Др Снежана Кирин, научни саветник у Иновационом центру Машинског факултета у Београду одржала је позивно предавање на онлајн научном семинару „Етика вештачке интелигенције“, који је одржан 28. марта у организацији Санктпетербуршког огранка Института за историју природних наука и технике Руске академије наука.
У раду скупа учествовали су водећи руски и страни истраживачи који су дискутовали о актуелним питањима етичких аспеката вештачке интелигеније, неуротехнологија, проблемима интеракције између људи и алогритама, као и перспективама и ризицима увођења вештачке интелигенције у различите сфере живота.
Предавање др Кирин на тему „Истраживање механизма развоја знања и технологије у Европи коришћењем алата вештачке интелигенције” односило се на примену вештачке интелигенције на одређивање драјвера који покрећу иновације у државама Европе, у зависности од тога колико улажу у истраживања и развој (БИРД).
У оквиру предавања представила је резултате анализе применом метода мултифакторске регресионе анализе и неуронских мрежа, којима су анализирани подаци из базе Глобалног иновационог индекса за Европу. Резултати обе методологије истакли су променљиву природу покретача иновација у различитим фазама улагања у истраживање и развој.
(фото: ИИЕТ РАН)
„С тим у вези, може се закључити да је сарадња универзитета и индустрије критична у економијама са ниским и средњим БИРД-ом, где је нагласак на изградњи иновативних екосистема и претварању истраживања у практичне примене. С друге стране, стварање знања постаје све важније како се ниво БИРД-а повећава, а посебно је изражено у економијама са високим БИРД-ом, где је нагласак на најсавременијим истраживањима и научним достигнућима“, истакла је др Кирин у разговору за сајт Машинског факултета.
Међутим, како је навела, људски капитал и истраживање сами по себи су недовољни на свим нивоима БИРД-а, због чега је неопходно узети у обзир и додатне факторе, као што су финансирање, инфраструктура и структурна подршка иновативној делатности да би се стимулисале значајне иновације.
„Иако специфична важност фактора као што су сарадња универзитета и индустрије, стварање знања и патентна активност може да варира, општи тренд је јасан: како се ниво истраживања и развоја у економијама повећава, нагласак се помера са изградње колаборативних иновацијских екосистема на стварање и комерцијализацију новог знања. Креатори политике и заинтересоване стране морају прилагодити своје стратегије овим променљивим приоритетима како би максимизирали резултате иновација“, закључила је др Кирин.
Када је реч о учешћу на семинару не крије задовољство што је имала прилику да о етичким и правним питањима вештачке интелигенције дискутује са водећим истраживачима Федералног центра за развој примењене вештачке интелигенције из Москве, Московског института за физику и технологију, Московског државног универзитета „Ломоносов“, Факултета за социологију Санктпетербуршког Универзитета и других институција.
(фото: ИИЕТ РАН)
Како је навела, учесници семинара су се сагласили да је разумевање социохуманих аспеката перцепције ВИ кључно је за њену одговорну примену у друштву.
„Нове технологије не доносе само напредак, већ и нове ризике. Вештачка интелигенција (ВИ) све више утиче на доношење одлука у различитим областима – од технологије, економије, запошљавања, медицине и безбедности Без јасних етичких оквира, ВИ може повећати неједнакости, угрозити приватност и створити системске ризике. Вештачка интелигенција (ВИ) није неутрална – она се обучава на огромним скуповима података који често одражавају постојеће друштвене предрасуде. То може довести до неједнакости и дискриминације у различитим областима, укључујући запошљавање, правосуђе, здравство и финансије. Због тога је етичко разматрање њеног развоја и примене кључно, посебно због дефинисања правног оквира који ће морати да се прилагоди како би осигурао да иновације не угрозе сигурност и права корисника“, закључила је др Кирин.
(Извор: Машински факултет)