foto: Twitter (CERN)
Зашто не можемо да видимо 96 одсто универзума? Како је нарушена симетрија између материје и антиматерије? Живимо ли у тродимензионалном свету? Постојили ли божја честица? Ово су само нека од кључних питања савремене науке која покушава да одгонете око осам хиљада истраживача у ЦЕРН-у – Европској организацији за нуклеарно истраживање у Женеви. О томе, али и о другим изазовима са којима се научници у ЦЕРН-у сусрећу, говориће проф. др Петар Аџић, редовни професор Физичког факултета у Београду и вођа једног од тимова српских научика у тој угледној научној организацији.
Предавање професора Аџића под називом: ЦЕРН – откривање једне од највецих тајни савремене науке, биће одржано у понедељак, 27. марта 2017. године у 12 сати у Свечаној сали (211) Машинског факултета Универзитета у Београду.
Европска организација за нуклеарно истраживање (ЦЕРН) је највећи центар за истраживање елементарних честица и у њеном раду учествује и велики број истраживача из Србије. Део предавања професора Аџића биће посвећен управо раду младих научника и инжењера који су се школовали на домаћим високошколским установама, као што је Машински факултет у Београду.
foto: Twitter (CERN)
У ЦЕРН-у је током 20. века направљен читав низ акцелераторских постројења која су служила за истраживања структуре материје. Акцелератори су заправо убрзивачи снопова честица. Честице се у тунелима акцелератора обично убрзавају снажним магнетима. Велики сударач хадрона (LHC, Large Hadron Collider) представља највећи инструмент који је човек досад направио. Пуштен је у рад 2010. године. Реч је о акцелератору, убрзивачу честица пречника 27 километара, који је налази на око 100 метара под земљом, испод швајцарско-француске границе, код Женеве. Постоји седам инсталираних детектора на кругу акцелератора (ALICE, ATLAS, CMS, TOTEM, LHCb, LHCf i MoEDAL).
У ишчекивању тренутка када ће протонски снопови достићи енергију блиску оној из Великог пракса када је пре 14 милијарди година настао Универзум, научници у ЦЕРН-у раде и на другим истраживањима. Између осталог, да ли постоје још елементарније честице од оних које познајемо, да ли осим три познате фамилије елементарних честица постоји још нека и друго.
(Извор: Машински факултет)