Без нових технологија и развоја индустрије ни једна привреда не може да напредује. Стручна јавност је сагласна да Србија има материјалне и људске ресурсе да се укључи у Четврту технолошку револуцију и да је Индустрија 4 шанса за убрзан развој и конкурентност домаће привреде. На који начин Србија може брзо да се укључи у тај процес и које су то области потенцијални покретачи технолошког и индустријског развоја, само су нека од питања о којима смо разговарали са др Драганом Ђурђановићем, професором на Универзитету Тексас у САД.
Технолошки развој Србије заснован на развоју и примени нових технологија мора да се заснива пре свега на сарадњи научне и привредне заједнице, истакао је професор Ђурђановић. Као позитиван пример навео је искуство САД које су основале универзитетско-индустријске центре, попут центра на Универзитету Тексас, којим руководи. С тим у вези, он је веома позитивно оценио брзину којом се у Србији развија дискусија о изналажењу решења будућег технолошког и индустријског развоја земље, коју су иницирали Машински факултет у Београду и Привредна комора Београда, а коју подржавају и ресорна министарства у Влади Србије.
Научна и стручна јавност у Србији издвојила је неколико области у којима би производња могла да се заснива на примени нових технологија и које би по њиховом мишљењу могле да буду покретачи индустријског развоја Србије. Међу њима су индустрија обраде метала, алатних машина, информационе технологије, наменска производња, пољопривреда, прехрамбена индустрија и сл. Наш саговорник је сагласан да су то можда потенцијалне развојне области. Међутим, када је реч о машинској индустрији ту мора да се води рачуна о томе шта је сврсисходно, јер тај сектор, како је рекао, мора да буде организован потпуно другачије. Уколико желимо да развијамо машинску индустрију онда морамо да их развијамо као микро фабрике, мезо фабрике и сл.
Осврнувши се на недавни панел о новој индустријализацији Србије, али и на Међународну конференцију посвећену тој теми, која је у јуну ове године у окупила око 200 домаћих и страних експерата, Ђурђановић је рекао да су ти научно-стручни скупови органзовани с циљем да се разменом информација дође до основних праваца будућег индустријског развоја Србије. Наш главни задатак јесте да једном свеоубхватном анализом дођемо до одговора на питање на чему треба да буде базиран будући индустријски развој Србије и на тај начин доносиоцима политичких одлука помогнемо у дефинисању будуће индустријске политике земље.
Можда Конфренција о новој индустријализацији у јуну наредне године открије да Србија има шансе у новим, паметним производима. Србија има великих научних потенцијала за развој информационих технологија као што су управљачки системи за модерне машине или роботика. Уосталом, МФ је извориште роботике у Србији, које је установио професор Миомир Вукобратовић, а то се у свету често истиче, нагласио је на крају професор Драган Ђурђановић.
(Извор: Машински факултет)