Процесна индустрија пролази кроз једну од највећих трансформација у својој историји – од примене вештачке интелигенције до декарбонизације производње. Како производити више уз мању потрошњу енергије, смањити емисије и остати конкурентан на глобалном тржишту, била су нека од кључних питања о којима се разговарало на 39. међународном конгресу „Процесинг 26“, одржаном 3. и 4. јуна у Неготину.
Скуп је организовало Друштво за процесну технику у оквиру Савеза машинских и електротехничких инжењера и техничара Србије (СМЕИТС), у сарадњи са Катедром за процесну технику Машинског факултета Универзитета у Београду, док је генерални покровитељ био Elixir Prahovo – Elixir Group.
Конгрес је окупио око 300 учесника из привреде, академске заједнице и научноистраживачких институција. Током дводневног скупа представљено је 80 научних и стручних радова, уз учешће више од 200 аутора из земље и иностранства. Зборник апстраката на српском и енглеском језику већ је објављен на интернет страници конференције, док ће комплетан зборник радова бити доступан на платформи СМЕИТС-а www.izdanja.smeits.rs.
Свечано отварање одржано је 3. јуна, а конгрес је отворио проф. др Братислав Благојевић, председник СМЕИТС-а, указујући на значај стручних скупова у времену убрзаних технолошких промена, као и на улогу дигитализације и вештачке интелигенције у развоју индустрије.
Учесницима су се обратили и проф. др Дејан Радић, председник Друштва за процесну технику, који је подсетио на дугу традицију конгреса, као и проф. др Никола Карличић, председник Организационог одбора.
Посебно је истакнута симболика одржавања скупа у Неготину, имајући у виду да традиција нeкaдaшњe Индустриje хeмиjских прoизвoдa Прaхoвo, дaтирa oд 1960. гoдинe, док је Конгрес о процесној индустрији први пут организован 1969. године.
У име генералног покровитеља учеснике је поздравио Љуба Стојчић, директор Elixir Prahovo, који је истакао да се процесна индустрија налази пред великим изазовима, али и значајним развојним приликама. Посебно је указао на важност вештачке интелигенције и концепта Индустрије 5.0, наглашавајући да је циљ повезивање људског знања и дигиталних технологија ради ефикасније и одрживије производње.
Традиционално, на отварању 39. Процесинга додељена су признања Друштва за процесну технику. Повеља за изузетан допринос процесној техници додељена је проф. др Драгослави Стојиљковић са Машинског факултета у Београду.
Награда за најбољи рад припала је ауторском тиму за истраживање о кинетици лужења бакра, док су захвалнице уручене генералном покровитељу – кoмпaниjи Elixir Prahovo-Elixir Group, као и Маргарети Мусић, за допринос организацији скупа.
Нa oвoгoдишњeм Прoцeсингу уручeнe су и три Пoвeљe зa нajбoљи мaстeр рaд у прoтeклoj гoдини. Међу награђенимa је и Дaнилo Бeгeнишић, сa Maшинскoг фaкултeтa у Бeoгрaду, зa рaд пoд нaзивoм „Идejнo рeшeњe рeкoнструкциje пoстojeћeг eлeктрoфилтaрскoг систeмa зa прeчишћaвaњe димних гaсoвa из кoтлoвскoг пoстрojeњa укупнe снaгe 120 MW“, под менторством прoф. др Дejaна Рaдића.
Посебан сегмент програма чинили су панели посвећени најактуелнијим темама у индустрији. У панелима су учествовали водећи стручњаци из привреде, представници академске заједнице, надлежних министарстава и водећих домаћих и међународних компанија, стварајући простор за отворени дијалог, размену искустава и дефинисање смерница за даљи развој сектора.
Једна од тема било је одрживо пословање. Пажњу учесника првукла је панел-дискусија о применама вештачке интелигенције и изазовима дигиталне трансформације у контексту Индустрије 5.0. Закључено је да вештачка интелигенција доноси највећу вредност кроз мерљиве резултате – већу ефикасност, бољи квалитет производа и мању потрошњу енергије, али да њена примена зависи од квалитета података и стручности кадрова.
На панелу о климатским захтевима и смањењу емисија истакнуто је да примена европског CBAM механизма од 2026. године емисије угљен-диоксида чини и тржишним питањем, што додатно оптерећује извознике. Као кључни правци деловања издвојени су енергетска ефикасност, нове технологије и поуздан мониторинг емисија. На традиционалном панелу о опреми под притиском, дискутовало се о примени законске регулативе и унапређењу сручних стандарда у овој области.
Другог дана конгреса настављене су презентације научних и стручних радова, као и дискусије посвећене актуелним изазовима и развојним правцима процесне индустрије. Кроз размену знања, искустава и иновативних решења, учесници су разматрали могућности за унапређење производних процеса, енергетске ефикасности и одрживог развоја.
Као и претходних година, програм је био употпуњен сајамским делом, на којем су представљене савремене технологије, опрема и решења намењена процесној индустрији.
Скуп је завршен стручном посетом индустријском комплексу Elixir у Прахову, где су учесници имали прилику да се упознају са постројењем за енергетско искоришћење отпада и савременим решењима у области заштите животне средине. Taкoђe, учeсници скупa су имaли прилику дa Индустријски музеј, јединствен у Србији, јер представља сведочанство о изградњи и развоју једне хемијске индустрије од 1960. до данас. Музеј се налази у склопу индустријског комплекса Еликсир Прахово, а кроз бoгaту збирку фoтoгрaфиja, дoкумeнaтa, признaњa, aли и мaкeтa, прoизвoдних шeмa, пa чaк и oпрeмe и дeлoвa oпрeмe из нeкaдaшњих пoгoнa прaхoвских фaбрикa учeсникe Прoцeсингa спрoвeo je Mлaдeн Tришић, диплoмирaни инжeњeр тeхнoлoгиje и aутoр пoстaвкe.