Без нових технологија и развоја индустрије, привреда ни једне државе не може да напредује, оцењено је првог дана тродневне Конференције „САД – ЕУ – Јапан – Србија/Технолошки самит“, која се одржава на Машинском факултету у Београду. Скуп, који су организовали Машински факулет и Привредна комора Београда, у сарадњи са немачком организациом ГИЗ, под покровитељством Министарства привреде Владе Републике Србије, окупио је више од 200 страних и домаћих експерата. Они ће разговарати о глобалном тренду индустријског развоја заснованом на новим технологијама и могућностима да се нека од тих решења примене и на Србију.
Србија, коју у преговорима са ЕУ очекује Поглавље 20 (индустријска политика), мораће да се ослободи тешког индустријског наслеђа, избори за савремену индустрију и ухвати корак са светом, поручио је помоћник министра привреде Душан Пурић. Србија, како је рекао, може да подигне конкурентност привреде само применом нових знања у оквиру нове технолошке револуције, односно применом иновативних технологија може да повећа ефикасност, привуче инвестиције и отвори нова радна места. До реиндустријализације се, према Пурићевим речимама може доћи у неколико корака – стварањем доброг и предвидивог пословног окружења, као и развојем предузетништва, због чега је 2016. година проглашена Годином предузетништва и издвојено 16 милијарди динара помоћи у оквиру 33 програма. Кључни услов за повећање ефикасности и прелазак српске економије на иновативни развој јесте синергија науке, привреде и извршне власти. Само заједничким деловањем та три фактора можемо створити нову економију и нову вредност, закључио је Пурић.
Декан Машинског факултета професор др Радивоје Митровић нагласио је да је сарадња свих надлежних институција у Србији важна како би се пратила политика индустријског развоја, у складу са принципима четврте технолошке револуције. Поздрављајући учеснике скупа, професор Митровић је оценио да је конференција добра прилика да се размене искуства у области научно-технолошког развоја. Овај скуп је финале вишемесечних активности академске заједнице, представника привреде и надлежних државних институција да се у контексту четврте технолошке револуције дефинише најбољи оквир индустријског развоја Србије, рекао је професор Митровић изразивши уверење да ће конференција кроз Завршни документ на најбољи начин допринети том циљу.
Председник Привредне коморе Београда, Миливоје Милетић је истакао да је сада најважнији задатак да се дефинишу стратешка документа за индустријски развој Србије. Град Београд са ресурсима које има, треба да представља средину, која ће повући тај процес у целој Србји, рекао је Милетић и оценио да је важна сарадња са целом пословном заједницом. Фокус у наредном периоду биће на развоју производног предузетништва, јер је структура нашег БДП-а поремећена у односу на период у коме је била много већа запосленост, а развој индустрије генерише потребу за запошљавањем стручних кадрова, рекао је Милетић.
Директор програма ГИЗ АЦ ЦЕСС, Стефан Хајек указао је на важност познавања најновијих трендова у реиндустријализацији. Сви морају да знају шта долази са аспекта законске регулативе, да се има правни оквир и креира окружење које омогућава раст конкуренцији, а све то важно је за политику реиндустријализације”, рекао је Хајек. Према његовим речима веза приватног сектора и универзитета је веома важна, јер ту постоји велики потенцијал за сарадњу, која треба да се подигне на виши ниво.
Главни уводничар Конференције професор Џеј Ли са Универзитета у Синсинатију рекао је да би Србија требало да ради на развоју Технолошког парка, који може да „направи кластер технологија“, што је дало добре резултате у САД. Осим тога, додао је, важно је умрежавање, кооперација и заједнички рад на иновацијама. Србија мора да учи од других земаља јер тешко је користити један модел на прагу четврте индустријске револуције. Осим тога, држава би требало да подржава младе, који оснивају своја мала производна предузећа, јер је то тренд у свету и нови индустријски талас, истакао је професор Ли.
Професор на Универзитету Тексас, Драган Ђурђановић рекао је да би Србија требало да учи од оних земаља које су почеле од нуле у прошлом веку и сада су међу најразвијјенијим, као што је Сингапур. Они су гледали унапред и прешли на индустрију будућности, на микротехнологију. То би требало да урадимо, сматра професор Ђурђановић, који је један од иницијатора самита на Машинском факултету.
Првог дана Конференције одржана су три панела на тему “Истраживање напредних производних технологија – Приступи у свету” током који су врхунске експерти представили примере добре праксе из својих земаља. У наредна два дана биће представљени резултати истраживања напредних производних технологија у Србији и државама региона.
Конференција се завршава 2. јуна, а завршни документ биће предложен као основа за „Нову политику и стратегију Владе Србије у области индустријског развоја“, чији фокус ће бити нове технологије. Предлог стратегије пратиће и својеврстан акциони план, односно прелиминарна мапа пута 2020-2030. са предлогом технологија, које могу у Србији да се имплементирају користећи постојеће индустријске и институционалне оквире.
(Извор: Машински факултет)