Човек мора да научи да производи енергију за себе, исто као што је научио да производи храну, сматра академик проф. др Душан Груден, некада студент и асистент Машинског факултета у Београду, а данас светски признат аутомобилски стручњак, отац мотора са четири вентила, конструкције која већ 20 година није замењена ничим бољим. Професор Груден био је гост Машинског факултета у Београду, где је одржао веома посећено предавање на тему „Заштита околине у аутоиндустрије“, што је био повод да са њим разговарамо о изазовима „одрживог развоја“, аутомобилима будућности и судбини мотора са унутрашњим сагоревањем.
Иако су мотори са унутрашњем сагоревањем проглашени за загађиваче број један у свету, професор Груден је уверен да је будућност аутомобилске индустријје управо у развоју „мотора СУС“ који троше синтетичка горива произведена од биомасе, где ће, како је навео, угљен-диоксид и водена пара, настали у процесу сагоревања бити поново употребљени за стварање биомасе у затвреном циркуларном процесу.
Средином 20. века, подсећа наш саговорник, у целом свету уведени су прописи о ограничењу угљен моноксида, несгорелих угљоводоника, оксида азота и чађи у издувним гасовима моторних возила, што је био повод за тражење алтернативних погонских агрегата који би заменили тадашње безнинске ОТО моторе. Иако сам још као студент Машинског факултета слушао да клипни мотор са унутрашњим сагоревањем, популарно назван „СУС мотор“, није савршена машина и да ће за 10 до 15 година бити замењен новим, знатно бољим, пракса је показала да тај мотор нема адекватну земену.
Преласком карбуратора на систем убризгавања горива, увођењем електронских система паљења смесе и применом катализатора за накнадну обраду издувних гасова, ОТО мотор је испунио све законске прописе који су од 70-тих година прошлог века пооштравани чак 11 пута. Више од 500 модерних аутомобила данас има мању емисију токсичних компонената него једно возило пре 50 година, указао је проф. Груден.
Како је главни циљ еколошке политике 90-тих година био је усмерен на смањење емисије угљендиоксида у издувним гасовома моторних возила, што је захтевало и смањење потрошње горива, некии произвођачи аутомобила покушали су да у путничка возила уведу дизел моторе, који у поређењу са ото моторима имају за око 20 посто мању потрошњу горива. Ауди је средином 90-тих развио нови дизел мотор за директним убризгавањем, са четири вентила по цилиндру и са турбо пуњењем који је имао сличне особине као ото мотор, али знатно мању потрошњу горива, што га је учинило веома атрактивним.
Данашњи развој иде у правцу даљег смањења потрошње горива код бензинских мотора, уз испуњење законских прописа о емисији токсичних компонената. Једно од решења које се нуди за потпуну елиминацију емисије издувних гасова из моторниих возила јесте електро-мотор, али њихово главно ограничење је проблем складиштења ел. енергије у батерији. Међутим, истиче наш саговорник, многи недостаци електромобила моду да се избегну, увођењем тзв. хибридног погона, односно комбинације мотора СУС и електромотора.
Тако долазимо до кључног питања за даљу егзистенцију моторног саобраћаја, тј. питања снабдевања потребном енергијом, односно горивом. Један од атрактивних путева које нуди природа јесте фотосинтеза. Од угљен-диоксида и водене паре у атмосфери, уз помоћ сунчеве енергије, ствара се биомаса, одлична сировина за добијање синтетичких горива и за ото и за дизел моторе. Човечанство се данас налази на почетку овог развоја. А човек мора да научи да за себе прави енергију, као што је у прошлости научио да производи храну , закључио је проф. Груден.
Професионалну каријеру, проф. Груден је започео је као асистент на МФ на Катедри за моторе и клипне машине, а након усавршавања у Аустрији и Немачкој и доктората на тему смањења емисије штетних гасова који настају сагоревњем нафте или бензина у моторима, добија позив из Поршеа да руководи лабораторијом за испитивање сагоревања. Његова стручност и иновативност довели су га до места директора свеукупног развоја мотора брзих спортских Поршеа. Када је Порше у свом истраживачком центру у Вајсаху основао истраживачко одељење „Екологија и енергија“, Душан Груден је био први директор тог веома важног огранка.
Активан и истакнут представник српске дијаспоре, иницирао је оснивање Друштва инжењера и техничара Баден-Виртемберга. Током рата на простору бивше СФРЈ основао је форум немачких и југословенских грађана који се бавио разбијањем информативне блокаде и у ту сврху је штампан билтен „Зрна истине“, а у Штутгарту често организује разне музичке и драмске вечери. Сада ради на пројекту промоције највећих умова српске науке – Николе Тесле, Михајла Пупина, Милутина Миланковића и других.
(Извор: Машински факултет)