Високо образовање у Србији је ове године најефикасније у свету када се у обзир узме ниво економског развоја земље, односно улагања у високо образовање и науку, показало је рангирање високог образовања по земљама „Universitas 21“ за 2017. годину, које је почетком маја објављено на сајту „Times higer education“.
Србија је рангирана на 1. месту, имајући у виду, пре свега, однос улагања државе у високо образовање и остварених резултата, нагласио је у изјави за сајт МФ, продекан за међународну сарадњу МФ, проф. др Ненад Зрнић, иначе члан Стручног тима МПНТР за реформу високог образовања – HERE тима.
„Universitas 21“ рангирање истаживачких универзитета прати перформансе националних система високог образовања у 50 земаља, на основу 25 критеријума који обухватају улагање у ресурсе високог образовања, уређеност система и окружење, међународну повезаност, параметре којима се прате остварени резултати, међу којима и квалитет и број научних референци, број уписаних студената и могућност њиховог запошљавања након дипломирања.
По овим индикаторима Србија се и даље налази на 39. месту. Међутим, подвукао је професор Зрнић, када се узму у обзир учешће БНП у високом образовању и науци и остварени научноистраживачки резултати – број научних референци, публикација на SCI листи, цитати, иновације и сл., Србија је убедљиво на 1. месту испред другопласиране Велике Британије, трећепласиране Швајцарске, па и САД-а, које се налазе на 15. месту. Овај успех, наш саговорник објашњава научним ентузјазмом. Наравно, нагласио је проф. Зрнић, ово не треба да се искључиво схвати као да су и садашња уложена средства у високо образовање довољна да би се остварили добри резултати. Штавише, било би пожељно да је Србија и лошије пласирана за неколико места а да су улагања у високо образовање и науку значајно већа.
„Times Higher Education“ је крајем прошле године објавио резултате сличног истраживања, где је након анализе односа економског и академског стања закључено да је Србија једна од шест земаља које би у наредних 20 година могле да постану „звезде“ високог образовања у свету.
фото: twitter
Изванредне резултате у истраживањима Универзитета у београду препознала је и Лига европских истраживачких универзитета (LERU). Та организација, која окупља универзитете који су показали изврност у истраживачком раду, упутила је позив Универзитету у Београду да се као придружени члан укључи у њен рад. Сличан позив добило је још шест универзитета са подручја централне и југоисточне Европе, међу којима су универзитети са подручја бивше Југославије у Загребу и Љубљани. Такође, додао је наш саговорник, постоје најаве да би Србија од наредне године могла да и добије статус програмске земље у оквиру европског програма ERAZMUS PLUS.
Професор Зрнић је као члан Националног HERA тима почетком јуна боравио у студијској посети Универзитету у Милану, где се разговарало о тзв. троуглу знања, односно вези између образовања, истраживања и предузетништва. Акценат је сављен на истраживање као правац развоја свих водећих универзитета у свету , али и на потребу да се резутати истраживања укључују у наставу, а код студената развија предузетничких дух. С тим у вези, представници Универзитета у Милану одржали су низ интересантних предавања о томе на који начин се развија предузетничких дух код студената, како фирме регрутју своје будуће запослене и учествју у опремању лабораторија на факултетима и како наука и приведа спроводе заједничка истраживања.
Саговорници са Миланског универзитета изразили су задовољство што имају прилику да разговарају са представником Универзитета у Београду. Оценивши научноистраживачки рад БУ одличним, они су навели да није ни мало случајно што је Београд позван да се као придружени члан прикључи LERU у чијем је чланству и Универзитет у Милану.
Студијску посету је организовала SFERA – организација која даје подршку националним HERE тимовима чији је задатак да у оквиру ресорних министарстава, дају предлоге и сугестије за унапређење система високог образовања. Посета је била прилика да се национални HERE тимови првенствено из земаља бившег Совјетског Савеза, северне Африке и западног Балкана, ближе упознају са тенденцијама у италијанском високом образовању.
У том смислу, занимљив је податак да се између 80 и 90 одсто младих Италијама по заршетку средње школе одлучује да упише факултете, што раније није био случај. Међутим, нагласио је професор Зрнић, интересовања студената су усмерена више ка апликативним него ка теоријским деловима наставе, јер сматрају да ће им то више користити за посао. С друге додао је наш саговорник, и Италија, попут Србије, а нпр. за разлику од Немачке, има проблем непорепознатљивости докторских студија у приведи и индустрији. То значи да се за докторске студије практично одлчују само они који планирају да наставе академску каријеру.
Оно што је професора Зрнића посебно охрабрло јесте чињеница да и Београдски универзитет, уључујући И Машински факултет, попут италијанских униврзитета има стратегије и мере које се односе на студентску праксу и сарадњу са компанијама. Истовремено, с друге стране, Београдски универзитет је за разлику од већине универзитета у државама бившег Совјетског Савеза, које су фокусиране на теоријску наставу, окренут првенствено истраживачком раду.
То су добри показатељи да Србија има потенцијал у високом образовању и науци и да се додатним улагањима у ову област може значајно унапредити позиција универзитета у Србији на међународним ранг-листама и тиме допринети јачању позиције Србије, као друштва базираног на знању и иновацијама. Јасно је да савремени универзитет више не може да буде место где се само пружа настава, истакао је професор Зрнић. Зато би, како је навео, на нивоу Србије требало јасно дефинисати истраживачке универзитете и урадити интерно рангирање високошколских институција и студијских програма. То би отворило простор не само за развој примењених истраживања, него и за бољу сарадњу међу факултетима сличне оријентације и њихов заједнички наступ у европским фондовима. Да је то изводљиво најбоље показује пример два велика миланска универзитета – Università degli Studi di Milano и Politecnico di Milano, који се не преклапају и не конкуришу једни другима, већ тесно сарађују посебно у истраживањима у области техничких наука, закључио је професор Зрнић.
(Извор: Машински факултет)