв. смарт производа и најавио план овогодишњег, трећег по реду, технолошког самита који ће бити посвећен примени модела Индустрија 4.0 у малим и средњим предузећима. Такоће је представио и рад који се односи на нове моделе и прилазе одржавања у концепту 4.0.
„Закључено је да континурано организовање оваквих скупова за Србију представља један од добрих праваца када је реч о Индустрији 4.0. Истовремено нам је сугерисано да у конференцију укључимо и што већи број младих истраживача који се баве том облашћу, као и предузећа која би своје пословање требало полако да преводе на концепт Индустрија 4.0“, навео је наш саговорник. Чињеница да ће на Конференцији и ове године учествовати око 15-так еминентних колега, чланова ЦИРП-а, из САД, Европе, Јапана, а по први пут и из Аустралије, набоље говори о подршци те организације нашој земљи.
Програм Индустрија 4.0 постао светски програм. После Немачке и САД, Јапан, Јужна Кореја, Кина, Тајван, Малезија и друге земље доносе своје програме индустријског развоја заснованог на тзв. internet of things, што подразумева умрежавање производних процеса и коришћење cloud i интернет технологије. У ЕУ, 14 од укупно 27 чланица, дефинисало је националне програме за Индустрију 4.0.
У почетку усмерен на индустрију, овај концепт се временом проширио и на услуге, фармацеутску индустрију, образовање… Према речима проф. Мајсторовића у ЦИРП-у се већ увелико размишља о допуни програма инжењерског образовања за Индустрију 4.0. То је била прилика да истакнем пример МФ који, сагласно концепту Индустрија 4.0, као посебан студијски програм од ове године уводи ОАС – ИТ у машинству, рекао је наш саговорник, напомињући да ће у наредном периоду активности бити усмерене и на обезбеђивање лабораторијског простора за развој и практичну демонстрацију Индустрије 4.0.
„City production“ и Фабрике у космосу
Друга топ-тема о којој је ЦИРП дискутовао односила се на сајбер-физичку производњу и концепт „city production“. Сајбер-физичка производња је нови концепт аутоматизације машина, процеса и управљања машинама на бази „виртуелног клона“, објаснио је проф. Мајсторовић. Примера ради, наставио је, раније смо у аутомобилској индустрији имали фазе: прототип -„нулта серија“ а – испитивање, па тек онда редовну производњу. Данас није потребан физички модел аутомобила који се испитује. Пројектовање, моделовање, симулација и испитавање раде се у виртуелном свету, а први произведен комад аутомобила, одн. „виртуелни клон“, одмах иде купцу.
Концепт „city production“ који подразумева изградњу погона са сајбер-физичком производњом у стамбеним насељима, разматран је по први пут и добио је подршку већине чланова ЦИРП-а. Једностановно, додао је проф. Мајсторовић, технолошки развој је омогућио управљање и контролу буке, вибрација, загађења и више нема потребе да се фабрике праве килиометрима удаљене од центра града где не постоји потребна инфраструктура што битно поскупљује процес производње.
ЦИПР је по први пут разматрао и могућност производње у свемиру. Фабрике у космосу су нова ствар која, како је истакнуто, отвара безграничне могућности везане за различите ствари. Тај концепт се не доводи у питање, а акценат је стављен на решавање питања како то све направити, реализовати и управљати производњом у безтежинском простору. Уверен сам да ће првих размишљања на ту тему бити већ следеће године, рекао је проф. Мајсторовић.
Током заседања је одржан је и низ научно-техничких комитета ЦИРП-а који обухватају различите области производног машинства, као што су машине, технолошки системи, пројектовање, прецизно инжењерство, квалитет обрађених површина, адитивна производња, оптимизација процеса обраде и сл.
ЦИРП је најугледнија инжењерска организација за истраживања у области производног машинства у свету. Чини је 210 чланова из најразвијенијих земаља света – Северне Америке, Европе, Далеког Истока. Чланство се бира искључиво на основу научних критеријума. Сарадња за једном таквом организацијом је веома значајна, јер омогућава увид у најновије трендове у области производног инжењерства, закључио је на крају професор Мајсторовић.
(Извор: Машински факултет)