Када се крајем децембра појавила на Машинском факултету у Београду, где је одржала бриљантно предавање „Нестабилност Сафман-Тејлора“, др Драга Пихлер Пузовић са Универзитета у Манчестеру, никог није оставила равнодушним. О позитивним утисцима које је изазвало излагање наше младе научнице, најбоље говори изјава академика, проф. др Владана Ђорђевића „да би на Машинском факултету као обичај требало увести Новогодишње предавање Драге Пихлер Пузовић“, сликовито је описао проф. др Милан Лечић, шеф Катедре за механику флуида, која је и организавала предавање.
Захваливши се на лепим речима, гошћа МФ, скромно каже да је више него почаствована срдачним пријемом и кроз осмех поручује да ће сигурно доћи и наредне године. Београд је мој родни град, а новогодишњи празници су једина прилика за породично окупљање, које никако не пропуштамо.
Доктор наука, Драга Пихлер Пузовић, тренутно ради на Универзиету у Манчестеру као доцент на Катедри за флуиде и меку материју у оквиру Манчестерског центра за нелинеарну динамику Факултета за физику и астрономију. Њена научна интересовања усмерена су на теоретска, нумеричка и експериментална истраживања из области нестабилности у системима са флуидно-структурним интеракцијама, физике формирања шара и метаматеријала. Иако има свега тридесет две године, иза себе има велики број веома запажених научних радова.
Рођена је Београђанка. Стицајем околности, од своје девете године живела је и школовала се у Москви, где је 2007. године дипломирала на Механичко-математичком факултету Универзитета Ломоносов. Докторирала је 2011. године на Универзитету Кембриџ, код професора, академика Тимотија Педлија, на тему Нестабилности колапсибилних канала. С обзиром, да се школовала у иностранству и да није имала искуства са високим образовањем у Србији, веома је пријатно изненађена оним што је видела на Машинском факултету, посебно у лаборторијама за примењену механику флуида Катедре за хидрауличне машине и енергетске системе.
Веома ме је обрадовало сазнање да на МФ, где су флуиди само једна од области које се изучавају, велики број људи ради веома занимљива истраживања. С друге стране, наставила је, посебно сам пријатно изненађена заинтересованошћу студената, који су у великом броју присуствовали мом предавању. Било ми је драго што видим младе људе који желе да раде на темама које су сличне неким мојим интересовањима.
Када је реч о евентуалној сарадњи са Машинском факултетом, наша саговорница каже да се дугорочно свакако може размишљати у правцу неких заједничких пројеката. Истраживања микрофлуидних струјања у микроканалима применом експерименталне методе микро ПИВ, на којима ради Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе МФ, а за која нисам знала да се раде и у Србији, свакако представљају један потенцијал за будућу сарадњу. Тим пре, додала је, што се и на Универзитету у Манчестеру ова област активно истражује.
За Машински факултет је значајно и то што ће Драга, која је већ постигла значајан успех и пред којом је сјајна каријера, анимирати своје колеге у Манчестеру да радове објављују у научном часопису МФ – FME Transactions, додао је проф. Лечић. То ће, према њетовим речима, у великој мери допринети бољем рејтингу часописа, који се од јула 2017. налази на Web of Science, Emerging Sources Citation Index (ESCI) листи Clarivate Analytics, најпрестижније институције за индексирање научних часописа у свету.
Такође, наставио је, разговарали смо и о могућности да др Пихлер Пузовић буде у Комисији за одбрану доктората на тему колапсибилних канала, на којем ради један од наших доктораната на Катедри. С друге стране, уколико би се створили услови, могли бисмо да организујемо и одлазак неког нашег докторанта у Манчестер, који би се након стручног усавршавања вратио и наставио да ради у Србији. Наравно, истакао је наш саговорник, било би најбоље када би се створили услови да се, сви образовани људи, који имају веома успешну каријеру у иностранству, врате у земљу и своја знања примењују у Србији.
На питање како је дошло до сарадње са др Пихлер Пузовић, проф. Лечић је рекао да је до тога дошло сасвим случајно, након што му је, ова млада научница, упутила електронско писмо и изразила жељу да се упозна са радом Катедре за механику флуида на МФ. Тако је дошао на идеју да том приликом одржи и предавање, што се, судећи према одјеку који је код публике изазвало, показало као пун погодак.
Катедра за механику флуида МФ има вишедеценијску традицију, коју су градили велика имена српске науке, попут академика, проф. Константина Вороњеца, оснивача катедре, проф. Саљникова , академика, проф. Владана Ђорђевића, и низ других блиставих професора. Зато данас, након свих година које су, како је рекао Б. Пекић, „појели скакавци“, наш главни задатак је да улажемо у младе који ће у духу те традиције границе науке о механици флуида и машинства уопште, померити далеко напред, закључио је проф. Лечић.
Феномен „снежних пахуља“ у служби науке
Иза назива предавања „Нестабилност Сафман-Тејлора“ отвара се занимљива прича о једном класичном примеру нелинеарног феномена у хидромеханици – када флуид мање вискозности измешта флуид веће вискозности који попуњава уски простор између две паралелне плоче, а површина између две течности лако губи стабилност. Резултат тога су комплексне шаре у облику прстију (у међународној литератури позната као прстенаста нестабилност), које подсећају на дендрите и пахуље снегa. Иако је визуелно веома привлачна, ова врста нестабилности је велики проблем у многим индустријским процесима, на пример током измештања нафте из бушотина за време фракинга. Стога је битно разумети механизме настајање ове нестабилности и истражити начине помоћу којих иста може да се контролише, нагласила је др Пухлер Пузовић.
Оно што нашу саговорницу посебно интересује јесте сам процес настајања шара и чињеница су те шаре сличне неким другим шарама које настају као резултат неких других физичких процеса у природи. Снежне пахуље или пак колоније бактерија настају и расту на сличан начин у одређеним режимима, као и шаре које се јављају при агрегацији честица у електромагнетним пољима. То значи, наставила је, да у природи постоје различити физички процеси и силе на које се могу применити сличне једначине, а крајња решења као резултат дају исте шаре.
Поред физике формирања шара, ова млада научница се бави и другим питањима нестабилности, као што је флуидноструктурна нестабилност која се дешава када је тзв. Рејнолдсов број мало већи, односно када у систему постоји нека инерција. Тренутно је фокусирана на истраживања у области метаматеријала – механичких материјала који у оквиру своје структуре имају структуру различитих димензија и где испитује због чега се због структура мањих димензија материјал у одређеним условима понаша другачије и које су то механичке силе које утичу на то понашање.
(Извор: Машински факултет)