Јачањем производног предузетништва уз примену савремених технологија, Србија би могла да убрза развој и премости постојећи јаз између домаће и економија развијених земаља, оценили су учесници Конференције италијанско-српске сарадње у новим производним технологијама. Овај научно-пословни скуп, посвећен подстицању предузетништва у Србији кроз иновирање технологије и јачање технолошких знања и вештина, одржан је у оквиру 60-тог јубиларног Сајма технике на Београдском сајму. На њему су представљене најновије иницијативе у области нових производних технологија, релевантне за модернизацију индустријске производње у Србији и стимулацију предузетништва.
[su_pullquote]… Инжењерство је градивни елемент сваке индустријске производње. Нема фабрике без инжењера. Али нама су данас потребни инжењери који те фабрике мењају…[/su_pullquote]
Представници државе, привреде и науке сагласни су да Србија треба да се окрене новом концепту развоја поризводног предузетништва и индустрије уз примену технолошких иновација, знања и повезивања знања. То, како је речено, представља основни оквир за подизање конкурентности српске привреде. Партнери из Италије, земље која је већ примењује тај концепт, изразили су спремност да помогну Србији на том путу интензивирањем научно-технолошке и привредне сарадње у домену развоја и примене нових производних технологија.
Сарадња у том домену отвара простор да се српској привреди уместо досадашњег концепта јефтине радне снаге, који је доминантан у страним инвестицијама у Србији, дода нов импулс који би омогућио оно што у Италији већ постоји, а то је експлозија малих и средњих предузећа, изјавио је професор Петар Петровић са Катедре за производно машинство Машинског факултета у Београду и члан Академије инжењерских наука, која је један од организатора научно-стручне конференције. Наш циљ је, додао је професор Петровић, да Србију вратимо тамо где је некад била.
Наш саговорник је сагласан са мишљењима да примена нових технологија намеће и нову улогу инжењерству. Инжењерство је градивни елемент сваке индустријске производње. Нема фабрике без инжењера. Али нама су данас потребни инжењери који те фабрике мењају. Технологија еволуира и управо те нове технологије, као што су махатроника и роботика или индустријска аутоматизација отварају простор за генерисање нове генерације инжењера који поседују вештину комбиновања знања из различитих дисциплина, наглашава професор Петровић.
На скупу је било речи и о финансијском инструменту који је италијанска страна развила за подстицање развоја нових производних технологија и трансфер технолошких знања у српску привреду. Према речима нашег саговорника реч је о веома повољним кредитима са каматом од 4 одсто, потпуно ослобођених ПДВ-а, на временски период од осам година и са две три године грејс периода. Међутим, додао је, ми те кредите не користимо, а Србији је потребна врхунска опрема ако жели да развије предузетништво конкурентно у светским оквирима. Без технологије, технолошког знања и инженејрства нема ни основних потребних предности – знања, вештина, добрих алата а ни добре технике, нагласио је професор Петровић.[su_pullquote align=“right“]Паметна фабрика није никакво чудо технике, већ субјект који ефективно прати све елементе својих производних процеса.[/su_pullquote]
Осврнувши се на концепт паметне фабрике, наш саговорник је рекао да тај појам не треба мистификовати. Паметна фабрика није никакво чудо технике, већ субјект који ефективно прати све елементе својих производних процеса. Флексибилна је и прилагодљива, а то диктирају веома динамична производња и кратак животни век производа. Стим у вези, наш саговорник наводи пример производње мобилних телефефона. Данас исти модел телефона не може да се производи 10 година, али може производна опрема. Ако то желимо да искористимо онда морамо да правимо различите моделе, што захтева врхунска инжењерства и знања у тој области. У том смислу говоримо о фабрикама будћности, за будућност и са будућношћу. Дакле, то су оне фабрике које могу да егзистирају у условима градске производње и које ће бити способне да производе потпуно нову генерацију производа. То ће бити мехатронски системи са потпуно дигитализованом прозиводњом и радиће по захтеву купца, закључио је професор Петар Петровић.
(Извор: Машински факултет)