Свечаном академијом „Изврсност сада и у свему“, Машински факултет Универзитета у Београду, обележио је 69 година постојања и 144 године високог образовања у области машинства у Србији.
Поздрављајући бројне госте, Декан МФ Радивоје Митровић је истакао да Машински факултет прославља два, за његов развој, важна датума – 1948.год. када се МФ извојио из Техничке велике школе и осамосталио, и 1873. год., када је, како је навео, у духу тадашње модернизације високошколског образовања уведен нови предмет – Механика и наука о машинама.
„Идуће године славимо велике јубилјеје- 70 година самосталног рада и 145 година високошколске наставе из области машинства. Кретања на глобалном плану намећу потребу да поново блиско сарађујемо са братским Електротехничким, и свим осталим факултетима Београдског универзитета, који је, што с поносом истичем, на прстижној Шангајској листи рангиран међу 300 најбољих универзитета у свету. Та сарадња је управо оно што нас чини овако успешним у високом образовању, јер једни од других учимо, стално се надопуњавамо и заједнички развијамо“, нагласио је проф. Митровић.
Н. Поповић: Грандиозни ресурс инжењерских знања
Честитајући запосленима и студентима Дан Факултета, министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић, иначе некадашњи студент МФ, рекао је да се са задовољством сећа времена када је, средином 80-тих година прошлог века, на катедри за производно машинство слушао предмете са „чудним називима“ попут Производне кибернетике, Компјутерски интегрисаних система, Индустријских робора, Компјутерске графике…
Тада смо први пут слушали и о вештачкој интелигенцији, што нам се чинило као далека будућност, коју можда, за свог живота, нећемо достићи, али данас је то врло актуелна тема, о којој, као министар, свакодневно разговарам са колгама из ЕУ, САД, Русије и Кине, нагласио је Поповић.
Ова авангардност, наставио је, није била само одлика катедре за производно машинство. Цео МФ тада је био водећа образовна и истраживачко-развојна институција тадашње Југославије и целог Балкана. Данас, са својих 24 катедри и усумерења МФ је грандиозни ресурс инжењерства и инжењерских знања Србије и целе југоисточне Европе, без којег је незамислив успешан развој привреде Србије и без којег индустријализација и концепт Индустрија 4.0 није могућа, закључио је министар Поповић.
А. Антић: Немерљив допринос развоју енергетике
Министар рударства и енергетике Александар Антић рекао је да са великим поштовањем стоји пред људима који су дали немерљив допринос развоју Србије у , како је навео, веома тешким, изазовним временима. Машински факултет и машинска струка, нагласио је, дала је огроман допринос развоју свих великих пројеката у Србији.
Могу слободно да кажем – да није било машинских инжењера, Машинског факултета, тешко да бисмо развили пројекте као што су Ђердап, ТЕНТ у Обреновцу, Костолац, Колубара и све оно што и данас представља кључни, капитални елемент електроенергетског система наше земље, рекао је Антић.
Нагласивши да нова енергетска политика Србије мора бити заснована на новим технологијама и технолошком искораку као одговору на изазове који, када је реч о успостављању енергетске ефикасности, очекују нашу земљу, он је изразио уверење да ће синергијом и заједничким радом, као и до сада, и ти изазови бити успешно решени. Први кораци у том правцу су већ направљени, а ја сам веома поносан што је управо на Машинском факултету успостављен Центар за обуку енергетских менаџера, закључио је министар Антић.
Г.Триван: Рачунамо на домаћу науку и домаћу памет
Министар за заштиту животне средине Горан Триван, до недавно на функцији градског секретара за ту област, подсетио је да су професори и истраживачи Машинског факултета у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животне средине Града Београда успешно реализовали један од највећих пројеката у Европи у области управљања комуналним отпадом. Пројекат је добио похвале представника Светске банке и других европских организација, који су истакли да у Европи не постоји тако добро осмишљен пројекат у тој области, истакао је министар Триван.
Напомињући да Србију у наредниом периоду очекују важни пројекти у области заштите животне средине, он је рекао да Министарство, којим руководи, озбиљно рачуна на домаћу науку и истраживаче. Већ наредне године, Министарство ће бити у прилици да из свог буџета издвоји средства за финансирање низа пројеката који су Србији неопходни, нагласио је Триван, упутивши посебне четитке проф. др Александру Јововићу.
В. Поповић: Изврсност и релеватност, традиција и будућност
Образовање инжењера је оно чему сви у Србији треба да тежимо, рекао је државни секретар у Министарству просвете,науке и технолошког развоја, др Владимир Поповић. Према његовим речима инжењерско занимање је занимање будућности и зато је је неопходно да студијски програми прате савремени технолошки развој у свету. С тим у вези, наставио је, када говоримо о Машинском факултету, треба нагласити да су изврсност и релеватност за наше друштво њгове две главне одреднице у којима са још неколико институција предњачи у односу на друге факултете.
С друге стране, друге две кључне речи су понос и традиција, а уверен сам да и реч будућност на најбољи начин одсликава оно што ће Машински факултет дати својој држави и свом универзитету, нагласио је Поповић.
Г. Весић: МФ присутан и у пројектима главног града
Градски менаџер Горан Весић, који је примио Захвалницу Машинског факултета, нагласио је да су везе града Београда и Машинског факултета нераскидиве, те да је тај факултет свакодневно присутан у пројектима главног града.
Хвала вам и на доприносу који сте дали и за развој Научно тенолошког парка у Београду, где су данас 54 компаније и више од 560 стручњака, а све то је по моделу инкубатора који је развио Машински факултет, истакао је градски менаџер. Он је поручио да ће Град Београд уређењем платоа испред Машинског факултета дати свој допринос прослави јубилеја 70-годишњице Машинског факултета.
Ж. Тешић: Нови пројектни циклус важан за развој науке
Проректор за науку, иновације и трансфер технологије Универзитета у Београду Живослав Тешић подсетио је да Универзиет у Београду у свом саставу има 31 факултет, 11 научних института, 11 научних центара, универзитетску библиотеку, седам хиљада запослених и 100 хиљада студената.
Годинама се трудимо да УБ буде национални универзиет, међутим, време нас је прегазило и ми смо данас интернационални универзитет, који је на Шангајској листи рангиран међу 300 најбољих универзитета у свету, нагласио је Тешић напомињући да то није успех једног или два факулета, него свих факултета који су у саставу БУ, међу којима значајно место заузима управо Машински факултет.
Универзитет је спреман и отворен за промене које намећу глобална кретања у образовању. С тим у вези, наставио је, нови пројектни циклус, који се очекује до краја године, је од изузетне важности јер ће омогућити даљи развој образовања и науке у Србији, закључио је Тешић.
Награде и похвале за најбоље међу најбољима
Свечана академија била прилика да се јавности представе најзначајнији резултати, најбољи студенти МФ и најуспешнији студентски пројекти.
Продекан за наставу МФ, проф. др Љубодраг Тановић уручио је похвалнице и пригодне поклоне студенту генерације Ђорђу Петковићу, мастер инжењеру машинства у области термоенергетике, као и најбољим студентима на основним академским студијама – Милани Шумарац и Марку Вегу.
Громким аплаузом поздрављен је велики успех студената бродоградње МФ, који су на престижном Хидроконтест такмичењу у Сан Тропеу, у конкуренцији 22 студентска тима освојили друго и треће место у две такмичачрске дисциплине. С великим симпатијама поздрављени су и чланови тима „Друмска стрела“ који већ седам година успешно прдстављају БУ и Србију на међународним Формула студент такмичењима.
Свечаности обележавања Дана МФ присуствовали су и декани Машинских факултета из Новог Сада, Ниша, Крагујевца, Краљева, Подгорице, Сарајева, Источног Сарајева и Бања Луке, као и и бројне друге угледне званице из земље и иностранства.
(Извор: Машински факултет)