Машински факултет Универзитета у Београду, најстарија и највећа високошколска и научна установа у области машинства у Србији и региону, обележава 68 година рада и 143 године високошколске наставе у области машинства у Србији. Дан Факултета је прилика да се истакну важни резултати, награде најбољи студенти и доделе признања и плакете заслужним појединцима, организацијама и предузећима који су допринели развоју образовања и научног истраживања.
Овогодишњи добитници плакете за посебне резултате у образовању, науци, сарадњи и подизању угледа, не само Машинског факултета, него и Универзитета у Београду су – проф. др Стојан Раденовић, чијим је радом научна и стручна заједница наше земље постала познатија у свету, и Организација JICA из Јапана, чијом је донацијом Факултет заузео водеће место у области енергетске ефикасности у земљи и региону. Захваљући тој донацији, на МФ је недавно отворен Центар за енергетску ефикасност у којем ће се обучавати енергетски менаџери и овлашћени енергетски саветници.
За постигнуте резултате на основним и мастер студијама у протеклој школској години награде и признања заслужено је добило 167 студената. Најбољи међу најбољима су – студенти генерације Милан Раковић, мастер инжењер машинства, са просечном оценом 9,93 (ОАС) и 9,90 (МАС) и Кристина Ђуровић мастер инжењер машинства, са просечном оценом 9,93 (ОАС) и 9,90 (МАС). Они су такође и најбољи студенти на Мастер академским студијама. Најбољи студент на Основним академским студијама је Милош Петрашиновић са просечном оценом 10.
Научна достигнућа у великој мери одређују Машински факултет као једну од водећих научно-истраживачких институција. Отуда не изненађују позиви за учешће у пројектима ЕУ у склопу програма HORIZON 2020, kao što su “Flexible Fossil Power Plants for the Future Energy Market through new and advanced Turbine Technologies” i “Demonstration of integrated logistics centers for food and non-food applications”.
Факултет велику пажњу посвећује међународној сарадњи коју реализује управо кроз пројекте ЕУ, као што су пројекти у оквиру програма Еразмус+, укључујући и мобилност студената и наставног особља. Значајни су и пројекти билатералне сарадње које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, сарадња са иностраним универзитетима, међународни научно-стручни скупови и слично.
Сарадња са приведом је такође један од приоритета, а рејтингу Машинског факултета доприноси и велики број стручних научних скупова, семинара, предавања… 
Најзначајнији скуп је свакако Конференција „САД – ЕУ – Јапан – Србија/Технолошки самит 2016” која је, крајем маја и почетком јуна, окупила бројне домаће и стране стручњаке. Поменимо и 40. ЈУПИТЕР конференцију, 41. Научно- стручни скуп Одржавање машина и опреме ОМО, пројекат “Савска иницијатива за иновативан развој” у оквиру Дунавске стратегије ЕУ, као и фаб лаб радионицу “Whu and how o build a Fablab” у организацији Европске Комисије, која је одржана у склопу прве регионалне Конференције о дигиталној фабрикацији и фаб лаб концепту – „FabBelgrade 2016“.
Усклађен са европским и светским стандардима, студијски програм Машинског факултета прати технолошки развој и захтеве тржишта за квалитетним стручњацима у области машинског инжењерства. О томе најбоље говоре акредитације Британског краљевског друштва бродограђевних инжењера и немачке националне Агенције за акредитацију и проверу квалитета рада машинских факултета. То је уосталом, један од главних разлога због чега машинство из године у годину привлачи све већи број студената.
Ове године, број пријављених кандидата на ОАС је удвостручен у односу на пре шест година. Ипак, од 1030 пријављених, индекс “Машинца” добило је њих 545. Од тога, 525 бруцоша је уписано на “буџет”, док 20-торо има статус самофинансирајућих студената. 
За традиционално “мушки” факултет је заинтересовано и све више девојака, ове године 24% од укупног броја уписаних студената. Повећан је и број страних студената, а настава се одвија на српском и енглеском језику. У шк. 2015/2016. одшколовано је 260 инжењера машинства и 151 мастер инжењер машинства. Поред ОАС и МАС на Факултету се организују и Докторске академске студије, а само протекле године одбрањено је 42 докторске дисертације.
Развојна и примењена истраживања и подизање квалитета студија су приоритети Машинског факултета. Зачајане су и активности, попут издавачке делатности, организовања изложби и медијске промоције, чији је циљ подстицање иновативности студената. У том контексту, Факултет је објавио једиствени зборник радова поводом 160 година од рођења Николе Тесле, под насловом „Тесла у свом и нашем времену”. То је својеврсна збирка Теслиних кључних радова у машинству и другим научним областима. „Никола Тесла машински инжењер“ – назив је изложбе на којој је, по први пут, наш велики научник приказан као машински инжењер. 
На изложби „Мала историја српске бродоградње – из збирке Машинског факулета у Београду”, која је одржана почетком јуна представљене су макете бродова, изграђених од педесетих до деведесетих година 20. века у најзначајнијем домаћем бродоградилишту „Београд”. Организатор изложбе била је Катедра за бродоградњу, чији су инжењери пројектовали и изградили бродове који и данас плове рекама и морима широм света.
(Извор: Машински факултет)