фото: Танјуг
На престижној Шангајској листи за 2016. годину Универзитет у Београду налази се у групи од 201 до 300 најбољих високошколских установа у свету. То је велики помак у односу на претходну листу када је наш универзитет заузимао између 301. и 400. места. Шангајска листа, коју сваке године објављује универзитет Циао Тонг из Шангаја, једна је од најутицајнијих у свету и обухвата само два одсто светских универзитета.
Ово је заиста охрабрујућа вест, али не треба да будемо еуфорични, већ да подстичемо научно-истраживачки рад који је један од критеријума који се бодује на Шангајској листи, оценио је, др Стојан Раденовић, редовни професор математике на Машинском факултету у пензији, који је по мишљењу стручне јавности најзаслужнији за то што се БУ нашао међу 300 најбољих универзитета у свету.
Захваљујући великом броју радова објављених у престижним часописима и томе што је међу колегама из целог света цитиран више од четири хиљада пута, име професора Раденовића налази се на листи „Најутицајнијих научних умова на свету у 2015. години“. Ипак скромно додаје да је његов допринос новом рејтингу БУ мали и да је успех заједнички.
Према његовим речима, успон БУ на Шангајској листи значи бољу међународну видљивост универзитета, али истовремено и признање да у научном раду не заостајемо за светом. Међутим, да би ту позицију одржали и даље напредовали, треба охрабривати и подстицати младе истаживаче да објављују своје научне радове. Истраживачи су као уметници. Има нас много, али не могу сви да организују самосталну изложбу, зато је престижни научни часопис истраживачка галерија, наводи професор Раденовић.
Добар рејтинг универзитета је веома важан пре свега за факултете који су у његовом саставу. Што је универзитет боље позициониран расте и рејтинг диплома факултета, а то привлачи студенте из иностранства, и што је важније отвара простор за међународну научну сарадњу…
Машински факулет у Београду је високошколска установа са дугом традицијом и један је од ретких факултета у Србији чија је диплома призната свету. Према речима професора Раденовића, сада је тренутак да се факултет још боље позиционира. Један од начина је да се подстакну пре свега млади доценти и асистенти да објављују радове, али истовремено да се успостави веза и са некадашним студентима који као истраживачи раде у научним институтима у земљи и иностранству. Сасвим је природно мотивисати те младе људе, да своје радове потписују, не само наводећи установу у којој тренутно раде, него и свој матични факултет, јер су на њему стекли своје вештине и знања, наводи професор Раденовић. На тај начин, истиче он, факултет ће имати још бољи рејтинг у свету и као образовна и као научно-истраживачка институција, а млади истраживачи прилику да се потвде.
Наш сагворник је само делом сагласан са мишљењима да би држава требало да систематичније приступи финансирању науке у Србији. То јесте важно, али љубав према науци и лична мотивисаност су главни покретачи. Уосталом, најзначајнија дела у науци и уметности настала су управо “под свећом”, закључује професор Раденовић.
Универзитет у Београду, први пут на Шангајску листу ушао је пре три године, најпре у групу од 401. до 500. места, да би се пре две године померио напред за сто места, између 301. и 400. позиције. Универзитети на Шангајској листи рангирају се од првог до 100. места, потом по азбучном реду у категорије од по стотину универзитета. Ове године на Шангајску листу враћен је Универзитет у Загребу, који се са Универзитетом у Љубљани нашао у групи између 401. и 500. места.
Кључни критеријуми за рангирање на Шангајској листи су број објављених научних радова у међународним часописима, цитираност, број добитника Нобелових награда и Филдсових медаља који су похађали универзитет или на њему раде.
(Извор: Машински факултет)