Људи би ускоро могли да забораве на болна колена и других зглобова, који због оштећених и истањених хрскавица готово да и не фунционишу, а револуцију у области регенеративне медицине доноси управо развој 3Д биопринтинга и ткивног инжењерства.
Биоштампа има значајан потенцијал, али постоји низ изазова које треба решити и много хипотеза које треба испитати да би се пронашла ефикасна решења и методи за регенерацију ткива, рекла је Глорија Пинија из шпанске биотехнолошке компаније РЕГЕМАТ 3Д. Она је студентима Машинског факултета у Београду представила достигнућа те компаније, која је међу првима у свету увела 3Д штампу у примену при регенеративним терапијама. Посебан акценат је ставила унапређену процедуру биоштаме, са већим процентом преживљавања и вијабилности ћелија током рада са термопластиком на високим температурама. Развојем иновативних биоштампача и прилагођеним софтверима постигли смо унапређења на ћелијама хрскавице – хондроцитима, а позитивна искуства имамо и када је реч о штампи ћелијама за друга ткива, истакла је Глорија Пинија.
Пожелевши добродошлицу гошћи из Шпаније, декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић је указао да се данас, у савременом свету, ствари муњевито мењају и да су презентације о најнових технолошким достигнућима у свету ,добра прилика за студенте да знање стечено кроз формални систем образовања актуелизују садржајима којих нема у уџбенику. Само широким образовањем и културом можемо остварити искорак у науци и дати свој допринос, нагласио је декан МФ. Напомињући да је биоинжињеринг нова научна дисциплина која ће се у будућности све више развијати, он је рекао да је то велика шанса и за инжењерство у Србији, јер сви полазе са истих стартних позиција. Управо из тих разлога морамо да се фокусирамо на реалне проблеме који све више подразумевају мултидисциплинарност. Само разумевањем биолошких и других закона, те исте законе и начине њиховог функционисања можемо да применимо у техници и инжењерству, закључио је професор Митровић.
Глорија Пинија и др Ивана Гађански
Презентацију о биопринтигу иницирала је др Ивана Гађански, биолог-истраживач, један од пионира у области тквиног ткивног инжењерства и регенеративне медицине у Србији. Веома је важно да се наши студенти информишу о светским искуствима у биопринтингу, али је још важније да ми покажемо свету да смо у току и да пратимо сва дешавања у тој области. Зато није случајно што је презентација одржана на Машинском факултету у Београду, истакла је др Гађански. Према речима наше саговорнице, шпанска компанија блиско сарађује са истраживачима, јер жели да буде мост између истраживачких лабораторија на унивезитетијма и клиника које њихове производе могу да тестирају са клиничким испитивањима. У току су преговори за отварање представништва РЕГЕМАТ-а у Србији, што ће, како је навела, свакако бити подстицај за домаће истраживаче И факултете и њихово повезивање са лабораторима у свету.
РЕГЕМАТ 3Д, како је навела, развија решења прилагођена конретним проблемима у области биоштампе и регенеративне медицине, а основни циљ је клиничка примена и унапређење квалитета живота људи. Компанија производи првенствено биоштампаче, али и биоматерјале за штампу, тзв. биомастила која се састоје од хидрогелова и ћелија. На тај начин, омогућена је штампа делова органа који могу да се имплатирају у организам, али и штампа тзв. миниткива која се користе за моделовање болести и тестирање лекова. То је засада можда и најважнија примена 3Д биоштампе јер због бројних изазова још увек није могуће направити цео орган, нагласила је др Гађански.
3Д биопринтинг ће бити или већ јесте велики преокрет у медицини а научници су показали до сада да биопринтовањем и њеним напретком могу остварити револуцију у медицини.
(Извор: Машински факултет)